Михајловић Милосав. Мале Хидроцентрале - Истраживање, пројектовање, изградња

mcsnim zajcdnicame, odnosno svim potencijalni~n investitorima

uz

be-

neficirane uslove.

-

Pri odobravanju inves~ticionih kredita uvesti nenergctski<<

di-

nar za sve energetske objehte projektovane na ternelju uvozilih gori-

va, s tim Sto bi se ova obaveza ukidala pri

re la sku

na korigdenje ener.

gije

iz

domadih izvora.

-

Stimulisati donladu maginogradnju za proizvodnju domakih

turbina s mogudnoSdu ,da se rnanje turbine nabavljaju u trgovini, kao

5to se to danas hi sa pumparna ili hidroforima.

-

Stimulisati i proizvodade ostale oprenle za MHE, tako da se

oprerna ne

prajektuje i izraifuje od slueaja do sluCaja.

-

Obavezati elektroprivredu da primi u opStu mrcZu svaki pro-

izvedeni

kW, naravno tam0 gde se nede izazvati bilo kakve negativr~e

ijosledice po energetski sistern. Na taj naein bi se znatno pojevtinila

izgl-adnja MHE, jer bi se gde god je to mogude koristili asinhroni urne-

sto sinhronih generatora. Upotreba asinhronih generatora sn~anjujt:

ulaganja

i

omagubvaju rentabilniju izgradnju MHE.

Planiranje i izgradnju

MHE

treba reSavati integralno. Bilo bi

pogreSno da se o ovim objektima brinu samo pojedinci, ili samo ener-

.

getiEari, ONO, udruieni rad

i

sl. Izgradnja

MHE

mora se planirati

strategij ski, dugoroho,

u

sklopu privrednog, a pose bno vodoprivred

nog razvoja, jer dugoroEna planiranja nikad nisu ostala bez pozitivnog

rezultata, pa se verovatno to ne bi dogodilo ni kada

su

u

pitanju

ma-

le hidroelektrane.

OPSTI DEO

Folitika razvoja elektraprivrede posle drugog svetskog rata bila

je vrlo kratko vreme usmerena na izueavanje i izgradnju inalili hidro-

ceiitrala. Neposredno posle oslobodenja zemlje izgradeno je nckoliko

manjih HE, a zatim su istraiivanja manjih vodotoka

u cilju izgrad-

nje MHE zapostavljena.

DruStvo se orijentisalo uglavnoiii na izgrad-

nju velikih HE kao

Sto su Jablanica, hidroelektrane na Dravi, Bajina

BaSta, Derdap, Mratinje i druge. Neosporno je da je to

bio

pravilarl

put. Medutim, paralelno sa izgradnjom velikih

HE

trebalo je istr&i-

vati, proueavati i graditi i MHE, a posebno se nije snlco obustavljati

rad velikog broja veC izgradenih MHE. Nedovoljna istrcriivanja manjih.

vodotoka

dovela su do toga da se danas ne zna pouzdaiio kakvim

sc

energetskim moguCilostiina u Jugoslaviji raspolaie.

Zapostavljanje

istraiivazkog rada, obustava rada izgradenih

MHE

i orijentacija samo na velike HE utinili su cia

jc

Jugoslavija jeha od

retkih zemalja u Evropi koja ne raspolaie pouzdanini podacima o

u kupnom iskoris tivom

eiiergetskom potenci jalu, narotito o raspoloZi-

voni energetskolm potencijalu malih vodotoka. Xko se torne doda

da

su

pojedini vodni tokovi predvideni za izgradnju velikili EIE nizgublje-

nice,

jer nisu blagovremeno zaStiCeni od izgradnje ielezniekih pruga,

auto-puteva, podizanja iiaselja i drugih o b jekata, onda je nerniilovno

istraiivan je ukupnih vodenih energets kih potenci jala obavi

ti

iz poeet-

ka.

Izmenjeni

eilergets ki uslovi u svetu, naroCito poskupl jcn je naft-

nil1 derivata i intenzivno koriSCenje uglja

u

TE za dobijanje clektriz-

ne energije, primoravaju ilas da se ponovo vratimo intciizivnijem ko-

riSCenju vodne energije, kako sa velikih, tako

i

sa malih vodotoka,

iz-

gradnjorn malih hidroceiitrala.

Ali,

mada nemanlo katastra MIIE, kao

ni ideiltifikaciju izgradeiiili MHE, ipak nc pocinjemo

iz

poietka:

MHE

su

i

ranije gradene, grade se

i

sada, ali stihijski

i

bez plana.

Da

bi se

ubrzala izgradnja ovih objekata, za poeetak je dovoljno obnoviti rad

EAHE koje su prestale sa radom

i

iskoristiti postojeCe objekte kao Sto

su stare napugtene vodenice, izgradeni sistemi za snabJevznje vodoni,

sistemi ia navodnjavanje, male, srednje

i

velike akumulacije, kao

i

one

koje

su gradene za druge potrebe.

Dogovorom o osnovama DruStvenog plana SR S1-bije

za

period

1981-1985.

o

razvoju energetike utvrdena je obaveza potpisnika Do-

govora da u pripremi Osnova za dugoroeni pla:i razvo-in cnerg~tike do

2000.

godine izuCe pitanja na kojima de se zasnivati razvoj hidroelek-

trana lnanjih snaga. ~edutim, nircdni planski period ne bi trebalo

da

protekne samo kao period zauzimanja stavova

u

pogledu izgradnje

A4HE, ved da u njeinu dodu do izraiaja preporuke o izradi programa

i ubrzaiioj rekonsti-ukciji postojedih

i

izgradnji novih MElE.

U

pomenutinl dokumonlti~nla utvrdena su opredelenja za to

da

se hidroenergetskiin potencijahma manje snage posveli znatno veda

painja, narofito u pogledu istlraiivanja, projrtlovanja i izeradnje

MEIE. Medutim,

u

elek~ropri~recini~m

i

vodoprivredniin 01-ganlzacija.

Ina nije pusebno planirana izgradnja malih

HE.

Elektroprivredne or-

ganizacije dale su prednost

izgradnii HE velikih snaga, dok u vodo-

privrednim organizaci jarna

nelma bilo kakvih priprenia za izgradnju

MHE. Orijentacija

elektroprivrede na izgradnju HE velike snage zas-

niva se na tome da se njihowsm ,izgradnjom dobiijaju veii energetski

efekti u

odnosu na sadaSnje i bud,uce potrebe potroSata.

Ovakvom pristupu moie

se

priguvoriti.

Prvo, ne trcba

upore-

divati velike

i

male hidroelebrane, jer izgradnja MHE ne podrazurne.

va zaostajanje u istraiivanju, projektova'nju i izgradnji velikih HE.

Naprotiv, morajlu se prvenstveno graditi velike HE, ali to ne znaCi

da

u povoljnim lokalitetima

ne

treba graditi

i

MHE. Drugo, pogreSno

je

uporedivati malu

i

veliku HE, jer treba uporedivati jednu vcliku

i

ve-

liki

bl-oj malih

HE,

tija izglradnja traje nekoliko meseci do godinu

dana, izgradnja velike HE traje

3-10

godina. Male

HE

se 11-~ogu gra-

diti kao

dodatni objekti uz osnovne vodoprivredne objekte (akumula-

cije), <to nije slucaj sa velikim HE. Za izgradnju velikih HE pojavlju-

ju se, praktieno, jedan invesltitor

-

elektroprivreda, a za izgradnju

MI1E

veliki broj investitora, Gto je veoma znaeajno, jci- to preds tavl ja

osnovnu garanciju da se MHE mogu intenzivno graditi.

Vodoprivredne organizaci je se, takode, nisu dirck tno ukl juEile

u izgradnju MHE, Sto se inoie pravdati time da nisu organizovane za

proizvodnju

elektriene energi je. Medutim, ove organizaci je su se in.

direktno,

ali aktivno, ukljueile u izgraclnju hIHE. Sreds tvima vodopri-

vrede izgraduju se vodoprivradni objekti koji se mogu koristi~i za iz-

gradnju MHE. Ali, joS se prilikom davanja vodoprivredile saglasnosti

ne uslovljava

izueavanje mogudnosti energetskog is kor,iSdavanja voclo-

privrednih objekata,

S

to izis kuje kasni je prepravke izgraiienil: vdo-

privrednih objskata radi energetskog koriSCenja, ili, pak, odustajanjc

od

koriSdenja izgradenih vodoprivrednih objekata za izgraclnju MHE.

'I'aCno je da bi us1ovljavanje izgradnje vodoprivrednih obj ekata obavez-

nim energetskim koriSCenjem predstavljalo joS jednu obave~u invest

i

-

tom. Medutim, obaveza projaktanta

i

investitora da pri izradi investi-

ciono-tehnieke dokumentaci je i izgradnji vodoprivrednih ob jekata stvo-

re uslove za kasnije energetsko koriSCesje ne optereduje ukupne inve-

sticije sa viSe od 1.0 do 0.3010 prose6no.

Pojam i dejinicija

MHE.

-

Mala hidrocentrala je objekat eija

definicija ugIavnom zavisi od uIoge i znataja koji

irn

se prilikom

iz-

gradnje predodrede. Stoga veCina zemalja ima razIieitu podelu I\IIHE.

Tako se, na primer, u Italiji grade male

HE

od

50

vati, sto predstav-

Ija instaIisanu snagu jedne obibe siiaIice, dsk se u nekim zemIjarna

pod pojmom MHE pcrdrazumevaju objekti instalisane snage od

5.000,

pa, Cak,

i

preko 10.000 kW.

U literaturi se nailazi

na

podatke

o

ra~licit~oj

gornioi granici.

Gotovo se ne moie naiki na dve zemlje sa identienom yodelom, a to

je verovatno

zato Sto na odredivanje gornje granice MHE utize veCi

broj ovih parametara:

-

stepen privrednog raizvoja zemlje;

-

elektroenergets ka

i

elektroprivredna razvi jenost

;

-

raspoloiivi

i

iskorist-ivi vodni resursi;

-

prirodni uslovi topografije, geologije

i

dr.;

-

nivo razvijenosti industrije maginogradnje, clektrogl-adnje

i

-

hidrogradn je;

-

bogatstvo ugljem, nafitilnim derivatima

i

druginl energetskim

sirGvinama, k&o

i

-

veliCine

i

povrSina nasel ja, odnosno gustina naseljenosti.

Zemlje u razvoju

i

industrijski slabo razvijene

po

pravilu su

poeinjale elektrifikaciju, a neke to i sada tine, izgradnjon~ MEIE, s tin1

Sto se u tim zemljama ne vrSi bilo kakva podela po jaeini jer ona prak-

ticno

i

nema nekog vedeg znaCaja. Tek po izgradnji vedeg broja elek-

trana, a nardito posle izgradnje v&g broja HE relativno velike in-

stalisane snage, dolazi do

podele elekjtrana. Uz to, treba istadi jedno

potvrdeno iskustvo:

male elektrune, pa saminr

tim

i

IvIHE,

intenzivrlo

grade

i

nerazvijene

i

industrijski veomu razvijene

zenzlje.

Ekonurnski

i

privredni motivi, koji utitu na izgradnju

MHE,

ka-

ko

u

slabo razvijenirn zemljama, takro isto i u razvijenim zemljama,

izmedu ostalog su ovi:

-

koristi

se

obnovljiva sirovina

-

voda;

-

MHE

ne zagaduju i;ivotnu sredinu;

-

potreba za elektrificiranjem terena udaljenih od puteva i sa-

obraCajnica poskupljuje dovd opSte energetske mreie;

-

intenzivno se razvila elektro i maSinska industrija, itd.

U

oblasti izgradnje

MHE

svrstavaju se

i

ovi radovi:

1.

Rek~n~stnukcija ili obnavljanje postojeCih

MTIE.

2.

Automatizacija

MHE

koje veC rade.

3.

Adaptacija postojeCih vodenica u

MHE.

4.

Izgradnja novih elektrana u sklopu postojeCih objekata za do-

datno is koriSCavanje raspoloiive hidroenergije.

5.

Izgradnja novih eiektrana kao posebnih objekata.

Prema

interesovanju za

MHE

korisnici se mogu podeliti

u

trl

grupe, zavisno od vrste radova koji se predvidaju.

1.

Izgradnja novih hidrocentrala:

1.1

za potrebe elektrod~istribucije,

1.2

za

potrebe OOUR,

1.3

za potrebe individuahih korisnika,

1.4

za potrebe llarodne odbrane (ONO).

2.

Rekonstrukcija i auto'matizacija postojedih

MHE:

2.1

za potrebe elek.trodi,stribuoije,

2.2

za potrebe OOUR,

2.3

za potrebe ONO.

3.

Adaptacija postojedih vodenica:

3.1

za

potrebe ONO,

3.2

za potrebe indilvidualnih korisnika.

Osnovni parametri, koje

bi trebalo koristiti u klasifikaciji

MHE.

jesu:

--

ins tal~isana s:naga agregsta,

-

vrs,ta agregata u odnosu na turbinu i nacin rada,

-

broj okretaja,

-

naein rada u odnosu na opSti energets.ki sistem,

-

instalisani pad, itd.

Zahvat

i,

dovodi, cevi, pad pritis ka i maSinske zgrade odreduju

se

prema agregatu, pa nerna poltrebe za klasifikacijom

MHE

na osnovu

ovih objekata, jer se

takvom klasifikaoijom niSta ne bi dobilo. Jedhlo

bi se prema klasifikaciji

MHE

na osnovu hidrogradevinskib objekata

mogli utvrditi uslovi za projektovanje i izgradnju

ovili objckata

u

s klopu pos tojeCih propisa o izgradnj i invest~ciono-tekniEke dokumen-

tacije.

Pode1,a

MHE

prenla podacima iz literature prikaza~ia

je

u

tab.

1,

a klasifikacija turbina prema tipu (Litostroj) prikazana

je

u

tab.

2.

Tab.

1.

-

Podela

MHE

prema podacima iz literature

I

Zernljfa ili mganizaci ja

Seminar u

K.atmandu

Seminar

u

Hangcu-M.anSla

Kina

Po

agregatu

Po insta,lisanom

kapacitetu

Filipini

Pwu

Rumuni

ja

Taj

land

'l'ucska

SAD

Sveclaka

Priprernni komitet za

kanfmend.je

UN

o novim

i

obnovijivim izv0rim.a

energi je (grupa za hidroenerg~i ju)

1

sFRJ

Energotinvest

-

Sarajevo

SFRJ

Mr

P.

Hokic

So1Jl-t

Rede

KonEar

Novi

Zdatid

fianous

ka

A~stri

ja

Pairistan

Mini

HE

CltW)

Tab.

2.

-

Klasifikacija turbina prema tipu

K~lasa Osnovni tip

Pode1.a prema snazi

n,a

turb. spojnicj

(MW)

1

CEVNE

mini

0,001-0,025

male

0,025-1,6

sredn,je

1,6-10

velike

10-64

Podela

MHE

kolju prepmEuje

OLADE

za latino-ameriCki region

i

Karipska ostrva prikazaila je

u

tab.

3.

Tab.

3.

-

Podela

MHE

(prema preporuci

OLADE)

Raspon Pad

(m)

Tip

hidrdektrane

snage

(kW)

mali

srednji

veliki

.

I

Mikm-hidroelektmne do 50

ispod

15- 50 preko

15 50

Mini-hidroelektrane 50-500

ispod

20-100 pre~o

20 100

Male

hidmelektrane 500-5000 ispod preko

25 130

-

..

-

mini

0,001-0,04

male 0,04--6,4

srednje 6,4-40

velike 40-250

male

2,5-10

srednje 10-40

velike 40-160

mini 0,001-0,025

inale 0,025-0,10

srednje 0,l-0,4

velike 0,4-1,6

mini 0,004-0,04

male 0,04--1,O

srednje 1-25

velike

25-640

2 KAPLANOVE

3

DERIAZOVE

1

MITCHEL-

BANKIJEVE

5 FRANCISOVE

Fodela

MHE

prerna raspoloiivonl padu prihvadena je u vedini

zemalja koje su prema iiistalisanoln padu tipizirale opremu. Tako, na

primer, jedan broj proizvodaEa elektromaSinske opreime u

SAD

proiz-

vodi standardizovane agregate

u

koje se ukl juEuje turbina, sinhrolii

generator sa sis tenlom automatske regulacije, ulazni ventili, kontrol-

na

ploCa za maksimalne padove od

15

m i snage od

10

do

5.000

kW.

nislcog do 250 mini 0,0061-0,064

6

PELTONOVE PT srednjeg 250-640 male 0,064-1,6

vdsokog 640-2500 srednje 1,6-25

velike 25-400

niskog do 16

KT srednjeg 16-40

visokog 40-80

niskog do 40

DT srednje 40-100

Visolkog 100-160

niskog do

35

MBT srednjeg 25-64

v~iwkog 64-160

niskog do 40

FT

srednjeg 40-250

visokog 250-800

U

Svedskoj je puSteno u rad oko 80, a planira se izgradnja jog

oko

1.300

MHE

s pribliinom proizvodnjom oko

2.100

GWh

godiiinje.

Za projektovanje

i

izgradnju orvih

MHE

posluiilo je

10

MHE

koje su

izgraderie kao prototipovi

s

milnimalnim padom od

4

ni

i

maksimal-

nim padom od

141

m. Milogi proizvodati

u

Kini proizvode standardne

SEka

2.

-

Shema

MRE

za

vecl+ke

padwe

(preneito

iz

H,idn>elektriCni power)

tipove oprerne i agregate za

MHE

instalisane snage od

12

do

500

kM:

i

za padove od

2

do

260

ni.

U

Filipinima, zemlji Cije su reke relativno sirolnagne vodama,

grade se

MHE

koje su podeljene prema padu od

30

do

100

!11,

dok su

HE

sa manjim padom do

30

m razvrstane u inikro i mini-hidrocen-

trale.

U

veCem broju mmalja je podela

MHE

izvedena preina raspolo-

Zivom padu. Meautim, ta podela je usvojena uglavnom kao posledica

obavljene standardizacije

1

tipizacije oprenle,

a

nianje kao potreba

ill

ogranitenje

Q

-

H

parametara. To je slutaj i sa nasoiri zemljom, u

kojoj se koristi ova podela:

MHE niskog pri,tiska

-

do

H

=

20

m

MHE srednjeg pritiska

-

do 20

<

H

<

100

ni

MHE vivokog priliska

-

do

H

>

100 m.

Ove

granice nisku krute, ima

i

odslupanja, jer su MilE sa

H

---

20 m i

Q

=

10 111"~ instalisane snage od 1,6 hIW, po kons~rukciji, u

stvari, velike hidroelektrane

u

odnosu na HE izgradene sa

Q

=

0,5 i

H

=

400

m

i

instalisane snage oko 1,6 kW. Pretpostavlja se da se u

Jugoslaviji nalazi oko 12.679 GWh ili

34iJ/~1

ukupne hidrocnergije

u

pa..

dovima

do

20 m pribliino ovako rasporedene:

ol\o 5.660 GWh na padovima do

l1

=

10 m

4.158

GWh na padovima od 10 do 15

m

2.861

GWh na padowirna od 15 do 20

m

Zato su usvojene gornje

i

donje granice pada

i

proizvedenog ka-

paciteta za bilo koju klasifikaciju samo informativno, te

ill

se ne tre-

ba kruto pridriavati.

MHE

se, dalje, dele:

a) Prema zahvatu:

-

protocna

s

boenim zahvatom iz glavnog vodotoka;

-

s akuinulacijom

-

branom, s dnevnim, nedeljnim, godib.

njim ili viSegodiSnjim izravnavanjem.

b)

Prema regulisanosti protoka:

-

MHE

sa protokom koji se moie podegavati (regulacija

protoka na ulazu

u turbinu

-

rutna ili autonlatska);

-

sa stalnim protokom, bilo zbog stvarne prirode opterede-

nja, ili

uniStava~jem viSka energije.

c)

Prema povezanosti sa mreiom

i

naeinom rada:

-

izcdovane elektrane

-

samostalni rad;

-

elektrane vezaile za mreiu

-

paralelan rad;

-

elektrane koje rade pod reiimom ))on-off<(;

-

elektrane u kojima radi jedna, dve ili vise jedinica;

-

elektrane koje rade po potrebi, odrrosrlo prcrila potroSnji.

d)

Prema tellnoloikoi koncepcj ji:

Ovo je indikativna klasifikacija na

telnelju prirode glavni!i

tehnologkih delova elektrane

u

kojti spadaju:

elektrane s

kIasiEnom tehnologijom. Pod tin1 se podrazu-

mevaju

gradevinski objekti zahvata, kanali, predturbinske

komore, bazen

za llanos na zahvatu, CeliCne cevi, skupa

elektroinaSSns ka oprema izradena prema

s

lroginl kriteri-

jumima za izbor materijala

i

izradu, s potpuno opremlje.

nim razvodninl tablama;

elektrane s neklasiEnom tel~nologijom. Za lad ovih MHE

1

noriste se zahvati na postojekim kanalima za nai-odnja-

vanje uz odgovarajudu doradu, predturbinska komora se

postavlja

u liniji

s

kanalom i ima u svoin sastavu taloi..

Slika

3.

-

Shema

postr-ajenja

s

rnali~n

padcun

(prenetu

iz

broiure

Hidlsoelektricna

enmgija

Nemvismog

udruxenja

za

unapredenje energetike)

nik, elektroma8i8nsku opremu projektovailu i izgradenu

po

tehnologi j i u s kladu sa nivoom indus tri j skog razvi t ka ze-

mlje, odnosno u skladu s raspoloiivim lokalnim materi-

lima, standardizovanom oprernom, mudularnom

razvod-

ncvm tablam s mini~mumom ilnstrumenata.

e)

Prema installisanoj snazi

HE

za jugoslovenske uslove:

1.

diepne hidroelektrane do 20

kW,

2.

mini-hidroelektrrane od 20 do 500 kNr,

3.

male hidroelektrme od 0,s do 1,O

MW,

Михајловић Милосав. Мале Хидроцентрале - Истраживање, пројектовање, изградња

Подождите немного. Документ загружается.