Београд: Институт за српски језик САНУ.
Огледна свеска. Уредник Милка Ивић. — 1998. — L + 99 с.
Свеска 1: А. Уредник Александар Лома. — 2003. — 257 с. — ISBN 86-82873-04-4
Свеска 2: БА-БД. Уредник Александар Лома. — 2006. — 289 с. — ISBN 86-82873-11-7 Капитални пројекат новог свеобухватног етимолошког речника српског језика (ЕРСЈ), са најширим захватом у све штокавске говоре, покренут је осамдесетих година прошлог века. Испрва замишљен као допуна монументалном и још увек неизмерно корисном, али у много чему непотпуном и застарелом Etimologijskom rječniku hrvatskoga ili srpskoga jezika Петра Скока (види на сајту), ЕРСЈ је током времена у једном смислу проширио, а у другом сузио своју почетну концепцију. У данашњој ексцерпцији грађе зa EPCJ захват је усредсређен, премда нe и ограничен на штокавско наречје; чакавски и кајкавски материјал укључује се у својству паралела штокавским лексемама, и то домаћих, а не страних; у складу с тим задржана је двојна ознака језика "српско-хрватски" (с.-х.). Будући да је у питању дугорочан подухват, чија ће реализација трајати годинама, је сазрела идеја о изради једнотомног речника који би представио етимолошку интерпретацију основног лексичког фонда српског језика. Работа над этимологическим словарем сербского языка осуществляется коллективом этимологического отдела Института сербского языка Сербской академии наук и искусств. Главный редактор выпусков — академик САНУ, профессор классической филологии Белградского университета Александр Лома, выдающийся индоевропеист, классический филолог, славист. В 1998 г. вышел пробный выпуск без названия (слова алити, бабушка, бага, и др.) и 3 выпуска собственно словаря (от А до бјенути). Выпуски состоят из списка литературы, сокращений и корпуса словаря. Словарные статьи даются полексемно, со всеми встречающимися вариантами, а не гнездовым способом, как в ЕСУМ (Етимологічний словник української мови, см. на сайте) или других словарях. Кроме этимологии корня рассматривается также и морфологическая структура, и обосновывается морфологическая модель, по которой создавалась та или иная лексема. В настоящее время готовится однотомный словарь, в котором будет представлена этимологическая интерпретация основного лексического фонда сербского языка.
Огледна свеска. Уредник Милка Ивић. — 1998. — L + 99 с.
Свеска 1: А. Уредник Александар Лома. — 2003. — 257 с. — ISBN 86-82873-04-4
Свеска 2: БА-БД. Уредник Александар Лома. — 2006. — 289 с. — ISBN 86-82873-11-7 Капитални пројекат новог свеобухватног етимолошког речника српског језика (ЕРСЈ), са најширим захватом у све штокавске говоре, покренут је осамдесетих година прошлог века. Испрва замишљен као допуна монументалном и још увек неизмерно корисном, али у много чему непотпуном и застарелом Etimologijskom rječniku hrvatskoga ili srpskoga jezika Петра Скока (види на сајту), ЕРСЈ је током времена у једном смислу проширио, а у другом сузио своју почетну концепцију. У данашњој ексцерпцији грађе зa EPCJ захват је усредсређен, премда нe и ограничен на штокавско наречје; чакавски и кајкавски материјал укључује се у својству паралела штокавским лексемама, и то домаћих, а не страних; у складу с тим задржана је двојна ознака језика "српско-хрватски" (с.-х.). Будући да је у питању дугорочан подухват, чија ће реализација трајати годинама, је сазрела идеја о изради једнотомног речника који би представио етимолошку интерпретацију основног лексичког фонда српског језика. Работа над этимологическим словарем сербского языка осуществляется коллективом этимологического отдела Института сербского языка Сербской академии наук и искусств. Главный редактор выпусков — академик САНУ, профессор классической филологии Белградского университета Александр Лома, выдающийся индоевропеист, классический филолог, славист. В 1998 г. вышел пробный выпуск без названия (слова алити, бабушка, бага, и др.) и 3 выпуска собственно словаря (от А до бјенути). Выпуски состоят из списка литературы, сокращений и корпуса словаря. Словарные статьи даются полексемно, со всеми встречающимися вариантами, а не гнездовым способом, как в ЕСУМ (Етимологічний словник української мови, см. на сайте) или других словарях. Кроме этимологии корня рассматривается также и морфологическая структура, и обосновывается морфологическая модель, по которой создавалась та или иная лексема. В настоящее время готовится однотомный словарь, в котором будет представлена этимологическая интерпретация основного лексического фонда сербского языка.