Михајловић Милосав. Мале Хидроцентрале - Истраживање, пројектовање, изградња

Tab.

43.

-

Mesezna yroizvodnja elektricne energije

Prorievodnja energije

u

kWh

Mesec 1,5 m3/s

2,"

m3jf

2,5 m3/s 3,O

m3js

3,5

m3/'s

Januar

53.382 66.964

76.877

83.067 86.329

Febr

uar

30.645

66 146 79.403

90.099 98.700

Mart

104.866 89.209

72.000

54.316 119.033

April

53.439 70.185

86.151

102.041 114.533

M~J

55.618 72.288

86.394 97.466

105.620

Jun

51.164 63.112

71.917

78.115 82.437

Ju~

43.901

47.927

49.486

49.624 42.292

Avgust

29.929 30.694

29.866

27.454

25.266

Septernbar

28.670

29.068

27 771

25.596 23.640

Oktobar

33.688

35.195

33.213

34.018 32.979

November

46.642

57.059 65.808

72.805

77.989

Decembar

49.063 57.822 65.180

70.225

73.899

GodiSnj

a

proizvod.

550.433 668.434 763.280 835.360 882.722

Promena proizvodnje enargi je

u

zavisnosti

od

usvojenog pro-

toka

iznosi

hdu:

I

N

i

=

185,29 KW

E

=

114.533 KW

h

20,7

DANA

reka

Z

LOTSKA- SUMRAKOVAC

PROSE~NA

KRIVA

TRAJANJA

PROTI

CAJA

Ni

=

158,8

KW

E

=

102,041 KW

h

23,2

DANA

KRlVA TRAJNA PROTOKA

/

Ni

=

105,

88

KW

E=

70185

Wh

Ni=

79.41

KW

E

=

53439

K

W

h

K

Rl VA TRAJAbUA PSO TO

KLi

PROIZVEDENA EWERGIJA

I

-

10

20

30

4

0

50

6

0 70 80

9

0 100

P(Olo)

SLIKA

61.

DIJAGRAM PROIZVEDENE ENERGIJE

E

=

h(

Hi

)

reka

Z

LOTSKA-

SUMRAKOVAC

PROSE~NA

K

RI

VA

.T

RAJA

N

JA

PROT

i

CA

JA

\

.

Tf

7q

A**"

mesec

MAJ

(geriod

1950-1980

)

1.0 2.0

30

4

.O 5.0 6.0 7.0

8.0

9.0 100

PPIo)

SLlKA

67.

DIJAGRAM PROlZVEDENE ENERGIJE E

=

h

(

Ni

)

-.-I

reka

ZLOTSKA

-

SUMRAKOVAC

PROSE~NA

KR

IVA TRAJANJA PROTl CAJA

mesec

SEPTEM BAR

(period

1950-1980)

N

=?058

KW

r'

2.0

,

0.90

dana

PROIZVEDENA ENERGIJA

W

I

SLIKA

63

.

DIJAGRA

M

PROIZVEDENE ENERGIJE

Ako

se me u obzir povedanje ulaganja za izgradnju

HE

i

troSkovi odriavanja i eksploaltacije, onda se iz tih parametara moie

odrediti optirnalna godihja proizvodnja energije.

Dijagram promeile praizvodmje elektriene energije u funkciji

instalisano,g proticaja prikazan je na sl.

65.

.C

.GI

,

/

-

-1

-

Z

Z,

I

/

I

1.0 2

.o

3.0

4.0

5.0

6.0

Qinst

(m3/s)

1

I

1

C

50

I

KX)

I

150

200

Ninst

(kw)

SLika

65.

-

Di)agra.m

prcrmme proti~vo~nje elektriene

energije u funkciji

instalisa-

ne

snage

Najveda godihja proizvodnja elektriene energije dobija se

za

usvo-

jeni pad

H

i instalisanu snagu

Sa

povehjem instalisane snage godiSnja proizvodnja elektriene ener-

gije se smanjuje. To

znaCi da godiSnja proizvodnja nije iskljueivo

u

funkciji instalilsane snage, kako

se

to obieno misli, ved zavisi od ve-

likog broja parametara, pa i

od

izbora tipa turbine, promene koefi-

cijenta korisnosti itd. Naravno, ove relacije su karakteristiene za pro-

Mne hidroelektrane kod kojih postsji velika razlika izmedu opti-

malnog

i

instalisanog protoka, oldnosno sredr~jili i minimalnih pro-

toka

u vodotoku i optimalnog instalisanog protoka za usvojeni tip

turbine.

MALE HIDROELEKTRANE

If.

SKLOPU

VISENAMEN,SKIH OBJEKATA

OpSti

deo.

-

Pod poj.mom viSenamensEe akumulacije podra-

zurneva se uskladivanje investicija korisnika za sve privredne grane

-

korisnika vode iz akumulacije. Ako

se

ta sinhronizacija rie ostvari

blagovremeno mora dodi do gubitaka

i

u potencijalno najrentabilni-

jim akumulacijama. Sve akumulacije, kada se nije vodilo raeuna

o

uskladivanju svih ekonomskih interem, ispoljile su ili Ce ispoljiti iz-

vesne ekonomske promaSaje. Sinhronizacija ekonomskih interesa

u

izgradnji vigenamenskih akmulacija mora da bude blagovremena i

temeljna. Ona poeinje od momenta j~lailira~lja objekta i traje tokom

cele eksploatacije. Na sl.

66

prikazana' je Sema izbara lokacije za iz-

gradnju

MHE,

a na sl.

6'7

podela MHE prema radu

i

nanlenu u sklo-

gu viSenmens kih vodoprivrednih ob j ekata.

U

ovom trenutku moie se postaviti jedno opste pitanje: zaSto

se ne grade viienarnenske akmulacije znatno brie nego do sada? Za-

Sto to ne postane obaveza? Razloga ima mnogo, ali je osnovni taj Sto

se interesi patencijalnih korisnika blagovremeno ne uotavaju. Zatinn.

Sto su raspoloiiva sredstva neuskladena s potrebama koriicenja aku-

mulirane vode i Sto su sredstva izdeljena na veci broj korisnika, pa

asitnjenos t znatno oteiava realizaci ju planiranih objeka ta. Zbog na-

vedenili razloga doSlo se, na pruner, do toga da su u slivu ~Uorave

forsirane akumulacije za odbranu

d

poplava,

a

zapostzvljani s:~ po-

tencijalili korisnici, jer se ratunalo da de se

u

d:.ugc).j fazi korisnici

vrlo brzo

naCi. Jasno je da je takva radunica bila pogreSna.

Tako, na primer,

u

Srbiji je izgradeno nekoliko veCih 1kurn1.1-

lacija: Bovan, Celija, GruZa, Detina-Stapari i druge, kao i oko 50

ma-

lih akurnulacija, a ni jedan od tih objekata nije obraden

s

hidroener-

gets kog asgekta. PokuSaj i da se izgradene akumulacije pored osnov-

ne namene kasnije koriste i za dobijanje elektriEne energije skogCa-

ni

su za znatno veda ulaganja po 1,O kW instalisane snage nego pre

izgradnje osnovnog objekta. Takva praksa, da se

i

dalje grade aku-

mulacije za reSenje nekog vadoprivrednog probiema, nastavice se svc

dotle dok se prilikom izdavanja vodoprivredne saglasnosti pored

re-

Senja vodoprivrednog problema zakonski ne uslovi rejavanje i ener

getskog

koriScenja voda.

Radi detaljnijeg

objakjenja pojma

viienamenski ob

jek~t

i po-

vezanosti MHE sa ostalim objektima prikazade se posebne

inogudno

sti izgradnje MHE u sklopu drugih objekata kao Sto su:

idHE

u rib-

njaCarstvo, MHE i sistenli za navodnjavanje, MHE i jaiovista, MHE

i sistemi za snabdevanje vodom, MHE i odbrana od Stetnog dejstva

vode, MHE i bioloSki minimum, MHE

i

vodenice,

MI-IE

i Eivotna sre.

dina, MHE i dizel-agregati,

MHE

i

proSirenje op8te elektridne mreie.

MHE

i

ribnjaci.

-

Projzvodnja ribe nije samo stvar privrede

veC dobre

i

zdrave ishrane stanovniStva. Knloriena vrednost nekih

riba je vrlo niska, Sto odgovara &jetalnoj ishrani. Coveku

je

potreb-

no dnevno oko

70-80

grama belaneevina, od Eega jeda~~ deo treba

da

bude iivotinjskog porekla. Frema podacima iz

1977.

godine pot-

roSnja belaneevina iivotinjskog porekla po stanovniku Jugoslavije iz-

nlosila je samo

29

gramaldan, Sto je vrlo malo.

~Mogudnosti da se u ilshrani stanovniStva iladu vcce koliCrne be-

lancevina leie u povedanju prolizvodnje ribe, ali se, na ialost, uz po-

rast stepena zagadenosti naSih reka iz godine u godinu uiov ribe sma-

njuje. Nema taCnih podataka o ulovu ribe

u

Jugoslaviji poslednj~l~

RASWDELE

VODA

IZ

AKUMULACIJE

NA

POT

ENCIJALNE

KORISNIKE

I

MOGUCNOSTI

IZGRAONJE MHE

VI~ENAMENSKI

VOOOPRIVREDNI OBJ EKAT

-AKUMULAC

I

JA-

Q-

SNABDEVANJE

VODOM

ClJE ZA

PRECIS^.

--

-

4

KOD NAVODNfiVANJA

KOD SNABDEVANJA U TOKU DANA

-

AKUMULACI JE DERIVAC

I

JE

-

L

MINIMUMA

t

U TOKU SEZONE

I

OSTALO

PODELA

MHE

PREMA

NAMENI

I

RADU

ZA PCTREBE

HIDROELEKTRANE

SA STALNlM SA STALNIM

RADOM RADOM

*

t

w

2

1

C

-

1

OSNOVNE

54

POVREMENlM

-

ZA

POTREBE

-

54

POVREMENlM

RADOM

N4KLJA

INDUSTRI JE RADOM

VIKEND NASELJA VODOVODA KANALlZACl JE

SEKUNDARNE

MHE

FU FUTREBl

Михајловић Милосав. Мале Хидроцентрале - Истраживање, пројектовање, изградња

Подождите немного. Документ загружается.