Михајловић Милосав. Мале Хидроцентрале - Истраживање, пројектовање, изградња

godina. Medutim, prema nckim pokazateljinla se zna ds je uie3de ri.

be u ishrani naseg stanovnistva vrlo malo

i

osetno zaostaje za potroS-

njom u nekim razvi jenim zemljaina

Izgradnja

MHE

moie doprineti razvoj u ribnjaearstva. Voda ko-

ja dolazi do turbine, po pravilu, mora biti oslobodena

plivajuCih

predmeta koj i se zadrkavaju na ulaznim reset kaina. Pored zadrgavanja

plivajudih prcdmeta u pretkomorama i peskolovima dolazi do taloienja

i

zadriavanja peska i zeinljansg materijala. Na taj natin voda se oslo-

bada Evrstih prednleta pri prollazu kroz reSetke I-azbija se

1.1

aai~ke mla-

zeve, dolazi

u dodir sa vazduhom, te se obogaduje kiseonibonl.

I

pi5

prolazu kroz turbine i izlazni deo voda se joS jednom obogaduje k:-

seonikom. Tako

obogadena vada pruia dobre uslove da pre no Sto

se

upusti u vodotok ili se kanaliSe za dmge potrebe prode kroz rib-

njake.

Velitina ribnjaka zavisi prvenstveno od koliCine vde, a vrsta

ribe

koja se moie uzgajatli zavisi od kvaliteta vode.

MME,

koje se

grade na planinskim vodama, koje su

p.2 pravilu bistre, bogate kise-

oniltoin i tcmperature ne iznad 14"C, pmiaju idealnt uslove za

uzgoj pastrmke, narkito kalif ornijske. Takav jedan ribiljak je pro-

jektovan pri

MHE

Bojlnik.

~1ik.a

68.

-

Pastrrnski

ribnjak

ispod

MIIE

Bar.

Dovdne vode, koje se koriste za zahvatar~je vode u re-

ci, mogu se

do

ulaza u cevi pod priti,skom radi odvodenja u iurbiile

-

takode koristiti za ribnjake. Duiina dovodriih vada nije delinisa-

na,

ved se menja od jedne lokacije do drug, a Cesto ~zuosi

i

po nekoli-

ko kilometara. Ako

se

uLmc

u

obzir da su vadc, po pravilu, trapezastog

obiika,

da

su

obluiene

'bcaonskirn

oblogama

i

da

irn

je

dubina

oko

1,0

nk,

onda

se

u

r-ejifn~a

sbie.1~

USEIBV~

za

intenzivno koriscenje

e;

uzgo-

ju

ribe.

Me6;u.tisirnp

uzgcsjz

1.-ibe

u

vadama

Cesto

preti opasnost

fid

kra

de

ribe.

To

se

mote

jednostavno

lrcSiti pustavljanjern regethe na

uIa-

ZU,

izlazu

i.

sa

gornje

shranei

i.

tako

obezbediti

objekat.

Prilikom pro.

jektovanja

i

izgradnje

IIXHE

Osanica

kod

Zagubice

dovodna

vada

je

jednim

delsn.1

pretvorena

gn

ribnjak.

Njena

duiirna

iznosi

480

m.

Mala

kidrcse%ektrr;na_

.~ki,~tgkvni

deo

~istenrtz

za

snubdevanje

vo-

donz.

Za

snabdevanje

naseBja

vsidom

uglavxmom

se

koriste podzemne

i

povsSiaaske

vode.

Kada

su

u

pitanju podzelrmne

vsde,

onda se one

zahvataju

iz

psdzem8ja

i

yotkskuju

u

sistem

uz

znatni utroSak ener-

gije.

hledutim,

pri koriSCenjea psvrSinski11

voda

naoguda

je

izgradnja

vedeg broja

MHE.

To

se

nara5ito odnssi

na

sisten~e

koji koriste

aku-

maaulliranu

vadu,

zatim

na

gravilacione

dovode:

SLika

69.

-

MHE

uz

vodovcd

&~anUelov@a.

iegradana

1983.

godine

odnosno na sve gravitacione dovode koji imaju velliku visinsku

raz-

Eiku

i

cija savladivanja ugllavnlom izazivaju teSkoCe. Cesto se radi sav-

ladivanja velikih pritisaka izmedu izvoriSta i mesta snabdevanja na

glavnom dovodu grade pre kidne komore.

Seoski vodovodi pruiaju idealne uslovc

za

izgradnju

A4HE.

Ve-

liki broj izvora je kaptiran i voda dovedena do naselja, pri Eemu su

savladane

vjsinske razlike, koje Eesto iznose

i

viSe desetima, pa i sto-

tima n~etara. Za unigtavanje ~otencijalne energije, koja sc kroz cevi

transformige u kinetitku energiju, gradeni su skupi objekti, ili su za

dovod vode ugradivani vrlo skupi cevni materijali da prihvate raspo-

loiivi pritisak, mada se taj pritisak mogao jedllostavno eliminisati

izgradnjom malih

hidroelektrana.

Slika

71.

-

Shema funkcionisanja

MHE

u .sklopu qistema za snabdevanje vodom

U

vddini slueajeva, ako se

MHE

gradi u sklopu sistema za snab-

devanje, postavlja se pitanje funkcionalnosti sistema za snabdevanje

u periodu kada

MHE

prestane sa radom iz bilo kojeg razloga. To je

sasvim norrnalno, jer je snabdevanje vodom uvek primarno, a

proiz-

vodnja energije sekundarna. Na sl. 69 prikazaila je izgradena

MHE

kandelovac u sklopu sistema za snabdevanje vodom.

Problem rada

MHE u sklopu sistema za snabdevanje moie

sc

reSiti izgradnjom zaobilaznog voda (bajpasa), kada je u pitailju do-

vod, a smanjenje

visokog pritiska ugradnjom dizne, kako je to pri-

kazano na sl. 70 i 72.

U

sistemu za snabdevanje vodom problem nesmetanog rada

moie da se reSi i ugradnjom odgovarajueeg brojn zatvarafa, kako je

to prikazano na sl. 71.

Postavljenim

zatvaraeima (sl. 71) omogudava se norinalan rad

11

situacijama kao Sto su:

1.

istovremeno radi MHE i vodovod,

2.

radi MHE, ne radi vodovod,

3.

radi vodovod, ne radi MHE,

4. ne radi vodovod, ne radi MHE.

a

manipulacija sa zatvaratima je slededa

Prvi sluc'aj.

-

Kada radi MHE i vodovod onda

su

otvoreni 1,

2. i

3.

zatvarat, a zatvoreni su 4. i

5.

Na ovaj ilatin vodi iz akumul2-

cije otvoren je prolaz kroz turbinu sve do instalacije za preCiSdava-

nje.

Drugi sluc'aj.

-

U

izuzetnim prilikama, kada radi MHE, a ne

radi vodovod,

otvaraju se

1,

2.

i

4, a zatvaraju

3.

i

5.

zatvaraC. Na

ovaj

nacin osiguran je prolaz vode kroz turbinu, ali je spreten odla-

zak vode u instalacije za

pretigkavanje. Prekid u radu vodovoda mc-

ie

nastupiti

-

u slutaju kvara na odvodnom sistemu

-

kada je potrebna veda instalisana snags.

Drugi

slueaj po pravilu nastaje

u

periodu pranja Eiltera i traje jedan

do dva

Casa, pa trcba stvoriti veCu instalisanu snagu u

MZ-IE,

odnos-

no prekinuti odvod vode

u instalacije za p1-eCiSCavanjc.

Do

toga do-

lazi kad god se zbog

hidroloSkih prilika smanji nivo vode u akumu-

laciji, a samim tim i instalisani pad koji direktno utiCe na velitinu

instalisane snage. To, dalje, znati da se isltlju?ivanjenl odv~da vode,

do instalacije instalisana snaga povedava na racun:

-

povedanje i'nstalisanog pada koji se trojio na izdizanje vode

ad turbine do instalacije za preCiSdavanje,

-

povedanog protoka koji instalaci je za pretiSkavanje ne ino-

gu da pl-ihvate, jer se jedarr dm filtarskih polja pere.

TreCi sluc'aj.

-

Ovaj slutaj najEeSde nastupa u' toku toplih da-

na, kada se proizvedena energija

u

samostalnin~ sistei~linla, kakav je

npr.

hlHE Blace, koristi samo za pranje filtra u sluhju kvsra na

agregatu MHE.

U

ovom sluCaju, kada vodovod radi a

MHE

ne radi, za(varaju

se

zatvarati 1, 2.

i

4,

a otvaraju

3.

i

5.

Po pravilu se vreme remonta MI3E moie uvek planirati.

Re-

mont se obavlja kada je proizvedena energija najmanje potrebna.

Za

naSe uslove to je obiCno letnji period, kada je potroSilja proizvedene

energije najmanja.

U

toku letnjeg perida treba za rcmont

hIHE

u

sistemu

za

snabdevanje birati vreme koje odgovara optiinalnoj

funk-

cionalnosti celog sistema.

Cetvrti slucaj.

-

Kada ne radi vodovud zbog kvara na siste-

mu, a MHE zbog toga

Sto nije potrebna proizvodnja elektricne eneIL-

gije, jer se MHE u toku leta koristi za proizvodnju energije za pra-

nje

filtra. Tada se zatvaraju

1.

i

5.

zatvaraei.

Kada se MHE remontuje u specijalizovanoj radionici postu-

pak je

isti kao i kada MHE ne radi, a radi vodovod.

Radi

uStede moie se izostaviti zatvaraE

2,

poSto se funkcional-

nost moie ostvariti u svim slubjevima izuzev u vreme remonta

u

specijalizovanoj radionici. Ali, po5to se to deSava vrlo retko, to se

u

rakvim sluhjevima umesto zatvarab (sl.

71)

postavlja blind-flansa.

FlanSa se skida pre montaie agregata MHE.

Sli~ka

72.

-

krna~tdai

prikaz

MHE

na

glavn,om

doWu

vode

1

turbina

2

prenos

4

generator

7

zaobilazni

dovod

MHE

i

sistemi

za rzavodnjavanje.

-

Sistemi za navodi~javanje

se sastoje

od

zahvata vude i dovoda vode. Za postizanje pritiska ko-

riste se

pumpe,

ili se pritisak dobija neutrogenom visii~skom razli-

kom

izmedu gornjeg nivoa vode i rasprskivaEa.

lz

ovog sledi da po-

stoje gravitacioni i potisni sktemi za navodnjavanje. Prema ovoj po-

deli

stiEe

se

utisak da je moguCe postojanje veze samo izinedu gravi.

tacionog sistema za navodnjavanje

i

MHE.

Naime, sistemi za navod-

njavanje se uglavnom koriste

34

meseca u toku godine, i to u peri-

odu jun-septembar, a vrlo retko, ili

nikako,

u

drugim mesecima. Zbog

toga gravitacioni sistemi

mogu da se gradz tako da se

8-9

meseci

koriste za dovod vode potrebne hidroelektrani, a

3-4

rneseca za na-

vodnjavanje. Pri kombinovanju

JMHE

i

navodi~javanja mo1.a

sc

ima-

ti

u vidu da su

-

kada radi sistem za navodnjavanje (letnji period)

-

potrebe za energijom manje, a kada sistem za navodnjavanje

ne

radi (zimski period)

-

potrebe za elektritnom energijom su vede.

Slika

73.

-

Shema sistema za navodnjavanje

i

mal.ih akumulacija

(DobriErvo

Cu-

prija)

Postavlja se pitanje u kojim slutiajevima i pod kojim uslovi-

ma se mogu kombinovati sistem za navodnjavanje i

MHE.

Tako, na

primer, u sistemu za navodnjavanje, u kojem se voda uzima iz aku-

mulacije, moie dodi do kombinacije

MHE

i navgdnjavanja samo

~z

periodu koriSdenja vode za zalivanje,

i

to pod uslovom da se moie

koristiti raspoloiivi pad koji se formira nivooin vode u akumulaci-

ji, a da sc

ne

koristi za potiskivanje vode u sistemu za navodnjava-

nje.

Tako

izgradene MHE, koje bi radile

samo

3-4

meseca, dok tra-

je

navodnjavanje, mogu

da

budu neekonomitne i o tome se nlora vo-

diti raeuna.

U

sistemu za navodnjavanje, koje se projektuje

na

pro-

toenu vodu,

MHE

su znatno akonomiCnije od

MHz

iz prethodnog slu-

Caja.

One

u

toiku godine mogu

da

rade

8-9

meseci,

a

kolitina vode

u

vodotoku iz kojeg se voda zahvata za navodiljavanje uvek su vede

u mesecima bez navodnjavanja i

kada

MHE

radi, pa se zato moie

ratunati sa znatno vedim

Qin

za

MHE

od

Qin

za navcdnjavanje.

Ako se sistem za navodnjavanje projektuje tako da se voda sa-

mo dovede do polja za

navodnjavwje, a zatim se navodiljavanje ost-

varuje natapanjem i razvodenjem brazdama po polju,

oiida se mote

racunati sa instalisanim padom koji se dobija iz razlike iznledu pa-

da otvorenog toka i pada dovoda vode.

Naime,

u

takvorrl sluCaju reC

je o derivacionoj

MHE.

U

principu, moguCa su dva reSenja za dobijanje elektriCne ener-

gije u sklopu sistema za navodnjavanje. Po prvonl, voda koja se ko-

risti za navodnjavanje najpre se

propusti broz turbinu, a zatim se od-

vodi za navodnjavanje. Po

drugom, za vrcme navodnjavanja

MHE

se

iskljuci i njen rad aktivira tek po zavrSetku navodnjavanja, mada se

to ponekad

moie uCiniti

1

u toku sezone navodnjavanja

-

kada pad-

nu

kiSe.

MHE

i

bioloSki

nzinirnunz.

-

Male hidrocentrale se, po pra-

vilu, grade na malim akumulacijama,

a

velike

HE

na velikim akurnu-

lacijama. To je potpuno taeno ako se akurnulacija gradi samo

za

energetsko koriSCenje. Mebutim,

MHE

se na jEeSCe primenjuju na ve-

likim akumulacijama, koje se grade za regavanje nekih vainih vodo-

privrednih

problema kao Sto su: snabdevanje vodom, navodnjavanje,

odbrana

od

poplava, itd.

MINIMUM

NAVODNJA-

AKUMULACIJA

-

MHE

RIBNI~ARSN

MHE VAN!E

w

111

ODBRANA OD

TI

I+

SNA BDEVA NJ

E

!I

SLika

74.

-

MoguCnosG

za

izgradnju

MHE

u sklopu viSenamenskih akurnulacija

Na sl.

74

prikazana je sherna mogude primene

MIIE

u

sklopu

visenainenske akumu1ac;ije. Projektovanje

i

izgradnja akulnulacije

za

bilo koju

namenu podrazumeva obavezno osi'guranje neprikosnovenog,

garantovanog (bioloSkog) minlimuma. To je ona kolitina vode koja se

mora

ispuitati iz akumulacije u vodotok radi odriavanja Clorc i fau.

ne u vodotoku. Kada se ta kolitina vode ne bi pustala u vodotok oz-

biljno bi se naruSila iivotna sredina

iz

Cega bi proisteklc ncsagledive

posledice. Medutim, voda koja se obavezno ispuSta iz akuinulacije, ne-

prikosnoveni ili garantovani minimum, moie se koristiti za dobijan je

elektriEne energije na taj naEin Sto bi se neposredno posle ispuStanja

iz akumulacije voda propustila kroz turbinu, a zatim u vodotok, ka-

ko je to prikazano na sl.

74.

Instalisani pad pri ispuitanju neprikosnovenog ili garantovanog

minimuma u stvari je razlika izmedu gornjeg i doaljeg nivoa vode uma-

njena za gubitke tetenja vode do turbine

Hi

=

K.N.N.

-

K.D.V

-

Ah

u Cemu je

K.N.N.

=

kota normalnog nivoa vode

K.D.V.

=

kota donje vode

Ah

=

gubitak od ulaza do izlaza vode u cevi.

I

Instalisani protok zavisi od velieine sliva, stepena vodnosti ra

Cunske godine, stepena izravnavanja akumulacije, itd. IiuliZina vode,

koja se obavezno

ispuSta kroz evakuacione organe, opada sa stepenom

izravnavanja, a raste sa stepenoin vodnosti. Pod pojmom izravnavanj~

podrazumeva se odnos izmedu zapremine za izravnavanje vodz za dru-

ge korisnike i ukupne zapremine proseeno dotekle vode u toku go-

dine

Wk

a

=

Wuk

KoliCina vode koja se ispuita za potrebe neprikosnovenog ili ga-

rantovanog (bioloSkog) ininimuma prikazana je u tab.

44

i nalazi se

izmedu:

011

Qs;

<

Qin

<

0,30

Qsr

LI

Cemu je

Wk

=

korisna zapremina akumulacije

Wuk

=

ukupna proseCna godiSnja zapremina vode iz sliva.

Kategorij'e neprikosnoveni minimum i garai~tovani minimum ob-

jaSnjene su u Nacrtu vodoprivredne osnove Morave iz kojeg se daju

neki bitni izvodi.

pod

neqrikosnovenim minimumom (nepl-ikosnoveiia mala vo-

da, optimalna mala voda, optimalni minimum, mir.imalni prihvatljivi

proticaj, prihvatljivi minimum). podrazumeva se na mestu prepreke

u

toku (akumulacjje, brane, pragovi, zahvati) ona Eolieina vode koju je

korisnik duian da obavezno

ispuSta posle prepreke u periodu vedih

voda.

Pod garantovanim minimumom (garantovana mala voda, garan-

tovana minimaha kolitina vode, garantovani minimalni pl-oticaj) pod-

razumeva se na mes tu prepreke

u t.oklu (akumulacije, brane, pragovi),

ona

kolitina vode kojiu je korisnik duian da obavezno ispuSta posle

grepreke u periodu manjih voda.

S

porasiom stepena izravnavanja voda na mestu prepreke ne-

prikosnoveni

minimum opada,

a

garantovani maksimum raste.

Pod

stepenom izravnavanja podrazumeva se odnos izmedu zapremine za

izravnavanje voda i ukupne

godiinje zapremine dotekle vode u pro-

se6noj godini.

IspuStanja ovih kolieina vrSi se prema tab.

44.

Tab.

44.

-

IspuStanje vode iz akumulacije u Punkciji izravnavanja

Step

en

W

periodu

vedih

virda

W

perdodu

manjih voda

izravnavanja (nepri kosnoveni minimum) (garan tnvani mi ni,n~um)

809%

i

vise

60%

i

viSe

40%

i viSe

20%

i

vise

5%

i

viSe

0%

i

vife

Or15

Qsr

O,l6

Qs,

0,17

Qsr

O,l8

Q,,

o,2o

Q,,

0,30

Q,,

0715

Q,,

0,14

Q,,

0,13

Q,,

0.12

Q,,

0911

Qsr

odnosno rnin.

Qgj%

U

vremenu izmedu perioda vedih voda i perioda manjih voda

ispuSta se tekludi doticaj sve dotle dok ne spadne do propisarie koli-

2ine za period manjih voda, i obrnuto.

Za vodotoke koji

presuhju ispuStanje koliCina vode posIe pre-

preke

vrSi se prema tab.

44.

Najmanja kolitina vode koja se ispuSta posle prcpreke nc

mo-

ie biti manja od inin Qgs:., (srednja mesetna mala voda

9jU/o

cbez-

bedenosti), odnosno od

0,10 Q,, pri Cemu se ispuSta veda od ove dve

koliCine.

Ukoliko korisnici nemajlu potrebne kolicine vode, kako ukup-

no, tako i po vremenu, a koja sc dobija izravnavanjem preko akumu-

lacija, ne mogu

uopSte zahvatati vode iz tokova

(i

drugih akumulaci-

ja) kada

je

proticaj u vodotoku manji

ili

jednak 0,30

Qsr

(neprekosno-

veni

minimum).

U

periodu kada je proticaj u vodtotoku vedi od 0,30

Qsr

korisni-

ci mogu zahvatiti samo vode koje su vede od

0,30 Qs, (vede od nepri-

kosnovenog

nlinimuma).

Pod kritih~n proticajem podrazumeva se onaj proticaj za ko-

.ji

se primenjuju pokazatclji

i

normativni klasifikacije voda.

IT

uslovi-

ma neregulisanih proticaja x>va.j proticaj je jednak srednjoj nlesetnoj

maloj vodi

95010

obezbeifenosti (min

(Jg50!,

i

ovaj proticaj je nlcrodav-

,la

kulitina vode

za

primenlu pokazatelja

i

normativa klasilikacije

voda.

Михајловић Милосав. Мале Хидроцентрале - Истраживање, пројектовање, изградња

Подождите немного. Документ загружается.