Михајловић Милосав. Мале Хидроцентрале - Истраживање, пројектовање, изградња

Tab. 3.

-

Prikaz raspoloBivog, iskori86enog i preostalog

potencijala po republikama i pokrajinama

Raspolo

Zivo

Republika

I

pokra j ina

hiljada milijardi

I

PIW

I

kb.3

Bosna i

Hercegovina

6,2 1992

2

Crna Gora 2,6 6,O 3

Hrvat ska 3 ,o 14,2

Makedoni

j

a 1,7

7

30

Sloveni j a 2,5 8,7

Srbija (bez

pokrajina)

395 14,

74)

Kosovo

035

1,1

Vo jvodina 0,03 091

IskoriB6eno

Preosta je

do 1982.

godine za korizhenje

hiljada milijardi hiljada milijardi

MW

1

kWh

/%I

MW

I

kWh

hi1 jada

1

mili jardi

MW

kwh

1)

U

koliEine je ukljuEen i procenjeni hidropotencijal malih vodotoka (male hidroelektrane).

2)

U

koliEine je ukljuEeno

50

%

hidropotencijala

HE

Veliko Tegare i

HE

Mala Dubravica u odnosu na

prijavu elektroprivrede Bi9, Bto treba usaglasiti sa elektropri~medom Srbije.

3)

ZajedniEki potencijal u slim reke Drine treba da usaglase elektroprivrede BiH i Crne Gore.

U

koliEine nije uraEunato povebanje hidropotencijala od prevoeenja voda Tare

u

MoraEu.

4)

U

koliEine je uraEunato i

50

%

raspoloiivog potencijala donjeg toka Drine, Bto elektroprivreda

Srbije treba da usaglasi sa elektroprivredom

BiH.

2.

IskoriSc'eni hidroenergetski potencijal.

-

Danas elektruener-

getski sistem Jugoslavije raspolage ukupmm instalisanom snagom od

oko

6

hiljada MW u hidroelektranama

i

hiljadu MW

u

purnpno-akum~

lacionim hidroelektranama. GodiSnja proizvodnja hidroelektrana u

proscCnim hidroloSkim uslovi~ma (tab.

3)

iznosi oko 27 milijardi kwh.

Hidroenergetski po tencijal Jugoslavije koristi se sa oko

35O/0

ukupno

mogude instalisane snage i

380i0

energije Cije je korigdenje ekonom-

ski opravdano.

U

slivu Drine od ukupno

25

projektovanih hidroelektrana izgra-

den0 je samo 7, snage oko

1.000

MW i prosehe godiSrije proizvodnje

od oko 4 milijarde

kwh. Hidroenergetski potencijal Drine danas

je

po

instalisanoj

snazi iskoriSden sa oko

250/0,

a po raspolo5ivoj hidroener-

giji sa oko 27O/0, dakle znatrro ispod koriSdenja ukupnog hidroenergel-

skog potencijala. Iz akurnulacionih basena u naSoj zemlji koristi st:

oko 9 milijardi ili

360/'0

ukupno raspoloiivog prostora xa akumuli-

ranje vode u energetske svrhe. Od toga se u slim Drine koristi oko

1,4

milijarde m3,

30

predsta~lj~a

15O/o

ukupnog akumulacionog pro-

stora u eksploataciji, odnosno samo

25O/n

raspoloiivog akunlulacionog

prostora u slivu Drine.

Tri

manje i dve srednje hidroelektrane, koje se grade, imaju in-

stalisanu

snagu od

64

1

MW s proljektovanom godiSnjom proizvodnjom

oko

1,5

milijaardi kwh u prosehim hBidroloSkim uslovima.

3.

Preostali hidroenergetski potencijal.

--

VeCi deo neiskorigde-

nog hidroenergetskog potencijala joS nije is9toriSCen. Nisu izgradeni,

Cak, ni neki veoma kvalitetni objekti koji uz manja ulaganja mogu da-

ti biSc energije od drugih objekata te vrsite. Ukupna snaga prcostalih

hidroelektrana, Cija je izgradnja ekonomski opravdana, izriosi oko

12

hiljada MW s proseCnom gdiSnjom proizvodnjom oko

44

milijardc

kwh, Sto predstavlja

620i1,

neiskoriidenog hidroenergetskog potencija-

la zemlje.

Samo na

veCim i srednjim vodotocima mogude je izgraditi oko

150

hidroelektrana ukupne in~~talisane snage pribliino

11

lliljada MW,

sa

ukupllorn godisnjom proizvodnjom oko

36

milijardi kwh,

u

pro-

seznim hidroloSkim uslovima, dok se na manjirn vodotocinia broj ma-

lib

hidroelektrana proceiljuje na nekoliko hiljada

s

n1oguCom godig.

njom proizvodnjom oko

7

milijardi kwh.

Znaeajan deo hidropotencijala ostao je neiskorijken i na veCim

slivovima: u slivu Drine

-

10

milijardi

kwh,

u

slivu Save

-

3,3

mi-

lijarde kwh, u slivu Vardara

-

2,9 milijardi

kwh,

u siivu Morave

-

2,2 milijarde kwh, u siivu Drave

i

Mure

-

2

milijarde kwh,

u

slivu

TrebiSnjice

-

1,4 ~nilijarde kwh, u slivovima Nerelve, MoraCe

i

Zete,

kao i Une, po pribliEno

1,3

milijarde kwh,

u

slivu

SoCe

-

1

milijar-

da kwh.

Neiskori8deni hidroenergetski pollencijaii po republikama

i

pok-

rajinama:

htilij ardi

"jo

&upno

kwh raspoloZivog

1.

SR Bosna i Hercegovina

13,7

2.

SR Crna Gora 4,6

3. SR Ehatska 8,6

4.

SR Makedonija 5,6

5.

SR Slovenija 5 ,6

6. SR Srbija (bez pkrajina)

61

7.

SAP

Kosovo

1

,o

8.

SAP Vojdina o,l*)

UIlcupo SFRJ 43,9

NeiskoriSdeni hidruenergetski potencijal je po obimu najvedi u

SR

Bosni i Hercegovini,

a

vaa je znaeajan i

u

SR Crnoj Gori i

SR

Makedonij i, gde se meda i najvedi nedoistatak elektriene energije.

U

slivu Drine do sada je neiskmZdeno preko 10 milijardi kWl.

U

ovom slivu projektovane

su

znahjne hidroelektrane

i

locirani aku-

mulacioni prostori za energetsko i viSenarnensko korigdcnje akumuli-

ranih voda. Ukupna snaga ovih hidroelektmna iznosi oko 3.000

MW

s mogucom goldiSnjom proizvwdnjom olko 10,3 milijarde kWh (tab.

4).

Energetsiko-ekolnomske analize pkazuju 'da neke neizgradene

hi-

droelcktrane spadaju

u

najekonomienije hidroeilergetske objekte. Oili

bi, pored znaeajne proizvodnje elektrihe energije, daii vodu za na-

vodnjavanje preko 360.000 ha najplodnije zemlje, Sto se uklapa u os-

novne strategij-ske ciljeve razvoja proizvodnje energije, Ilrane i sir0

,

vina. Pored toga, dugordno bi omogudili snabdevanje stanovnigtva i

industrije vodom ne saino

u

divnom ved i u susednim podruejima.

Na tom podrueju iivi preko 1,2 miliona stanovilika iz tri re-

publike, pa bi ubrzana lizgradnja hidroelektrana na Drini mogla osi-

gurati veCu zaposlenost kvalifikovanog mladeg stanovniStva, a saminl

tim i znatno povedanje ilaciondnog dohotka.

Potpuno iskorisdenje hidroenergetskog potenci j ala kao obnovlji-

vog vida energije znaCajno bi ~rodu2ilo vek trajanjaa ogranitenih re-

zervi fusilnih goriva, Cije

se

iskorisiavanje naporedo s naprethom teh-

nologije sve viSe povedava. Ono bi, takode, oi~logudilo kontinuiranu za-

poslenost gradevinske operative, proizvodaCa opreme i povedalo kon-

kurentsku sposobilost naSe ilndustrije i gradevinarstva na triigtima

drugih zemalja. Izgradnjom hidroelektrana

u

dwiem periodu smanjio

bi se i uvoz

opreme, Sto je u funkciji pollitike ekonomske stabilizacije.

*)

Nije

uraCunato

mergetsb

Icomi8danje

Dunlava

uzvodno od

Novog

Sada

(oko

300

MW)

koje

je

u

fazi

razrnatranja.

Михајловић Милосав. Мале Хидроцентрале - Истраживање, пројектовање, изградња

Подождите немного. Документ загружается.