Михајловић Милосав. Мале Хидроцентрале - Истраживање, пројектовање, изградња

Zi

uslovima regulisanih pruticaja kritiCni proticaj se povedava

ispustanjem posebnih

koIiCina voda namenjenih oplemenjavanju malih

voda i

koliCinama voda koje su izravnate za pojedine svrlie

-

iskoriS-

dene,

a

potom vradene u toik,ove. Ovako pevedani kritieni proticaj je

merodavna kolieina vode

za

pr.i.menu pokazatelja i normativa klasifi-

kacije voda.

Neprikosnoveni minimum, garantovani

miilimunl i kriticni pro-

ticaj ne mogu se dodeljivati' i

im,aju se ostaviti nedirnutim u svim to-

kovima.

Derivacij'a koliCina vode iznad neprikosnovenog miniilluma, ga-

rantovanog minimuma i kriltihog proticaja dopuStena je na kraCim

deonicama vodotoka, sa vraianjem vode u tok, ukoliko se na toj de-

onici ne remeti predvideni reiim voda kvalitetno, Sto se ima posebno

tehniCki dokurnentovati.

Neprlkosnoveni minimum, garantovani minimuill i kritiCni pro-

ticaj

mogu se samo izuzetno deriv,irati. TehniCko reSenje kojim se

predlaZe derivacija mora posebno sadriati tehnieku i dmgu dokumen-

taciju, kojom se dokazuje da ova derivacija:

-

ne oSlteduje mikroklimat;

-

ne izaziva Stetne uticaje od uzvodno nailazedih voda odretle-

nog kvaliteta;

-

ne Steti reiimu podzemnih voda;

-

ne utiCe Stetno na zaStitu prirode, duvanje prirode

i

iivotne

sredine;

-

ne ugroiava bioloae odnose;

-

ne ugroiava odriavanje biljnih i iivotinjskih vrsta;

-

ne ugroiava kretanje iivotinjskog sveta dui toka;

-

ne ometa koriSdenje vode kao sredine (turizam, ribarstvo,

sport, rekreacija,

itd.)~~.

Imajudi u vidu da je ispuStanje neprikosnovenog i garantovanog

rniiliinuma obavezno i da je to nepromenljiva koliCina vode, to se ag-

regat

MHE

reguliSe samo po nivou vode koji sc stalno menja. Prema

tome,

prosetna godiSnja elekt%riEna ene!.-gij

a,

koja se moie dobiti iz

izgradene

MHE

u odnosu na lcoliCinu vode k,oja se ispuSta iz akumu-

lacije, pribliho se odreduje iz odnosa

Poito je u praksi u viSenamenskim akumulacijania za. snabde-

vanje ili navodnjavanje ilivo vode uglavnom u gornjoj tredini visine

brane (sl.

79, to se za izradu aproksimativnog proraCuna prosehe go-

dijnje proizvodnje energije moie koristiti jednaCina

Ova jednaeina sq primenjuje pod uslovom da agregat radi .365 dana

u

godini. Kako

je

to pcaktitno neostvarljivo, to se vreme od

T

=

365

dana

moie smanjiti na prosc6no radno vremc od

T

=

300.

Slika

75.

-

Shematski prikaz odredivanja dnstalisanle snage pri ispustanju

garan-

tovanog mini.muma

Da bi se ukazab na vedi broj potencijalnih lokacija za izgrad-

ilju

MIiE

u sklopu integralnog koriSdenja vode, daje se primes

MHE

za snabdevanje vodom i navochjavanje.

Slika

76.

-

Shematsk,i prikaz

MHE

Blace (izgradena

1983)

Izgradnja

MHE

nalazi najSiru prinienu

u

sklopu sistema

za

snabdevanje vodom. Naj jednostavni ji primer izgradnje

MI-IE

a

sklo-

pi^

sistema za snabdevanje vodom dat je na sl.

76.

Na datoj shemi prl-

kazano je koriSdenje akumulacije. Pridvorica, korisne zapremi~le oko

500.000 m'. Voda se iz akumulacije dovodi do

insltalacije za p:-eEiSda-

vanje koja je udaljcna od brane oko 200

m.

Visinska razliAa izmedu

cornjeg nivoa vode

i

nivoa vode u instalacijania iznosi

Hi

=

52,7

m.

*

Na dovodu

W

250 mm, koji ide od akumulacije do iilstalacija

La

pre-

CiSLavanje, projektovana je

i

izgradena

1983.

godine

hIITE

ovih karak-

teristika:

SNABDEVA

NJE

BLACA

VODON

L

MHE

-

Uzeta je Francis-~urbina direkttno spregnuta sa generatoroill. Broj obr-

taja

je

n

=

1.500

o/min,

a

pobel

~LII-l~ine pl-i neto

pad^^

od

H

=

30

nl

iznosi 2.700 o/sec.

SI.

79.

BLACE

.

PREEICAVANJE

.

-

Agregat radi samostalno na sopstvenu mrezu. Cilj izgrad~~je ove

MFIE je proizvodnja elektri,Cne energije za osvetljenje zgrada i bra-

ne, grejanje prostorija

i

posebno za pokre tanje kompresora za pranje

filtarskih polja.

S1.

78.

H

min.

=

37.2

m

Qmin.

=

5O.Olitl

Q

ma.=

1

Slikia

77.

-

Situaci

ja

MHE

Blace

Drugi primer je MHE Bor, izgradena i puStena u rad

4.

IV

1982, instalisane snage 100 kW. Osnovni rpincip koriSdenja lode za

MXE Bor prikazan je na sl. 80. Pre odvodenja za potrebe RTB Bol-

voda se provodi kroz turbinu. To je bilo ostvarljivo zato Sto postoji

velika visinska razlika izmedu

gornjeg nivao

u

akunlulaciji i potro-

kaEa, pa se pre izgradnje MHE

u

posebniin obje!ctima smanjivala vi-

sinska razlika izmedu gornjeg nivoa vode

u akumulaciji i poiroSaEa.

Odnosno, na ovaj naEin se unistavala elektrizna energija sve do iz-

uradnje hidrocantrale prikazane na sl. 81 i

82.

='

Na priloieiloj shemi (sl. 80) prikazano je integralno korigtenje

vode iz borske akumulacije. Tako se, na primer, voda za bioloski mi-

nimum, oko 30

lit/sec, pre upuStanja u vodotok koristi za uzgoj kali-

fornijske pastrmke. To se ostvaruje na taj

naEin Sto se nizvodno od

brane

sl. 80 ilalaze izgradeni ribnjaearski bazeni kroz koje voda prola-

zi. Tek posle prolaska vode kroz ove bazene voda se za bioloSke pot-

rebe odvodi u vodotok. Na ovom primeru, treba naglzsiti, bioloSki mi-

ninlun~ se ne prikuplja ispitanjem vode iz akuillulacije preko eva-

kuatora, nego se dobija liltraciioin vode kroz dl10 i bokove brane. Sa-

mo

u izuzetnim sluEajevima, i to u malinl kolitiuan~a, voda za potre-

be bioloSkog minimuma se ispuSta preko odgovarajuCih organa aku-

mulacije. Naravno, ovakav natin stvaranja bioloikog iniuirnunla vode

je vrlo redak

i

rezultat je natina ~rojektovanja

i

izgradnje objekta.

Filtriranjem vode kroz dim i bokove branc za potrebe bioloSliog mi-

nimuma potroSi se sva potencijalna cnzrgija, pa je to razlog <lo do

T-

TURBINA

6-

GENERATOR

K-

KOMPRESOR

SL

78

AGREGAT MHE BLACE

SA

FRANCIS TURBIWM

Sika

79.

-

Agregat

MHE

Blwe

sada na ovom objektu

uz

koriSdenje biologkog minimuma nije izg1.a-

dena i

MHE.

U

sistemu za snabdevanje vodum postoji mogudilost da se

neke objekte izgradi ne

samlo jedna nego dve ili vise malih hidrocen-

Sliha

80.

-

Sheina

korigdenja

akumulacije

Bor

krcd

Bora

.

MHE

INDUSTRIJSKA

BOR

ODVO D

VODA ZA

RTB-BOR

-

+R

I

BNI~ARSK

I

k=

trala. Tako, na primer, u sistemu za snabdevanje Yrokuplja vodoii~,

boji se sastuji od akumulacije na r. Bresnici ispod Jastrepca, dovoda

vode do instalacija za

preCiSCavanje dugog oko

4

km, instalacije za pre-

Cigcavanje i odvuda vode do Prokuplja dugog 16

km,

mogude je izgra.

diti vise

MHE

ako se blagovremeno i paralelno projektuje

i

sistem

male hidrocentrale. Medutim, poBto su vec izgradeni svi objekti u si-

stemu, to se sada mogu izgraditi samo dve

MHE,

i

to

prva

neposredrlu

ispod akumulacije sa instalisamim padom

Hi,

=

KNN

-

KDV

-

Ah

U

VODOTOK

BIOLOSK

I

,

MINIHUM BAZENI

-

*.

i

instalisanim protokom

koji

je

jednah

pi:lr

i

(,

,

:

i

-

t

Qlh

=

Qpr,l

1. Spirala,

2.

usisila zagtila,

3.

za-

Stita od pril!iska, 4. sprisvodna lop-

tica. 5. ItuCica,

6.

o~L.u?,

7.

kuCiS~e

IeZaja,

8.

vrqti1.0,

9.

radijalno-aksi-

jalni lezaj, 10. sadijiilili leaaj, 11

zapliv~i pssten, 12. l.olor, 13.

dii'u-

zcrl-,

14. spojnica, 15. tenleljna plc-

Ca,

16. generator, 17.

zaptivka

--

-

LE

GENDA

1.

Prelazni komad prema spirali

5.

Zatvarac'

na

usisnoj strani turbine

2.

Zatvarac'

na

potisnom cevovodu

6

Prelazni kornad na raevi

3.Difuzor turbine

7.

Turbina tipa

FRANCIS

4.

Koleno na usisnoj strani turbine

8.

Trofazni asinhroni generator

:

U=380V,

f

=

50

HZ

-.

--

W

Slika

82.

-

Dispmki~a

MME

Bor,

Ni

=

100

kW

Druga

MHE

se moie izgradi$i kod prekihe komore nizvodno od in-

stalacija za

preEiSCavanje, prema Prokuplju, kako je to prikazano na

sl.

83.

Slika

83.

-

Shema

dskma

vdovodla

Prok,uplja

i

MHE

Na ovom vdovodu je mogao biti izgraden vedi broj

MI-IE,

jer

je visinska razlika izmedu nivoa vode u akumulaciji, isntalacija

za

preEigdavanje(

gde

se voda mora umiriti) i potrogaca nekoliko stoti-

na rnetara. Ova visinska razlika ne samo da nije iskorigdena nego se

morala eliminilsati izgradnjom prekildnih komora u koje su ulofelle

znatno veCa sredstva nego Sto je potrebno za opremu jcdne

MI-IE.

Prebacivanje vode

iz

sliva

u

sliv.

-

Akumulacija i potroSnja

vode ne moraju biti u istom slim. Ima viSe slutajeva, odnosno siste-

ma za snabdevanje vodom, u kojima se akumulacija nalazi

u

jednom

slivu, a potroSnja u drugom.

U

takvim s1uCajevima voda se lni>ra po-

tiskivati do vododelnice, a

zatirrk se gravitacijom odvodi do potroSa-

ta. Ovakvi sistemi u veCini slutajeva pruZaju vrlo dobre ilslove za iz-

gradnju MHE, jer se posle poltiskivanja vode preko vododelnice voda

spuSta po vise stotina metara. Po ovom principu je izgradena

MHE

Arandelovac na sistemu za snabdevanje vodom Arandelovca

iz

akumu-

lacije Bukulja sl. 84.

SLika

84.

-

Shema sistema za

snabdevanje vodom

i

MHE

Arandelovac

Iz sl. 84 vidi se da se voda potiskuje do vododelnice, a zatim

se gravitaciono dovodi do instalacija za preCiSdavanje.

Izmedu kote na vododelnici

i

instalacija za preCiSdavanje po-

stoji velika visinska razlika koja se nije mogla

utroSiti na trenje. Ka-

ko se voda kod instalacija (aeracione komore)

na

sl.

85

mora uniSti-

ti, to je na dovodu projektovana MHE (sl.

86).

Sl.ika

85.

-

Instalaci ja

z.a

preCiS6avanjc vode

u

ArandeIovcu

Projektovana

MHE

izgradena je 1983. godine

i

u toku 1984. je

pustena u redovan pogon.

Slika

86.

-

Agnegat

MHE

Arandelovac

Osnovna koncepcij a snabdevanj a Arandelovca vodom prikazana

je na sl. 87. Za izbacivanje vode iz akumulacije do

kote

4'74,99

rn

n.m..

gde se nalazi zatvarahica, kolriste se tri purnpe koje, manje-vise, ne-

prekidno rade i daju oko 150

lit/sec.

U

slueaju potrebe ukljuCuje se

prvo

Cetvrta pumpa, koja izbacuje joS 50 lit/sec, zatim peta i sesta

pumpa radi dobijanja 250 lit/sec, a zatim, po potrebi, i 300 litisec.

Duiina potisnog cevovoda do taeke

4

na sl. 87 izilosi 2.913 nl

i

na tom mestu je ugraden vazduSni ventil. Od taeke

4

voda se spuS-

ta gravitaciono do aeracione komore. Visinska razlika

izlnedu vodr~e

komore i aeracionog bazena je

;I

neto-pad za cev

0

300

mm

je 64,71

m,

Sto predstavlja instalisani

pad.

-------

3

LEGENDA:

1.

AKUMULACIJA

I

2

CRPNA STANICA

3.

POTISNI CEVOVOD

I

L.

VODENA KPMORA

1

5.

ZATVARACN ICA

I

6.

AERACIONA KASKADA

I

7.

TURBINA

I

a

IZLIVNA

LEV

I

9.

REZERVNI VOO I

I

.I

I

E---_I

I

-

\\

936

-

--c1

I

Slrika

87.

Shema

MHE

A1.andelovac

Na osnovu instalisanog protoka, koji je jednak potroBnj i vde

i raspoloiivom padu, ~s~vojena je horizontalna Francis-turbina proiz-

vodnje Litostroj

-

Ljubljana. Na ovu turbinu je spojen asinhrani ge-

nerator proizvodnje Sever, oznake

ZK 315 Mg

4.

Psojekat snabdevmja Priboja na Limu vodom, takobe, predvi-

da potiskivanje na visinu od HPot

=

60 m, a zatim spuBtanje vode do

165

m. Visinska razlika izmedu najviSe taCke do koje se voda potisku-

je i najnEe ko,te gde se voda izliva iznolsi

f

05 m i predstavlja bmto-

-instalisani pad.

SNABDEVANJE

Slika

88.

-

Shema vodovoda

u

Priboju na

Limu

Za prelazno reSenje snabdevanja vodom Vrnjaeke Banje pred-

vibeno je zahvatanje

protoCnih gdkih voda reke Zagrie, na juinoj

strani Gob, lkoja pripada slivu r. Rasine.

Prema sl.

89

voda se zahvata iz otvorenog vodotoka i crpnom

stanicom potiskuje do vododelnice izmedu r.

Zagrie i VrnjaEke reke.

Posle prelaska vododelnice voda gravitacijom

teEe u pravcu male aku-

SLika

89.

-

Shema mabdwanja vodlom

Vrnjaeke

Banje

iz

Zagrie

mulacije koja izravnava vodu iz sliva Vrnjatke reke i iz Zagric dobi-

jenu potiskivanjem. Visinska razlika izmedu vododelnice

Zagrie i

Vrnjatke reke i akurnulacije iznosi 120 m. Posle prelaska u sliv

VrnjaEke reke voda teEe otvorenim tokom. Ako bi se uvela u cevo-

vod, ova voda bi se mogla koristiti za pokretanje turbina. Naravno,

ne mora se cela visinska razlika koristiti za potrebe MFIE. hlogu se

izabrati lokacije sa velikim padovima, tako da

se kratkim potisnim

cevovodom moie dobiti

relativno velika instalisaila snaga. Tako, na

primer, MHE 1 na sl.

89,

cevovodom od 300 m moZe se ostvzriti

in-

stalisani pad od preko 200

m,

a kolizinom vode od

Q

=

100 lit/sec

postidi instalisana snaga od pribliino 16Q kw. Dobijena instalisana

snaga je veda od potrebne instalisane snage za potiskivanje vode na

arisinu od 100 m. KoliCina vade koja je proSla kroz tul-binu, ~vedana

za koliEinu vode VrnjaCke reke, moie se koristiti za izgradnju

MHE

2,

pa i MHE 3, u neposrednoj blizini male akumulacije. Na kraju,

u

ovom sisternu se moze izgraditi i MHE

'4

koristeci visinsku razli-

ku iznledu KNN vode u akumulaciji i kote donje vode na instalaciji

"."

I

za preclscavanje, kao

i

u drugim vodovodima. Instalisani protok je

clef inisan kolieinom vode koja odlazi u potroSnju. Ovakvim reSenjem

Михајловић Милосав. Мале Хидроцентрале - Истраживање, пројектовање, изградња

Подождите немного. Документ загружается.