Михајловић Милосав. Мале Хидроцентрале - Истраживање, пројектовање, изградња

-

za

dve

ili

viSe elektmna koje rade paralelno na sopstvenL

mreh

3.

Prema napolnu na:

-

generatore za

MHE

niskog napona

-

generatore za MHE visokog napona

4.

Prema naeinu agregatkanja na generatore za:

-

direktno agregatiranje

-

agregatiranje preko multiplikatora

-

agregatiranje preko remenskog prenosa.

NajeeSde se u praksi susredemo sa poclelom Iia:

1.

Asinh~one genera t ore

2.

Sinhrone generatore

3.

Elektromotore kao generatore.

Generatori koji se

koriste u MHE moraju da zadovolje, pored

uslova koji su

diktimni vodnim turbinama, i ove uslove, s tim:

a) da ornogude

pokretaeima kvalitetno napajanje elektrienom

energijom,

uz

napon koji ne odstupa viSe od

+

3-5O/o

u odilosu na

nazivni napon generatora;

b)

da poseduju naponski regulator koji je u stanju da spree;

poras t napona na nedozvol jenu vrednos t u pre!aznim reiimima;

c) da budu takvi

da

s'hrujni udar velieine nazivne struje ne iza-

ziva vedi dinamieki pad napona (max

200i0

u odnosu na nazivni na-

pan)

;

d) da konstrukcija bude takva da generator bez oStedeilja izdrZi

yobeg

od

20°/0

minimalnc brz.ine obrtanja.

ASINHRONI GENERATORI

Asinhroni generatori se upoitrebljavaju joS od poCe

t

ka ovog vc-

ka, nardito u velikim eilergetskim sistemima. h4edutin1, u poslcdnje

vremc se asinhroni generatori sve viSe koris te u malinl llidroelckt ra-

nama. Ali, asinhroni generatmi imaju svoje prednosti, a

i

izvesne ne-

dostatke.

U

tab.

67

je prikazana upotreba asinhronih generatora pre-

ma natinu rada.

Asinhron.i generatori se .izradu.ju kao jednofazni za potrebe ag-

regata za dizel ili benzinske agregate, ili kao trofazni za potrebe MHE,

jer su zbog svoje

specifiCnos!ti pogona viSeg polariteta sa lnogudiloSCu

paralelnog rada sa mreiom.

Uzbudni asinhroni generatori su u samostalnom radu vrlo oset-

ljivi

na

vrstu opteredenja, pa se omoguduje regulacija napona u ovih

genwatora (prigugriice, elektronski regulatori i sl.). Zahtevi vrlo veli-

ke tatnosti napona

i

frekvencije su &to nepotrebni, naroeito u ag-

regata

za

domaCins.tva, jer prema preporukama nekog proizvodata

trpe promene

i

preko

+

IOO/o.

Sire granice proinene napona i frek-

vencije olakSavaju izradu

i

crmogutuju kvalitctiliji i siguriliji rad ge-

neratora. Obezbedenje napona

i

frekvencije u u8im granicaina zahteva

sloieniju i komplikovmiju regulaci ju.

U

tim sIuCajevima se ~potreb-

I

javaju

reluktant ni

asinhroni generatori u koje se ugi-aduje poseban

SLika

219.

-

Asinhroni

genenator

tipa

Sev~r,

Suhtica

namotaj

i

dodaje regulator.

U

nekim genei-atorima

u

upotrebi su ba-

lastni potroSaCi za regulaciju izlaznog napoila (gi-ejaei, bojleri

i

sl.).

Asinhroni generatori za paralelan

rud

Asinhroni motor radi kao generator akc, se njegov rotor okreCc

veCom brzinom od sinhrone. Naime, ako se asinhi-oni

rriotor priklju-

ten

na elektrihu mreiu goni z:udsinhrono, motor de davati ak~ivnu

snagu

i

radide kao generator Pobuda se dobija dodavanjem kondcn-

xatorskih jedinica paralelno spojenih na stezaljkan~a, a uz izvesilu

rno-

clifikaciju namotaja asinhroni inotor sc osposobljava za samostalail

rad.

U

ovih gencratora se reaktivna struja magnetiziranja, potrebna za

odriavanje magnelnog H.uksa, rnora dovoditi spolja, kao

i

xa motorni

reiiin. Pri paralclnoin radu gencratori crpu reaktivnu struju iz inreic.

Ali,

toj istoj mrcii, usled gon,jcn.ja turbine, generatori vradaju proiz-

vedenu struju, naravno uz izvestan gubitak. To znaCi cla su u ovih ure-

cfaja generatori, prakticno,

i

proizvodati

i

neznatni potro6aCi clektrit.

ne

cnergije.

Asinhroni generatori

MHE

s

paralelnim radon1 sa distributiv

nom n~reiom, po pravilu, rade bez 1.jud.ske posluge, a

sa

kratkospoj-

nim

rotorom ne zahtevaju ureclaje za regu1aci.i~ napona, niti ureita-

je

za reguIaciju turbina.

Uz

LO,

treba dodali da

za

ovc ~na<ine veliki-

nu napona

i

frekvenciju diktira dislribu,t.ivna

ml-cia.

Asinhro~zi generator za samostalun rad

Ovi generatori se razl~ilkluju od asinhronih genel-atora sa para-

lelnim radom po tome sto ne dobijaju reaktivilu struju iz distributiv-

ne mreie, nego iz prikljutenih kondenzatorskih jedinica.

U

ovim ge-

neratorima se problemi pojavljuju

u

odsiavanju koastail tnog napona

tokom rada.

U

cilju reHavanja ovog problema ovi sc generaiori rade

11

sve verzije, i to:

1.

Asinhroni generatori sa stabilizovanim izlaznim karak teristi-

kan~a.

2.

Asinhroni generatori sa regulilsanim izlaznim karakteristika-

ma.

-.

Asinhroni generatori sa stabilizovarzim izlaznir~z karukteristi-

karzra.

-

U

ovih generatora se postiie tacnolst izlaznog napona

+

S0i9

u odnosu na nazivni napon. Znak

(+)

odnosi se na lprazan hod, a

znak

(-a)

na nominalno opteredenje generatura.

Stabilizacija napma se u ovih generatora postiie na taj naEin

;to se na izvodne krajeve jehofaznih ili trofaznih asinhronih gene-

ratora prikljueuje

j

edna priguhica.

Ovi generatori se gotovo ne razlikuju od asinhronih motora s

ulogom generatma, &i je nabavka dodatnih elernenata, nardito pri-

cpHnica, vrlo skupa i malo se razllikuje od cene sinhronih generatora,

pa se generatori s

prigugnicama u praksi retko koriste.

Varijanta ovih

generatma sa zasidenim magnetnim kolima, ko-

ji su identitni najobienijem sirllhronolm motoru, takode

se

ne upotreb-

ljava u

IMHE,

izmedu ostalog,

i

zbog ovoga:

"

-

prvo, Sto se ne mogu u samostalnom generatorskom reiinlu

koristiti

uz

isti nazivni napon bez ugradivanja zasidene prigugi~ice;

-

dmgo, Cto se pri izbegavanju priguHnica mora izvrSiti premo

tavanje rnaSine. Za premotavanje je potrebno strutno znanje iz obla-

sti prorduna, a namotavanje elektrihih maSina se moZe uraditi samo

u

fabrici, Hto znatno poskupljuje izradu mih generartora.

2.

Asinhroni generatori sn regulisanim izluznim ka?-akteristika-

m.a.

-

Tatnost izlaznog napona

-h

O,SOio

u

odnosu na nazivili napon

generatora p,stiie se pomoCu

upravljivih poluprovodnika.

Ovi genera-

tori se rade u dve varijante,

3

to:

-

kratkospojni ashlhrani generator

-

reluk~ivni asinltroni generator.

Kratkospojni asinhroni generatori se

izraduju kao monofazni,

snage do

5,O kVa. Napon se reguliHe preko 1-egulatora napona.

U

neop-

teredenom s tan ju generator sa iskljuhnom trakoiil ima naj vedi napon.

Reluk tivnli asinhroni .genera tori su prema 111ehaniCko j izradi iden-

tlieni kaveznim aasinhroniin maSilnama,

s

tim Sto stator generatol-a porc{l

glavnog namotaja poseduje

i

namotaj za regulaciju, a na stezaljkama

je

prikljuCcna kondenzatorska jrdinica za pobudu kao

i

scgulator na-

pona.

Regulacimi sistenl sadrii samo jedan natilota-i, a regulacioni

krug

saxno dva Clana sa

prenwsnom

funkcijom.

Replator napoina se sastoji iz mernog napsnskog ksntrolnika,

regealatora, imPul& je$inise, izvora za napajanje i piristsrskog

mo-

sta.

E

ksplotskweky'a

minhronih

generatora

U

praksi se asinhroni generatori najCeSde koriste, kako

za

pa-

ralelni, tako

i

za samostalni rad. Medutiim, postoje veliki zal~tevi

za

kombinovani rad generatora, kako paralelno sa opStom energetskom

rnseEom

u

nomalnim

uslovi~ma, tako i za samostalni rad

u

vanred-

nim u.slovima.

Slika

220.

-

Ispitii,vanje trofazncg asinhronog gen*erat.ora

4AZG

315MA-6

Od generatora sa ostrvskim, samostalnim, radon1 zaIzteva se kva-

litetna energija

nezavisno od op teredenja, a pod kvalitetnom enesgi-

jom podrazumeva se konstalltan napn i frekvencija s odgovarajudon~

tolerancijom.

U

generatoru sa samostalnim radoiu frekvencija se prak-

ticno odriava automatskim tlurhinskim regulatorom, jcr je konstant-

na frekvencija vezana za brzilnu obrtanja turbine koja se reguliSe od-

govarajudim turbins kim regulatorom.

Nedos.taci ovih gcneratora su nedozvoljeno povccanje napona

yri naglom rasteredenju. Ovaj problem se ,reSaira dodavanjem

zarnaj-

Ize Inuse

i

'

korigdenjem tzv. balastnog tereta koji se ukl jutuje srazmer-

no

iskl.jutenju potroSnje.

Na kraju, treba istati

da

asinhroni generatori niogu zadovslji-

ti potrebe malih

HE.

SINHRONI GENERATORI

Ovi se generatori, po pravilu, koriste za

MNE

kada agregat mo-

ra stalno da

radi

ostrvski.

Sinhmni generator sa svim svojiill karalr-

teristikama, a posebno svoj~m autonomnoSdu, inla

i

izvesne stratc-

pijske

prednosti u sluCaju raspada energetskog sistema. Uz to, u ovih

generatora male snage, koji se

najCeSde koriste kod

MHE,

uzbudno-

regulacijski sistem bi trebalo da bude relativno jevtine izrade. Za sin-

hrone generatore do 300

kVA odgmara da nazivna brziila bude od 750

do 1.500

o/min, jer mogu da podnevu i pobeg od oko 200°,'0, dok ge-

neratorima od 400 do 1.000

kVA odgovara nazivna brzina od 750 do

1.000

obr/min.

Vedi broj struCnjaka preporuCuje generatore horizontalne izrade

jer su jevtiniji

od

generatora vertikalnih $konstrukcija.

Shhronni generatori mogu biti:

-

sa Eetkicama

i

uredajem 'a odriavanje konstantnog napona,

-

sa eotkicama, uredajem za k~onsltantni napon i tiristorskim

regulatorom.

Sinhroni generatori mogu biti bez

tetkica i prema uzbudniku su

podeIjeni na:

-

generatore bez Eetkica sa uredajein za konstantni napon i ti-

ristorskim

regutatorom;

-

generatore bez cetkica sa tranzistorskim regulatorom napo-

na

i strujnom ptpomm

i

-

generatore bez tetkica sa ti'ristorskiin regu1,atorom napona i

strujnom

potpolrom.

Generatori bez eztkica sa uredajem za konstantni napoil i tiri-

storskim regulatomm, ruIikuju se od generatora sa tctkicama po to.

me Sto su manjih dimenzija, jer je uzb:udna

snags

ovih generatora

zbog

yrisus.tva sinhronog uzbudnika mnogo manja. Medutim, u gene-

ratorinla bez Cetkica neophodno je koriSeenje regulatora ilapona

1-3-

di

eIiininisanja utica ja proinene otpora glavnog rotora.

U

generatoru bez cetkica sa tranzistorskoill regulacijom ilapona

i

strujnom potporom uzbuda se osigurava preko tranzistorskog regu-

latora, dok je uticaj strujne potpore neznatan.

Generatori bez Eetkica sa tiristorskim regulatorom napona

i

strujnom potprom razlikuju se od generatora bez Cetkica sa tranzi-

storskom regulacijom napona i

strujnom potporom po tome Sto je

uzbudni sistem

mtvaren

liristorski~n regulatoronz.

Napon generatora se postiie pomodu poluupravl j ivog tranzistor-

skog ispravljaea koji se napaja iz jedne faze generatora. Regulator na-

pona se

sastoji:iz' mernog Clana, regulacione jediiiice, i~npulsnog sklo.

pa

i poluupravlj ivog tiristors kog ispravl jaCa.

U

generatoru sa cetkicama uzbudni uredaj ostvaruje naponsku

tatnost od

+

2,5"iu, a generatori sa tetkicama

i

bez Ectkica, koji

u

woln uzbudnom sistemu imaju ureitaje za konstant~ii ilapon i tiri-

storski regulator, i~naju statitku tatnost od 0,5010 za sva opterekc-

nja,

od praznog hoda do nazivnog, pri faktoriina snage od 0,8 do

1,O.

Na generatoru sa Cetkicama rueno podeSavanje ilapona nije mo-

cude, dok se na generatoru sa Cetkicama i bez tetkica, sa urcdajin~a

-

za koilstantni napon

i

tiristomkiln regulatorom, napon inoEe rut.no po-

deSavati

potenciometro)n.

Zavisno od kvaliteta elektl-onskog regulatora mogu uzbudili ure-

daji sa tranzistorskim, odnolsno tiristorskim regulatoroill napoila

i

strujnom potporom, postiCi kvalitet regulacije napona 0,1, 1,O ili

2.

Upotreba generatora

u

MIlE

Prema danahjem razvoju elektroindustrije i njeiloj sposobnos

ti

i interesu

za

izradu generatora prepomeuje se koriSLenje ovih genera-

tora:

1. Za instalisanu snagu od

15

kVA preporutuju se trofazili asin-

hroni generatori sa stabilizova~nim izlaznim karakteri~ti~kania proizvod-

nje Sever

-

Subotica. Pri narueivanju mora se zalitevati reSenje prob-

lcma porasta napona pri

pobegu generatora.

2.

Za instalisanu snagu od 15 kVA do

37

kVA inogu se koristiti

trofazrii asinhroni generatmi sa elektronskim regulisanim karakteri-

stikama (Sever

-

Subotica), kao i jednofazni odnosno trofazili sinli-

roni generator s kompaundnilm trmsfarmatoroill u kompaktnoj izracii

s arrnaturom na rotoru (R. KonEar

-

Zagreb). Prilikom ukljuCivanja,

E

obzirom na mogudi

pobeg,

mom

se obezbediti odgovarajuei regula-

tor okretaja turbine.

Isto tako se problem pojavljuje i s naponom.

3.

Za instalisanu snagu od

37

kVA do

55

kVA preporutuje se

trofazni

asinhrcmi generator (R. Konear

-

Zagreb)

u

vezi s kojim sc

moraju

reiavati problemi oko

pobega

i

ogranic'er~ja

napona.

4.

Za instalisanu snagu od

63

kVA do

250

kVA prepdrucuju se

trofazni sinhroni generatori

(Uljaniik

-

Pula) koji tclmitki potpuno on-

govaraju potrebama

MHE.

Ovi generatori mogu raditi samostalno ili

paralelno, a imaju veliki domoljen

pobeg

kao i druge karakteristike

u

pogledu napona

i

sl.

Ovo su sarno neke

od

preporuka koje nipSto ne iscrpljuju mo-

gudnost korigdenja generatora za

MHE.

Isto tako se ne uskraduje mo-

gucnost nabavke ovih sredstava kd drugih proizvodaka kao

1

novih

tipova

i

reSenja u ilavedcnih proizvodaEa gmoratora.

U

napred datim tabelama prikazane su osnovne karakteristikc

preporueenih generatora kao ,i njihove dabre i rdave strane.

Elektro~.rzotori kuo generutori

Ukoliko fmaloj hidroelektrani namcnimo iskljueivo paralelan rad

sa elektrienom mrciom, onda je najekonomitnijc rcSe11jc za generator

uzeti standardne

clektrornotorc koji dc radii

i

u gcncratorskom podruC-

ju rada. Optoretiti ih moiemo

20010

rnanjc od riorninalilc snagc moto-

ra, a n~ogude

je

dodavanjem kondenzator,a smanjiti reaklivnu energi-

ju

koju uzimaju iz elektriCne mreie.

Tab.

68.

-

Tipizacija generatora po snazi, proizvodaEima

i

vrstama

Snaga Pr,olzvodair Vrsta generatora

Snaga

ganeratora

(kVA)

Rade

KsnC lr Jedndazni sinhroni sa kompaund-

elektro- nim transformatorom u kontaktnoj 5-6,3

do

7,5

agregati izvedb5

s

arm na mtoru

Sever Tnofazni asinhroni sa stabilizova- 0,75-3-73

nim

izlaznim lrarakiteristikan-~a

Jebdazni sinhroni sa kompaund-

nim tnanfso~mator~om u koritakt- 8-10-12,5

Rade Koahr nloj tzvedbi s

arm.

na rotoru

elektro-

agxegati Tmfazni

s~

nhroni sa kompaund-

8-15 nim tnansforrnatorom u kontaktnoj 8-10-12,5

izvaclbi s arm. na rotoru

Seve Tr~fzrui sinhorni sa stabiliz~vanin~ 10-15

izlaznilnl karalrter,istikama

Sever Trofrazni asi'nhmni sa elektronski

regulisanim karakteristikama (re- 15-23

.

20-37

luktanrtni generator)

-

Jednofazni sinhrorli sa lrornpaund-

15-37

nim

tnarzsSormatorom u kontaktnoj 16-20-35-32

Rade KonEar izvedbi s arm. na rotoru

elektaa-

&regat

i

Tnofaani sinhroni sa koinpaundniin

tfiansfmmatorom u kontaktmj iz- 16-20-25-32

vedbi

s

arm. na rolloru

-

Rade KolnEar Trofimnii sinhroni

sa

kompaundnim

10-55 eilelctro- transformatorom u kontaktnoj iz- 40-55

agregati vedbi

s

armaturrvrn

na

~otoru

Rade KolnEar Trofazni sinhroni sa elektronskin~

63-125 rolacion~ sistemom uzbude u kunisktnoj iz- 63-125

st1 ojevi

vedbi

s

arl~laturoin na statoru

-

Rsde KonEar Tro6aani sinhroni s kiirnpaund~liln

alektro- transfo~~m~atortrm

u

kontaktnoj ,iz- 63-80-100-12

rqgregatri vedhi s arrruatur~m

na

rotoru

63-125

UJjanik Trof,azni sinhroni lcomgaundni sa

tirlistorslcam reg~u.l.acij.om u kontakt- 63-!I%)*

noj izvedb.i

U.IJanik Trofaznii sinhroni sa elektronsk.im

sistemi>m uzbude u beskmtaktnoj 160-300-275

i zv~ed b,i

140-250

Rade

Sontar

'I'mf~t~i

sinhroni s.a kompaundn:im

e1ekI;ro- t~ansformatorom u kontaktnaj

it-

140-150-250

agre;:ati vedhi

s

a!r.rnaturam na rotoru

*j

Spada u vrstu tro.faen:i,h srinhronih gene~ntor~a sa elekst~~onskim sistmonl

uxbhde

u

beskontak'tnoj izvedbi.

Snaga

liVA

Kmenta~ uz izbor generatora

Prednost Mane

-

Solpstveni razvoj

-

Relativno

lose izlazne karakte-

-

Cena

po

kilovatu

ri

sti

ke

-

Vkwk dozvoljeni pobeg

-

Owanikena m.~gui.nost upuSta-

do

7,5

-

Fouzdanost (beskontaktni bez nja sinhr. motora

regulators

napona)

-

NeogmniCeni stropni napoa

-

Polghost za samostalan rad

-

Odsustvo trajne struje kratkog

1

r.ad u mreBi

spaja

-

Sopstveni razvoj

-

Hehtivno loSc iiilazne karakte-

-

Cem

po

Mlovatu

ristike

-

VM

dozvoljeni pobeg

-

OgraniEena nlogudnost upusta-

1

-

Pcmzdanost (behntaktni bez nja sinhr. motora

regulabra napona)

-

Neogrimi~eni stropni napon

-

Pqgadnost za samcstrtlan rad

-

OSsustv.> trajne struje kratkog

i

r&

u

mrei.i spoja

-

Sopstveld razvoj

-

1z:az energije sa rotora preko

4

-

Cana

po

kilovatu

klizna prstena

15-37

-

Dobre dinamieke karakter.

-

Ogra.ni?en dozvdjeni pobeg

-

Pogodncst za upuitanje asin-

-

Neogranitcn stropni napon

hronih motma

-

S~pstven~i razvoj

-

Cen.a

po

kilovatu

-

1413~

energije sa rotora preko

4

40-55

-

D~bre dinmieke kuakter. klizna prstena

-

Pogcdmt za upugtanje

-

OgraniCen dozvoljeni pobeg

asinnrolnih, molora

-

Neograniten stropni napon

-

Besicontaktna izvedba

-

Viwk dozvoljeni pokg

-

OgmniiZen stropni napon

-

Licencna zavisnost

63-125

-

Dabre stat. karakterist.

-

Cena po kiJovatu

-

Fbgodnost

za

samostalni rad

i

rad

u

mreZi

-

Beskontaktna izvedba

-

Visok dozvoljeni pobeg

-

OgmniiiZen stropni napon

-

Licencna zavisnodt

140-250

-

Dobre stat. kar~ktcrist.

-

Cena po kilovatu

-

Pagodnost zn samostalni cad

i

rad

u mreii

Mogude je pitanje generatora za

MHE

resiti standai-dniin elekt

romotorom

i

spojein nainotaja

u

zvezdu u kombinaciji sa kondcnzato-

rima kao izvorima reaktivne energije, pri temu treba ukljuzivati,

od-

nosno iskljutivati, grupe kondenzatora za odl-ianje napna u granica-

ma za opteredenje od praznog hoda do punog optereceilja.

Moguda je

i

kombinaci j a kondenzatora sa zasidcnoln prigu:3-

nicom kao regulatorom napona.

Ovakva

regenja tchnit

ki

su nlanje savrgena, odstupan ja napona

uslcd promene

opterekenja i promene brolja 'okretaja su ilosta velika,

ali

za napajanje elektriCni11 grejnih tela, na primer, takva reSenja

mo-

gu

sasvim odgovarati. hiedutim. treba naglasiti da su elcktronlotori

kao generatori znatno jevtiniji od asinhronih, a nardito od sinhronih

gencratora. Njihova upotreba uglavnom dolazi

u

obzir za

*MHE

koja

stalno radi paralelno sa inre2um. Tako

je,

npr.,

u

MHE

Bor

umesto

generatora ugradei~ elektromotor. Najvedi

i,

rnuEda,

i

jedini nedostatak

ovih uredaja je u tome Sto ne ~ilogu

da

rade samostalno kada nema

struje u mre2i

i

Sto za rad mogu u nekim slukajcvisna da koriste vedu

I

koliCinu struie iz mreie.

SLika

220.

-

Elektrornotor

kao

generator

upotrebljen u

MWE

13or

hferenja.

-

Merenja se u malih hidroelektrana mogu podeliti na:

-

pokazna,

-

obraeunska

i

-

ostala merenja.

Pokaznu merenju.

-

U

ovu griupu merenja spadaju anlperlrzet-

71',

koji se koris~e za kontrolu simetrienog optcredenja i utvrdivanje

nenornlalnog stanja,

i

volt metri za pokazivanje faznih

i

linijskih na-

pona

i

utvrdivalnjc greSaka generatora, rzgula~ora napona ili same in-

stalaci

je.

Korislte sc

i

dvostfiujni voltmetri ili dva zasebila voitmetr-a

za sluCaj paralelinog rada clektrane sa elektriknom mrciom.

U

ovu gru-

pu

merenja spadaju

i

ji-ekvencio~nctri za kontrulu frekvencije, odnos-

no broja okretaja turbine.

Ako

MHE radi kunlbinovano i samosltal-

no, onda se kioristc dvostruki frekvencioinetri. Na kraju, u ovu grupu

oprcmc spadaju

i

brojilu sati rada

MHE,

koja se koristc za utvrdiva-

nje ukupnog vremena rada, na osnovu Cega sc prcduzimaju neophod-

ne mere odriavanja kao

<to

su izmene leiajeva, podmazivanje

i

sl.

Merenja su direktna

do

pribliino

16

kW, a za snage prcko

16

kW

mercnja se obavljaju preko strujnih trafoa.

0brai;unska inererzja.

-

Za utvrdivanje jalove i radrle energije,

kao i

clvota.rifne energije, ugraduje se odgovarajuda oprema, odnosno

brojila sa uklopniin

satom.

0stala merenja.

-

Pored navedenih merenja, od kojih neka mo-

raju da budu obavezna, lnoie

se

ugradilti i druga oprema za pradenje

rada agregata, a to su:

meraei protoka, meraei liivoa vode, uredaji za

prenos informacije za vodenje MHE iz jednog centra i sl.

Relejna zaitita.

-

Relejna zaStita moie biti obavezna ili neoba-

vezna.

U

obaveznu relejnu zaStitu spadaju zagtila

od

prednapona, pod-

napona,

kratk'og spoja

j

preopteredenja. Ova zaStita se mora ugraditi

u

svaki komandni ormar bez obzira na naCin rada MHE

-

ostrvski,

paralelan sa opStom elektrienom mreiom ili kombinovan. Medutim,

za

MHE koje rade paralelno sa opSltom elektriCnom mreiom postoji

opasnost od povratile energije, pa se u ove MHE mora ugraditi i ko-

mandni ormar i relcjna zaStita od povratne energije.

ZaStita od dozemnog spoja obieno se reSava FIU-sklopkama za

zaStitu elektriene instalacije.

U

MHE koje rade parale1110 sa mreiom mogu da nastupe po-

remedaji usled neispravilosti u samoj elektriEnoj mreii.

U

takvim slu-

Cajevinia neophodno je odvajan

je

MHE od neispravne elektrihe mre-

ie i istovremeno spreeavanje povratnog napajanja kad nestane napon

iz vije naponske mreie prilikom iskljueenja i sporog autolilatskog po-

novljenog ukljueenja MHE. Za ovo odvajanje

i

spretavanje povratnog

napajanja ugraduju se

odgovarajuei uredaji.

Male HE se, po pravilu, grade na

brdsko-planinsko~n zemljiS-

tu, pa su, samim tim, izloiene spoljnim atmosferskim uticajima. Radi

zaStite MHE

od

eventualnih spojnih atmosferskih prenapona poieljno

je da se ugradi odgovarajuda zaStita.

Na kraju, treba naglasiti da su potroSati, koji se napajaju

iz

MHE,

indirektno zaitideili i od preniske i prelisoke frekvencije na tai

rlaCin sto u sluCaju odstupanja od frekvencije od

50

Ht giavna sklap-

ka iskljueuje generator iz rada.

Signalizacija.

-

Signalizacija, takode, moie biti obavezna i ne-

obavezna. Obavezna je signalizacija za rad relejne zastite,

a

sve ostale

si.gnalizacije, koje zavise od naCina rada MHE, neobavezne su i ugra-

duju

se

na osnwu zahteva investitora.

Signalizacija za rad

releine zaStite obavlja se preko signalnih

lampica,

i

to samo u objektima Cijim relejima nije oznaEcn sopstveni

rad.

Regulator okretaja.

-

Broj okretaja je osnovni parametar nc

samo

za

izbor maSinske nego i elektroopreme, i to: gcncratora, ko-

inandne ploee

i

ostalih uredaja.

Za MHE

eija instalisana snaga ne prelazi

20

kW najprikladnija

je regulacij,a okretaja na principu konstantne snage. Za agregate vedc

snage, od

20

do

20.0

kW, koristi se regulator ohrctaja turb~nc sa elek

romo torqim pogonom, jer je on

relatixno jevlin, zadovol javajudih teh-

riiekih karakteristika

i

daje soliclne rezultate. Regulator broja obrtaja

~noie biti i sa elektrohidrauliekim aktuatorom, ali sanio ako se ovaj

uredaj moie dobiti uz relativno rnala ulaganja.

Михајловић Милосав. Мале Хидроцентрале - Истраживање, пројектовање, изградња

Подождите немного. Документ загружается.