Михајловић Милосав. Мале Хидроцентрале - Истраживање, пројектовање, изградња

SAVETOVANJA

Jugoslove~lsko savetovanj e

o

aultonomnim elektritniin izvorilma i

iljillovom koriSdeilju u redovnim i vanrednim usloviina (odriano

u

Opatiji 21, 22.

i

23. maja

1979.

zodine) u saradilji sa Saveznim komi-

tetoin

ta

energetiku i indus triju i Tehniekom upravom

JKA,

ocenilo

je

da u naSoj zeinlji postoje izvanredno povoljni hidrografski i drugi

uslovi za izgradnju MHE.

C

Na ovom j ugoslovenskom savetovanju o

autonomnim

elektri;

.

nim izvorima je zakljueeno:

1.

Akcija podizamja malih hidroelektrana ne sme ostati ograni-

Cena na pojedine delove naSe zemlje, veC treba da obuhvati sve repub-

like i pokrajine SFRJ, odximno sva mesta Cija konfiguracija terena

dozvoljava podizanje malih hidroelektrana.

2.

RepubliEke i pokrajinske ele.ktroprivrede na najbrii mopdi

11aCin treba da evidentiraju:

a) sve male hidroelektrane

koje su jog opremljene, ali su van

-mgona;

b) takode

i

sve lokacije nekadahjih nlalih hidroelektrana bez

apreme, te brana na kojima su nekad radda vodna kola

za

pogon mli-

nova i pilana. Zajedno sa lokacijama evidentirati i njihove encrgetske

paramctre;

c) sve

mogude nove lokacije i njihove energetske parametre u

podrucnim predelima Slunla i brda, pri &mu, po moguCnosti, treba iz-

bedi duge zatvorene dovode koji oteiavaju siabilan rad na v1as;titoj

mreki;

d) prilikom odredivanja novih lokacija

1

njihovih energetskih

parametara uzimati u obzir tipizaciju opreme, kako bi se Sto viSe lo-

t

kacija pokrilo tipiziranom opremom.

i

3.

Inicijativu za

ovu

akci.ju treba da preduzme

JUGEL

kao ud

ruZenje svih eiektroprivrednih preduzeda SFRJ i sprovedc je preko re-

publiekih

i

pokrajinslkih elektroprivreda.

4.

Svaka republika

i

pokrajina treba da ima investitora malih

hidroelektrana na

svom podruCju. Republicki i pokrajinski investitori

pripre~naju godiSnje planove izgradnje malih hidroelektrana koje de

se

realizovsti tokom godine.

-

5.

Pit'anja koja de se pojavljivati za vrelne pripremnih radova.

kao Sto su uivrdivanje lokacija, projektovanje, izbor i tipizacija oprc-

me, itd. treba zajednieki da lreSavaju struCnjlaci svih republika, kako

hi se obavljanje

ilsiog posla na viBe lcol+oseka izbeglo.

6.

RepubliCki i pokrajin'ski investitori sastavljaju dugoroEne plz-

nove za akciju po s5tavovima od a) do c) iz taeke

2

ovill zakljukka,

kako bi se postojede

i

zaustavljene hidroelektraue Sto pre osposobile

za rad, automatizovale i ukljluEile

u

pogon, a

za

ostale lokacije pred-

videla nova oprema.

7.

JUGEL

uskladuje republitke i pokrajinske godiSnje planove

na taj naCin

Sto

za svaku godilnu predvida realizaciju objekata koji de

hristiti istu opremu. Time bi se smalnjila cena malih agregata, jer bi

industrija

proizvodilla potrebnu opremu u serijama.

8.

JUGEL

treba da inicilra radilkalno uproSdavanje postupka

za

pribavljanje dozvole za izgradnju, jer praksa pokazuje da je ovaj po-

stupak Cesto skluplji nego Sam objekat.

9.

U

najvedoj mogudoj meri traba podrzati pojedinaCne inicija-

tive za kreditiranje izgradnj e malih hidroelektrana, narkito u prde-

lima

za

koje je zainteresovana narodna oldbrana.

10.

U

plmove opStenaroidne odbrane u opStinama i mesnim za-

jednicama treba ugraditi

i

potrebe za proizvodima hrane i vode,

elak-

triCne energije

i

pomdnih izvora uopSte.

11.

U

razvojnim programima energatike SIZ-ova republika

i

PO-

krajina treba da nadu posebno mesto autonomni, rezervni i pomodni

izvori elektriCne energije.

12.

Na svim postojciim hidroobjektima, gde za to ima uslava,

projektovati i kgraditi takve sisteme.

13.

Za sve planirane hidroobjekte obavezno je paralelno projek-

tovanje

i

izgradnja sistema za proizvodnju elektriEne energije.

Prili-

kom konacnog prijema hidrwbjekta primao bi se i sistem za proiz-

vodnju elektrihe energij e.

14.

Radi Sto racionalni je proizvodnje i eksploatacije hidruagre-

gata neophodina je njihova tipizacija

li

podela prema velidini i raspo-

loiivom hidropotencijalu

.

15. Da bi se posti(g1a ekonomiCna eksploatacija morali bi se

hi-

,

droagregati preko 10 kW projektovati za paralelan rad sa mrezom.

16.

Svi hidroagregati, bez obzira na to da li su prikljuCeni

na

mreiu, moraju imati i neposrednog korisnika Eiji je rad bitan za slu-

Caj vanrednih udova.

17.

U

cilju Sto jeftinije izgradnje hidroagregata maksirnalno up-

rostiti postupak oko projektovanja i odobravanja izgradnje.

18. Na

isti naCin kao i za hidroobjekte i hidropo'tencijal treba

na

posebnim geografskini podlrutjima utvrditi raspoloZivi aeropotenci-

jal i potrebu ~azvoja i izgradnje vetroeIektritni11 generatora.

19.

Vetmlektritni generatori, snage preko 10 kW, takode bi bi-

li, tam0 gde je to mogude, ukljuCeni u energetski sistem.

I

oni bi ima-

li i neposredne potroSaCe, a njihov rad je pusebno interesailtan sa sta-

novi3ta opStenamdne odbrane.

20.

Savetovanje prcpomCuje da Savezni komitet za energetiku

i industriju

organizuje izradu Studije o mogudnostima izgradnje mdill

akumulacja i hidroelektrana na protohim vodama za celu Jugoslavi-

ju, kao i evidentiranje i pradenje njihove izgradnje u bududnosti.

21.

Propisima i na drugi naCin treba omoguditi da se ni jedna

akumulacija bilo za koje svrhe ne izgradi a

da

se pri tom ne razmotlre

i

mogudnos.ti izgradn

j

e male hidroelek trane.

22.

Poseho stimulisati

i

popularisati izgradnju lnalih l~idroele-

ktrana snage 5-50 kW

za

koje je zainteresovan vleiki broj gradana.

23.

Treba doneti jedinstvene tehniCke propise o paralelnom

ra-

du malih hidroelektraaa sa di~tributiv~nom mrciom, kao i o radu na

posebiloj mr&i za SFRJ. Prihvatande talkvih prupisa omoguCilo4 bi

standadizaciju i tipizaciju elektrmaSimkih postrojenja, te lakSe

i

bo-

lje odrgavanje.

24.

Orgmizatom ovug Savetovmja

-

SMEITJ-u

-

prepomh-

je se da za godinu do godinu i po dana organizuje posebno savetova-

nje

o

izgradnji malih akumdacija

i

kuriSCenja protoenih voda u brd-

sko-planinskim uslovima u emadnj i sa Saveznim koinitetom

za

ener-

getiku i industriju

i

TehniCkm upravom JNA.

.

. .

U

organizaciji Saveza maSinskih

i

elektrotehniekih inienje-

ra i tehnieara Jugoslavije

-

SMEITJ

-

odrzano je Jugoslovensko sa-

vetovanje

o

izgradnji malih hidroelektrana (Bor, 14. i 15. marta 1983).

Teine su bile podeljene u nekoliko grupa.

-

Dru5tvenoekonomske potrebe za izgradnjom malih izvora

energije

od

domaCe opreme.

-

Zakonska regulativa pri projektovanju, izgradilji i eksploata-

cij i malih hidroelektrana.

-

Zakonska regulativa

-

vaieCi pnopisi za proizvodnju energi-

je iz male hidmelektrane.

-

EkonomskodruStveni zna6aj dobijanja energije iz malih hid-

roelektrana.

-

Male hidroelektrane u sklolpu vigenamenshih vodoprivrednih

objekata (za

~nlabdevanje voldom, navodnjavanje i drugo).

-

Male hidroelektrane

uz

akumulacije za navodnjavanje, snab-

devanje vod,om, rekreaciju

i

dnugo.

-

Male hi,droel,ektrane kao bitni energetski izvori u vanrednim

uslovinia.

-

Male hildroelektrane u sklopu ilntegralnog uredenja vodnsg

reiima.

-

Male hidroelektl-ane i iivotna sredin,a.

-

Podsticajne mere za nabavku opreme i izgradnju malih hid-

roelektrana (kreditna politika, usmerena Sltednja, finansiranje, angaio-

vanje liCnih sredstava gradana, kamatne i poreske olakSice, udruiiva-

nje sredstava).

Hidsogradevinski

deo

.

-

Istra5i1vaEko-razvoj nli proces pri projektovanju

i

izgradnj i

MHE.

-

Investiciono-tehnitkla dokurnentacija

za

izgradnju malih hi-

droelek trana.

-

Hidrogradevinski orbjekti za mlale hidroelektrane: zahvat va

de, dovod vode, reSetlka, ustava, cev pod pritiskom, zgrada.

-

Odredivanje

Q-H

parametara za izradu investiciono-tehniC

ke

dokumentacije.

-

Prikaz izgradenih mdih hidroelektrana.

-

Tipizacija i staedardizacij-a hidrogradevinskih objekata za

gradnj u malih hidroelektrana.

~Vairnski deo

-

Tipovi, mmena, na%n rada i velitiina agregata za male hid-

roelektrane.

-

Tip izacij a, proizvodnja i oprema hidroagregata.

-

MoguCnosti obnavljmja postojedih malih hidroelektrana.

-

Uticaj tipa (turbine, generatvra

i

regulacije na visinu ulaga-

nja pri izgradnj,i malih hidroelekt rana.

-

Automatizacija malih hidroelektrana.

-

Regulacija malih hidroelektmna pri paralelnom i samostal-

nom radu.

Elektrotehnic'ki deo

-

PrikljluEenje agi-egata

na

mrdu.

-

Uticaj agregata

na

rnreiu.

-

Mreie pri samostalnonl radu.

-

Generatori malill hidroelekt,mna, itd.

Na

osnovu podnetih referata, smpStenja i svestrane diskusije,

a

irnajuei

u

vidu

i

strategiju dugorhog razvoja energetike Jugosla-

vi je, uCesnici Savetovan ja su koi~s tatovali:

-

da energija predstavlja osnovu privrednog

i

druStvenog

ru-

voja, a zbog ograniCenih eneulgetskih rezervi u zemlji upuceni smo

na

ve6i uvoz energije uz sve teSkoCe koje

iz

toga proisticu;

-

da je reSenje za smanjenje stepena energetske zavisnosti zem-

Ije u Sto veCqj zameni uvozne domadom energijom, Sto podrazumeva

maksimalni razvoj svih

moguCih domakih energctskih izvora;

-

da porast cena uvozne energij e iziskuje ubrzano istrazivanje

moguC11osti isk-oriSCenja svih viastitih energetskih izvora, i to prverr-

stveno vodnih snaga;

-

da koriSCenje hidropotencijala predstavlja najznacajniju al-

ternativu energiji iz fosilnih gariva, jer se, inaCe, energija vodotoka gu-

bi bespovratno. To je neiscrpan izvor energije i sa stanovigta zagtite

okoline predstavlja rrajeistiji ublik korisdenja, a pri tome se Gtede i

sopstvene rezerve uglja

i

nafte

i

devizna sredstva za uvoz skupolg

go-

riva za termoelektrane;

-

da

hidroelektrane manje snage kao zamena za elektrane

na

dizel-gorivo postaju sve ekonomiCnije ukoliko rastu cene nafte, i one

garantuju snabdevanje

elektrienom onergijm u Iolkalnim razmerma;

-

procenjuje se da su bruto-vodene snage Jugoslavije

110

TWll/godiSnjc, dok se tehnitki moie koristiti

01x0

66

?'Wh/godiSnje,

ali se raCuna da bi se u dana511 jim uslovima moglo ekonomiCno kori-

stiti i oko

55

TWh/godiGnje.

-

da

su

mnoga vodoprivredna reSenja za energetsko iskoriSdc-

nje vodotokova radena pre dvadesetak godina, pa su san~iill tiin bila

prilagodena undalnjim ekonomskim i energetskim prilikama, a bila

je zanemarena gradnja hidroelektrana male snage, jer se smatralo da

ima dovoljno vodnih snaga da bi se trebalo baviti postrojenjima

malz

snage na pritokama glavnih vadatoka;

-

da je u opStem interesu da se svi iskoristivi hidropotencijali

privedu upatrebi kad god su konkurentni drugim izvoriina energije.

Njil~ova prednost je u tome gto ne zahtevaju uvoz opreme, niti uvoz-

na goriva za svoj pogon.

-

da male hidroelektranc, disperzovane girom zcmlje, izgrade-

ne na malim vodotokovima,

nmgu

snabdeti elektrienom eilergijom po-

troSaee, za Ciju je prolizvodnju ona od izuzetne vainosti, zatinl u sviin

vanrednim uslovima, kao i u slueajevima vedih oStedenja delova elekt-

roenergets kog sistema;

-

da se izgradnjom MHE poboljSava odbrana od poplava

i

ujedno oplemenjuje okolina;

-

da su MHE novih konstrukcijskih reSenja jednostavne za

iz-

radu, pogon i odriavanje, pa u tom pogledu tra2e minimalne tehnicke

mogu6nosti i znalnje;

-

da

se standardizacijom i tipizacijom elektromaginske opre-

me mogu znatno smanjiti tmS~kovi izgradnje i odriavanja, i to angaio-

vanjem manjih sredstava koja se brzo vrahju;

-

da tehnoldki napredak

i

nova konstrukcijska rcSenja, koja

pruiaju cevne turbine sa generatorom, omogucuju iskorigcenje i sa-

svim malih padova, koji do sada nisu uolpSte razmatrani, a takode i

povedanje instalisme snage,

pa

samim tim i potencijala nekih posto-

jedih vedih postrojenja;

-

da su organizacije udruienog rada, koje projektuju, proizvo-

de i ugraduju opremu, u poltpunosti, osposobljeile za izgradqju i op-

remanje malih hidroelektrana. Time je ne saino sma~ijeila tehniCko

-tehnoloSka i druga zavisilost od inolstlranstva, ved je stvorena mogud-

nost vedeg izvoza u druge zemlje zrnanja i opreme domade industrije

za

koinpletna postrojenja;

-

da je na jednoni delu vodnih snaga praktitno oilenlogudena

gradnja hidroelektrana zbog ieradenih naselja i komunikacija, odnos.

no da se MHE zbog toga ne mogu ekonomieno graditi;

-

da se u dosadaS11ji.m aktivnostima Eesto istiee druStvena po-

treba intenzivnog korsdenja hidropwtencijala kao obnovlj enog izvora

energije, ali da pripreme

za

i~skoriSdavanje ovog potencijala, posebno

rnailjih vodotokova, ne [teku u skladu sa ovim interesom. Ostao je niz

nereSe11ih pitmja iz oblasti istraiivanja, projektmvanja, obezbedenja

sigurnih

izvosa

f

inansiranja, kadrovske olsposobljenosti, zainteresova-

nosti elektrodilstributivnih organizacija drugtveno-politiekih zajednica

i dr.

Stoga su utesnici Savetovanja doneli ove preporuke:

-

Prilikom prilagodavanja anolvnih projekata za energetsko is-

koriSdavan je vodotokova danaSiijim prilikama prouEiti mo

gradnje hidroelekt rana

manje snage, Sto je mogude izradom

!YOsti

atastra

MHE,

kako bi se utvrdio njihov broj, snaga, enel-gija i dr., te defini-

sali parametri tipizirane opreme. Na ovo'm poslu moraju biti nepos-

redno angabvane elektroprivredne i vodoprivredne organizacije udru-

Zenog rada, samoupravne interesne zajednice

I

organizacije udruienog

rada maginogradnje.

-

U

ci1j.u zaStite lokalilteta za izgradnju

MHE

od nenamenskog

koriSdonja zemlj iSta i vodotokova usaglasiti izradene katas tre MHE sa

vodoprivrednim

osnovama i prrostornilm urbanis titkim planovima.

-

Na osnovu srednjorotnih

i

godignjih programa izgradnje

MHE,

u planwima razvoja, d,m$tvenim dogolvorima o razvoju energe-

tike, kao

i

u drugim aktima, koja

ta

pitanja reguliSu, omoguditi nji-

hovu izgradnju ,kao

i

drugih energetskih ob

I

j

e

k, ata.

-

Ustanovlti rnogudnosti

i

pristupiti energetskom iskorisdenju

izgradenih viSenamens kih vodoprivrednih ob j eka ta

(eb

j ekti vdosnab-

devanja, melioracija, navodnjavanja, odbrane od poplava i sl.).

-

Utvrdit i mogudnosti i pni'stupi ti obnovi izgradcnih, ali napuS-

tenih hidroelektrana manj e snage, odlnosno mogudeg progirenj a i mo

dernizacije

pstojedih elektrodistributivnih hidroelaktrana ili ob jekata

drugill vlasqika.

-

Dogolvomm izmnedu elektroprivrednih i vodoprivrednih orga-

nizacija predvideti obavezu .da se pri planiranju izgradnje svih budu-

dih viSenamen skih vdoprivrednih ob j ekata predvidi i

n.

j ihovo energe

t-

sko koriidenje, kako bi

se

ttakolrn gradnje izveli' svi neophodni radovi

da bi

kasnija, izgradnja hidroelaktrana bila Sto ekonomitinija.

-

ProuCiti i predloiiti nadleinim organima reSenja za izmenu

i

dopunu zakmskih propisa

i

tehniEke regulative koja se odnosi

na

projektovanje, izgradnju

i

eklsploataciju MHE u cilju smanjenja ad-

ministriranja, veee efikasnolsti gradnje i tipizacije.

-

Zaj ednica jugoslovens ke elektroprivrede treba da donese od-

govarajude granske propise

za

projektovanje, izgradhju

i

eksploataci-

ju

MHE.

-

Neophodno je da se radi podele rada, specijalizacije, stan-

dardizacije, tipizacije

i

dr., samoupravno utvrde zajedniCke osnove du-

gorc3Cne i trajne

poslovno-tehnicko-tehmloSke

saradnje urganizacija

udruienog rada koje se bave projektovanjem, proizvodnjoln i ugrad-

njom opreme MHE.

-

Na ekonomiCilost gradnje MHE irna veliki utica-j, uz uproS

bavanje gradevinskih radova do krajnjih mogudnosti, ugradnja seri

j-

ske

i

tipizi'rane elektromasinske opreme, tako da mogu da rade bez po-

sade, odnosno bez veCih zahteva kada su

u

kontinuiranom pogonu.

SAVETOVANJE

U

ARANDELOVCU

19.

i

20.

aprila

1984.

Na Savetovanju je podnet

41

referat, a ueesnici su na kraju

svog rada

usvojili sledede zakljutke:

1.

Bez obzira na definiciju UNIPEDE-a, Med~n~arodne organiza-

cije za proizvodnju i distribuciju elektritne energije, za 11aSe jugosla-

venske uslove treba prihvatiti sledede standarde:

-

mikro elektrane snage do 100 >kW

-

mini elektrane ad

100

do 1000 kW

-

male elektrane iznad

1

MW do

5

MU!, odnosrlo 10 MW.

2.

Pored znazajnili rezuhata postigilutih na planu:

-

izrade katastra lokacija za izgradnju MHE,

-

donoSenja telmizkih uslma za prikljuzenje MHE na elekt-

riCnu mreiu i

-

standardizacije

i

uirfikacije opreme za

hlHE,

hoz izradu od-

govarajufih tehlniCkih preponwka, potrebno je jog vise intenzivirati ove

aktivnosti u svim

naSim repubhkama i pokrajinama uz lliaksimalnu

medusobnu samdnju

i

rawnmu dostignutih rezultata.

U

tom smislu

posebno

mesto i uloga pripda Zajednici jugoslovenske elektropriv-

rede.

3.

Radi

SRQ

ubrzanije i masomije izgradnje MHE neophodno je

progiriti i kvore njihovog finansiranja i izvan elektroprivrednih i ele-

ktrodistributivnih

organizacija i pojednostaviti postupak dobijanja sa-

glasnosti

za

izgradnju MHE

i

koriSdenje malih hidropotencijala.

U

tom

pravcu treba:

a)

Prek'o Saveznog komiteta za energetiku

i

industriju,

SK

SSRNi

i PKJ, ponovo pokrenuti inicijati;vu xa ixmenu i dopunu DruStvenog do-

govora o maloj privredi, kako bi se pod malom privredom, u smislu

ovog

Drugtvenog dogavora, nag la

i

delatncst ~proizvodnje elektriCne

energijecc koju obavljaju radni lljudi i gradani sanlastalnim lienim ra-

don~ i sredstvima u

svojini gradfma.

b)

Da se u republiekim zakonirna o obavljanju privrednih de-

latnosti samostalnim

l~ifnim radom

i

sredstvima u svojini gradana pre-

dvidi

moguCnost proizvodnje elektrihe energije, tj. proizvodnja elek-

tritne energije, pored szanabstva, ugostiteljstva, prevoznieke delatno-

sti,

doma& radinosti, turizma, promena robe na malo, kao i obavlja-

n je poslova prikupljanja, pripreme

i

prerade otpadaka i projektova-

nja

gradevinskih objekata gradana i projek~ovanja proizvodno-tehno-

lo9 ko-tehniCke dokurnentacije i kons tmkcije elrmenata, delova i pod-

sklopova i

delatnos ti sliEne zanats kima

.

Prema

rnGm

procenama trebalo bi dozvoliti izgradnju malih

elektrana

sredsltvima u svojini gradana prema raspoloiivim mogudno-

stima.

c) Izmenama i dopunama zakma o elektroprivredi predvideti

pod ko j im

uslovima elektroprivrednu delatnos

1

mogu da obavl jaju

gradani

i

ugolrorne organizacije udru2enog rada kao

i

njihove odnose

sa organizacijama

za

dislribuciju elektrihe energije.

d) Izmenarna

i

dopunama zakona o izgradnji objekata tareba

omoguciti izgradnju MHE po ubrzanonl postupku, sa nlinirrialnin~ bro-

jem potrebnih saglasnosti i

dmvola.

e) Izmenama i dopunama Zakona

o

vodama potrebno je pojed-

nostaviti postupak

za

dobijanje saglasnosti

za

koriSdenje voda vdo-

tokova za gradnju malih hidroelektrana.

f)

Poreskom politikom i drugim merama stimulisati ulaganje

li-

Enih sredstava gradma u gradnju MHE.

4.

U

opStim uslvvima za ispormkn elektritne energije i tarifama

potrebno je regulisati mere i uslove za prikljyknje MHE na elektro-

dktributivnu mreiu i preuzimanje elektriCne energije iz MIJE radi da-

lje isporuke potroSaCima, kao i na~n obrazovanja i obraCuna cene za

mu elektriCnu energiju.

U

skladu sa tim potreho je da sve elektrodistributivne organi-

zacije donesu tehniCke uslove za pxikljuCeaje malih. hidroelektrana

na distributivnu mreiu (Sto je u nekim republikama ved uradeno).

5.

Smo izgradnj om MHE u sklopu viSenamenskog koriSdenja

hidro-potencijala moie se dadi do ekmomski opravdane proizvodnje

elektrikne energije u poredenju sa energijom

lz

velikilz elektrana. Otu-

da je neophodno:

a) Da

preduzmu odgovarajude mere da se na ranije podignutim

vodoprivrednim objektima iskoriste

vodni padovi i protoci za ugrad-

nju malih hidroelektrana, gde je to mogude, jer su kod ovakvih vise-

namenskih ob jekata twSkovi po instalisanom

k\V

znatno niii.

b)

Da bi se ubuduCe u sve nove akumulacije koje se grade za

navodnjavanje i

snabdevanje industrije

i

naselja vodom i slitino oba-

vezno uslovi energetsko iskoriSdavmje za podizanje elektrana odgova-

rajudih snaga.

6.

P,repc~mEuje se obnavljanje i rekonstrukcija ranije podignu-

tih i zapuStenih MHE kao i

drugih

pogona koji se mogu preurediti za

proizvodnju

elektriCne energije.

7.

U

okviru Privredne komore Jugwlavije organizovati medu-

sobno povezivanje organizacija koje se bave projektovanjem. proiz-

vodnjom i ugradnjom opreme za MHEJ radi podele rada. specijaliza-

cije. standardizacije i tipizacije prajekata i opreme, a sve u cilju po-

jeftinjenja i ubrzanja izgradnje MHE.

LITERATURA

Bibliografija RO HIDROPROJEKAT

-

OOUR VODOPX,IVRE9A, Beograd, Ve:e

Nigrin.ove

16.

Blizjak Ljuba

-

Regu).wij.a malih vudnkh turbina kd paral.elnog

i

sanos.talnor:

delovanja.

-

Savetovanje o m1,im hidrwentralma,

Bor,

1983.

E)ordeviC Brmisla~

-

Km#is&nje vodniih snaga, Gradednslii fakultet Univerzite-

ta u Beugrladu,

1981.

Ekowatt, ltalija

-

Procsp&,tt.

Elehtcopro jekat

-

Prospakti, Ljub:ljiana.

Jmid

Radovan

-

Generator11

MHE,

str&n.i rad

z@

savetovanje, Arandelovac,

1984.

J~anoviC. Slavko i Zo,ran &die

-

Zbi.rka zadatdka iz hidqologije, 3eograd,

1981.

Kercan Vladimir

-

male hidrocentzale, TurMaStitut, Ljubljana,

1979.

Kercan Vladimir, Leowld, Sok

i

Ljilubo Bizj~ak

-

Ti.pizacija malih turbina,

Save-

hvanje o autollomn,i,m e1ektr;iiinim izvodima

i

njihwo koriScenje u redov-

nim

i

vanredni,m wlovi:ma, QpahiSa,

1979.

Kercan Vladimir

-

IXimenziionisa~nje i izgradnja mialih hidroelektrana, Ljubljana,

1980.

Kercan Vladimir i Ljubo Bizjak

-

Energetska vrednos-t malih hidropotencijala,

Ljubljana,

1980.

Kterca nvladimir

-

Emge,tsko-t&nieke i tehnoloSke moguCnosti izgradnje malih

hidroelektrana, Ljubljana,

1981.

Kwcan

Vladimir

-

M.ale bidmleMrane, Ljubljana,

1981.

Kossler Erich

-

PxospeMii, kutrij.a

Litostroj

-

Prospekti, Lju'b.1 jana.

MihajloviC Milosav

-

Iistrairi.vaE~-razvojd proces pri projektovanju i izgradilji

mal,ih akurnulaai j a. Savetovanje

o

rnakm bazenina,

Rim,

19'77.

M~ihjIovid Milosav

-

Uloga

i

anaEaj madith akumulacija. Savetovanje o malim

~&umulac,ijama u Snbijl,,;Beolgrad,

1979.

lVLihajlavid Milosav

-

Enlerg&ki znaEaj malih akmulaci ja. Simpo~i jum ~Energi-

ja

i

sredi,nla-, Sarajevo,

1981.

-,

Mihaj.loviC Milosav

-

Pnojektna dbkumentaci ja ma1.i.h llidraelektrana. Hidropro-

jekat

-

OOUR Vodoipnivreda, Bedgrad,

1981.

MihajloviC Mi1os.a~

-

Milu;oak,uundaaitje

-

istr.aiivanje, pla,niranje, prcsfektova-

nje i izgradnja, Beograd,

1982.

M~ihajlovii M.ilosav

-

Male ~hidrml&nane

-

I knjiga, Beograd,

1983.

MihajloviC Milotsav

-

Projektna dokmentacija za izgradnju MI.iE u per:iodu

1980-1984.

NacuC vodoprivredne osmve Mlorava,

grupa

autma

-

Svodni materijal, Beograd,

1970.

bemrou Vladimis

-

Mlaguin!ost a~utomtizaaije postojecih distributivnih Ilidroele-

ktrana, Ljublj~a~na,

1981.

Republieki korni,tet za en,mgetiku, industriju

i

gradev.inarstvo

-

Program akt.iv-

nosti nla rekotnstrukcijd ,i izgradnji novih hiidroelektrana manj.ih snaga na

te-

ribr.ij:i SR Srbtije

van

SAP-a, Beomd,

1983.

Rist.iC Bagdan

i

Boiidar Bagd~m~ovid

-

Neke smernice za unifikariju

i

standardi-

zaciju m4aLiih turbiaa. SaveCavlanje

o

MHE, Bor

i

Armdelovac.

Sever

-

prospekti.

Solc Leopold

-

Zgraclimo majhnio hidroelektr~ano,

I

i

I1

dm, Ljubljana,

1981;

I11

deo,

1983.

Solc Uopolld

-

K'alco napravihi plrmafun hidi-oelektr~ane, -0dbrana

1

zaSlita..,

Ec-

ograd,

1980.

i

1983.

Sulentid Pajo

-

Koralc napmd, Savebovanje

CI

MHE, Bor.

TurborinStitut

-

Pncspekti, Ljubljana.

UljaniX

-

Prasp&ti, Pula.

Valagosidis Kostw i Igor I3egu6

-

Ceme turbine manjih snaga, proizvodnje Li--

tostroj. Zbornik sa savetov,anja

o

MHE, Bor,

1983.

ValenEid Mirko

-

Energetska kri~~ je kria dana4njeg usmerenja, n2uEno-tehniE-

ke revohmi

je.

Sa~etcwanj~e o mergiji, Opapija,

1980.

Vlaleni.id Mirko

-

Tipizacijta elektno~p~wtne MHE, Eijeka,

1981.

Vaga Joief

-

E@imifiEnosti priirnsne asinhaonih ganeratora u

MHE.

Savetovanje

o

MHE, Bor

i

Amndalovac.

ZdravkoviC: Brimislav

-

Idejni projehat MHE Mokranj, struEni rad,

1983.

Михајловић Милосав. Мале Хидроцентрале - Истраживање, пројектовање, изградња

Подождите немного. Документ загружается.