Михајловић Милосав. Мале Хидроцентрале - Истраживање, пројектовање, изградња

ZA~TITN~ .?ID PROTlV

TALASA

._-

OGW

DA

KOD PUTA

.?A

SAOBRACAJ

VODOD

2

LJI

VA'

PODLOGA

I

O

i

Slika

117.

-

a

presek boz

branu

osnovni

elementi

male

brane

dispozicija male akumulacije

h;,

w

0

KORIS

TAN

GLNOV

IT1

VO~ODR~L

Slika 118.

-

a)

presek

kroz

branu

b)

dispozicija akumulacije

c) izgradnja jedna male

brane

-

-.

----

U

STLJ

I VI MATE

R!J.

a

vooooli

ZLJ

IVA

I

PODLO

G

A

Slika 119.

-

presek kroz branu

dispozicija akumulacije

izgradnja

jedne

male

brane

Iova, operativno se razraduje i

t

itvrduje dinamika reali~acije usvoje-

nog programa. Zatim se pravi konstrukcija pribavljarija srcdstava, ut-

vrduje naein izvrSenja programa i predlaiu metodi i natin upravljanja

objektima

i

njihove eksploataci je u sklop~i integralno? vodoprivred-

nog uredenja celog sliva. Pri svemu tome

treba planil-at1 i racunati na

izvesne korekci je realizacije programa koje tine sastav~li deo celokup

nog piocesa.

Te

promeile nastaju usled razlike izmcctu predroienog

prograina i mogudnosti za njegovo ostvarenje koje se pvjavljuje kao

poslcdica:

-

sloienosti problema uredenja vod~og: rekima;

-

ned,ovoljnog broja iaformacija .za izradu programa uredenja

vodnog reiima;

-

nedovoljnog broja strutnog kadra u vodoprivrcdi;

-

planiranja objekata od pojedinaca, bez angxiovanja tima, a

poscbno bez uWda korisnika sistema i

--

neefikasnosti

organizacjje zaduiene

za

realizaciju utvrdenog

prograina, itd.

ZavrSna faza celog procesli je provera

i

analiza clekata koji

se

otekuju od planiranog ulaganja.

U

svim fazaina projekta treba voditi ratuna o usltladivanju iz-

gradnje malih

akunulacija i makroekonomskog i vodoprivrednog are-

denja voda.

Pri tome treba posebno analizirati

sada51i.j~ direktne

j

indirekt-

ne Stete od erozije

i

bujica, Stete od pop!alta, nedostatlta vode, hrane,

energije

i

sl. Ovaj deo posla je narotito vaian, Lato da bi sz Sto pra-

vilnije odredila rentabilnost objekata,

je!-

se

od

izgradi~ic i~~alih aku-

mulacija ne oeekuje sanlo posredna dru<tvelia, indirektha, korist ne-

cro i neposredna, dil-ektna, korist.

-

Nutin koriic'enju vode

iz

aku~nulacije

zu

yogo~z

MHE.

-

Voda

se

iz akumulacije do turbine moie dovesti na viie naCina. Turbina

se

naj,jednostavnije moie postaviti direktno na ispusnu cev, kako je tr>

prikazar~o na sl.

120.

I

Slilc;i

120.

-

PrilcljuC;~Ic

MHE

na

tenleljni ispust akumulac;je

Slika 121.

-

Dovod vode iz vige slivova do

MHE

Ravna

reka

Na sl.

121 prikazan

je dovod vode iz sliva sa

dia

tul~c:a. Po-

modu

jednog tunela dovodi se voda iz akumulacije, a prebo dr~gog tu-

nela iz

reke KloCailice i Stanojevog potoka.

Voda iz

akuillulacije za rad MHE moie st: zahvatit; na viSe na-

Cina. Jedan od innogobrojnih

11aEina zahvata prikazan je na

sl.

144

(J

knjiga, str. 56). Medutim, voda iz akumulacije moiz

se

odvoditi gra-

vitaciono

otvoreninl kanalorn (vada)

ili

cevima koje mogu biti

ill

uko-

pane, ili postavljene po

povrgini terena. Zatim, voda

sz

rnoie odvodfti

i tunelski (sl. 122). Takav odvoci je projekcovan za

MHE

Kesavica.

Na slici 123 prikazano je kako se voda

iz akuniulacije ttrilelom

dovodi do vodastana, a zatim odvodi do !kIHE, Cime

jc

poveian inst.1-

lisaili pad. Iz priloienog primera se vidi

d3

bi pad H

za

hidi-oelektl-a-

nu, koja bi bila u ileposi-ednoj bliqini, iznosio

452

--

399

=

63

111,

a sa

tunelon1 pad izmsi

H

=

462

-

355

=

107

m. Pavedanjc i~nosi

H

I=

=

107

-

63

=

44

m, a to znati da bi bio moguc rad jo6 jcdne hidro-

zentrale koja

bi

inlala instalisani protok

Q,,

=

1,2 m2/sec, a instalisa-

ni pad

Hi.

=

44

111,

Ovakvo rebenje, u kojem se voda iz akulnulacije

koristi pr~ko izgradenog tunela, ima ve&r ekonoiniEnost od reSen.jz

bez tunela, jer je izgradnja tunela duiine od 2,25 hrn sigui-l-io jeftini-

ja od izgradene brane, agregata, maSinske zgl-ade itd.

Ako terenski uslovi omoguduju

korilbinovanje vocie

iz

a!\'cln~ula-

cije sa vodama iz otvore~iog vodotoka, onda

se

ekonomiCnost izgrad-

nje

MHE

povedava. Ako se, uz ovakvo kombillovanjc vode

iz

akumu-

lacije sa vodama iz otvorenog vodotoka, posle prolaslca kroz turbinu:

voda zadriava u akumulaciji nizvodno od MHE,

kalio

je to prikaza-

no

na

sl. 121, onda se sigurno znatno poveCava ekonomihost ulaga-

nja u izgradeni objekat.

Na ovaj naein se povedava instalisani pad, a saminl tim i insta-

lisani protok. Ovakva

i

sliEna reSenja omoguCavaju raznc kombinaci-

je

vode iz akumulacije. Pre svega, pruiaj1.1 moguknost kor.igcenja

vo

de iz akumulacije po polrebi, za vreme intenzivne poti-o.<nje elcktrit-

ne encrgije, za vreme skuplje tarife, u Spicu potroSaje itd.

S

druge

sti-ane, voda iz otvorenih tokova se mora koristiti kada je iina u vo-

dotoku. Iz konkretnog primera, sl. 122, vidi se

da

se dovodenjem vode

iz otvorenih

vcndotoka za MHE ostvaruje instalisaili pad od

II

=

60

m,

Sto je znatno nlanje od pada koji bi se ostvario koriSdenjeui vode

sanlo iz akumulacije.

U

slutaju pradnje MHE bez akumu1ac:je izo~ta

a

i

a

samo

19

bi optimalna proizvodnja energije. Hidroelektraila bi r d'l

kada u vodotocima

Ima vode

za

normalan rad, ali bi, naravno, stepen

energetskog iskoriSCavanja bio mali, jer bi znatile koiiEiiie vode otica-

le ne prolazeCi kroz turbinu. ReSenje koje predvida akuinuiaciju jc:

takvo da se u periodu kada irna vode u otvoreniin tokovima voda iz

sliva zadriava

u akumulaciji i po potrebi se u odredeiliin kolitinanla

dodaje os talim tokovima.

U

ovakvim reSenj irna rnogudi su sluka j evi

u

kojima su

Q1

=

vode iz otvorenih vodotoka bez vodc iz akulllulacije

QZ

=

vode iz akumulacije.

U

prvom slutaju

MHE

radi koristeti saino vodu

iz

r. KloCani-

ce i Stanojevog potoka;

u

dnugom sluEaju instalisani piotok Cini dco

vode

iz sliva

r.

Kl&anicc i Stanojevog potoka uz dodatanje vode iz

a

kumulacije, #dok se u tredem slutaju instalisani protok dobija uglav-

norn iz akumulacija. Znati, ovakvim se reSenjein prvo povedava

in-

stalisani pad, zatim se optimalno koristi voda iz sliva, pi-oizvodi sc

kvalitetnija

elektritna energija,

a

na krajil

se

voda

--

posle prolaza

kroz MHE

-

akumulira, izravnava i koristi za naredila hiciroelektra-

nu ili za neke druge vocloprivredne potrebe. Ovakva

i

iljeinu slitna

reSenja posebno su znadajna sa stanoviSta optinlaliiog koriSdenja Iiid-

ropotencijala. Istovrerneno, znatno se snlanjuju ukuprla ulagal~ja ne

samo u izgradnju objekata za proizvodnju

elekri-itne energije vec i

u objekte za prijem i prenos energije. Na kraju, troSkovi eksploatacije

su, po

pi-avilu, manji, a stepen sigurnosti je vedi.

Izbor vodotoka i broj aku~nulacija iz kojih sc inoic dovoditi

vo-

da do hidroelektrane je praktitno neogranieen, ali je u zavisilosti od

pril-odnih uslova, izbora lokacije za izgradnju hidrocentrale, raspolo-

2ivih vda uzvodno

od

nlaSinske zgrade, maksinlalllog korigcenja pa

da i n~za drugih faktora o

kojima projektant

mom

da vodi ratuna

kako bi se do510 do ne samo najpodesnijeg telini~kog ved i optin~al-

~og ekonomskog reSenja.

Zahvaianje vode

iz

male akumulacije

za

r~d

MiIE.

-

KlasiEan

primer mhvata vode iz male akumulacije p~ikazan je na sl.

123.

Me&;-

tirn, za male akumulaci je, kojima je proizvodnja energije sckundarnoi!

znataja, zahvat vode za rad MHE mora se posebno pi-oj~;i~ovaii u za-

visilosti od osnovne nanlcne akumulacije. Tzko, na priincr, aiiurnu'la-

cija koja se koristi za turistieke potrebe, te nivo vode

mora

da bude

C\

Slika

123.

-

KlasiEan primer z'ahvata vode

iz

akumulacije

za

rad

HE

u

toku leta pribliEno na istoj koti, MHE moie nesmctano

da

radi

u

periodu van intenzivne turistiCke sezone, dok se

u

periodti tui-istit-

ke

sezone rad MHE mora orijentisati samo na dotok vode.

U

takvim

slui-ajcvima, a u cil ju povedanja instalisane silage

MHE,

psirnenjuje

se dnevno izravnavanje. Ako vodotokom, koji prillranj ujc

nlalil

aku-

mulaciju za turistiCke yotrebe, pratiCe

20

lit/sec,

moic

se izgraditi

MHE

s

minimalniin instalisanim protokom od

40

ili

60

litisec,

s

tim

da

inala HE radi svakog dana

12

Casova sa instalisanim proiokonl

40

litjsec, ili da radi svakog dana

8

Casova

s

instlisanim protoLo1n

60

lit/sec. 'Tada se u akumulaciji pribegava potrebnom izravnavanju vo-

de.

U

prvom sluCaju voda se skuplja

12

easova, da bi

i

MHE

radiia

12

Casova, a u drugom sluCaju kada MHE rrtdi

8

tasova akurnuliranje

vode traje

16

Casova. Pri ovako planiranoln radu

%IiIE

treba raeu-

nati na znatno vece koiiCine padavinskih vada koje Ce dcspetl u ak~l-

mulaciju, jer je vrlo mala vero\atiloda da u toku turistikkc sezoiie nc

parlne kiSa

i

ne poveda ukupan bilans vode

iz

slim koja prolazi kroz

t~lrbinu.

Na malih akumulacijama, na kojima je zbog turistitkih yotreba

bitno odriavati nivo vode na odredeno

j

koti, u vanturistitk

oj

sezoni

se

moic postidi zllatno veci instalisani protok za rad

MHE.

Ovakav

pristup se mora inlati u vidu prilikom izbora instalisanc silage MHE,

jer

se na ovakviln objektima mol-a ratunati

sa

tim da

hlHE

u turi-

stiCkoj sezoni ne radi sa instalisanim protokoln od

2Q

srednje, nego

sa instalisanim PI-otokom

3Q

(srednje), pa i vise, da bi se u periodu

van sezone,

kad je kolitina veda, voda Sto viSe Jcoristila za proizvodnju

energije.

Zahvat vode na

nlali~n akumulacijama koje se koriste za tun-

stitke potrebe, prikazan js na sl.

125.

Na ovim objektima su :noguda

dva zahvata, i to:

.--

preko temeljnog i.spusta i1.i

-

preko evakuatora.

Zahvat preko temeljnog ispusta.

-

Uloga

temeljnog ispusta na

malim akumulacijama sastoji sc u evakuaciji vode iz aktimulacionog

prostora za vreme izgradnje brane, pi-ainjznja akurnu!acije i zahvata-

nja vode za razne privredne namene.

Tipski poprehi presek temelj-

nog ispusta na maloj brani prikazan je na sl.

146'

/

\

PRIKLJU~AK

ZA

.

BETONSKE

-

HIDROCENTRALU

v/

DIJAFRAGME

7

Slika

124.

-

Ti,psIi poprehi presek temeljnog ispusta

Temeljni ispust se sastoji od ulaznog dela, odvodne cevi, dija-

fragme

i

izlaznog dela. Ulazni a'eo ima horizontalni

i

kertika!ni

dm,

kako je to prikazano na sl.

124.

Vertikalni deo se posebno koristi kada se usled nagoml!avanja

nanosa zapuSi ulazni deo. Stoga se vertikalni deo uglavnom postavlja

rla kotu maksimalnog nivoa nanosa u akumulaciji. Ulazili dco, kabo

ho~izontalnog, tako i vertikalnog dela ispusta, izvodi sf: s proSirenjeni

kako bi se smanjili gubici prilikom ulaska vode u temeljni ispust.

Dijafragme imaju

posebnu namenu koja je detaljilije objagnje-

na u knjizi Mikroakumulacije, I deo.

Izlazni deo tcmeljnog ispusta

moie

bitj:

-

prilagoden uslovima za slobodno isticznjc vode iz akumula-

cije;

-

prilagoden zahvatanju vode za ~lavodnjavanje, snabdevanje

vodom i

slicno, kao

i

~lovodu vode za rad

MHE.

Na sl.*

146

sheinatski

je

prikazan izlazni deo temeljliog ispusta

koji se koristi

za prainjenje akumulacije, odlrocl vode za navodnjava-

nje i za rad

MHE.

Zahvat preko evaktintora.

-

Voda iz male akumulacije za rad

MIlE

~noie se zahvatiti preko evakuatora. Evakuator se, uglavnom,

korisii za prainjenje akwnulacionog prostol-a rezervisanog

za

prainje-

i~jt:

retencionog prostora i za zaftitu od poplava. Evakuator

se

isklju-

kivo poslavlja na kotu norinalnog nivoa akumuiacije. Koi-iSCe11je ma-

!J

h aku~nulacija za proizvodnju hidroeilergije preko evakuatora dola-

zi u o5zir samo kada se racuna sa instalisar~inl proticajem koji je jed-

nak proticaju

u

vodotoku, ili sa viSkom vodc iz sliva kija se up0tret.a

ile planira ni

u

bilo kakvc druge svrhe.

PREDTURBIN

SKI

ZATVARA~

MALA

HIDROELEKRANA

7-

Slika

125.

-

Kombinacija zahva.ta vade

iz

male akumulacije prelio temeljnog

is-

pusta

i

evakuato~a

Evakuator se uglaviiom pi-ojektuje bcz zatvrrraCrr. MeJuiim, ka-

da se koristi kao dovod vode za MHE, onda

st:

na evakuatoru mom

predvideti i predturbinski zatvarais. Ovaj ~atvarat je poscbno

\.aian

ako

je

rad MHE proracunat na instalisani proticaj, koji se rormira

strtlniin proticajem, kao i na 12-tasovnu ahurnulaciju vode. Ako

se

pedvida takav naCin koriSdenja evakuatora za MEIE, ondrt je potre-

ban isovek ili autoniatika za pradenje rada, 510 u svakorii sluidju po-

skupljuje proizvodnju hidrocnergije.

Predturbinski

zatvarais evakuatora moie se postaviti na osovir~u

hrane, odnosno na ulaz vode u evakuat~r'is~red

MIiE,

kako

je

LO

p1.i-

!<azano na sl. 125.

Postavljanje predturbinskog

zatvai-aisa na ulazr~ vode

u

cvakua-

tor

omoguLava izgradnju evakuatora od azbest-betonskill cevi, zatin~

od

plastitnih ili betonskih cevi, dok se prilikon~ postavljanja

zatval-a-

Михајловић Милосав. Мале Хидроцентрале - Истраживање, пројектовање, изградња

Подождите немного. Документ загружается.