Михајловић Милосав. Мале Хидроцентрале - Истраживање, пројектовање, изградња

Za svaki inaksiinalni proticaj, koji se unosi u proiatun vero-

vatnoce pojave,

islovremeno se

iznalazi

i

unosi u isti pr'osatun: go-

dina u kojoj se pojavio maksimalni proticaj, sredilji godiiriji proticaj

tc

~odine, ukupno godiSnje oticanje te godine, mesec u kajcm se po

javio maksimalni proticaj, srednji mesetni proticaj tog mescca, ukup-

no ineseeno o ticailje u tom mesecu, srednji ineseeni proticaji ostalil~

meseci u toj godini, ukupno meseeno oticanje ostalih nicseci

u

toj go-

dini.

Promena

pl-oticaja po vremenu u raeunskoj godiili u kojoj

sc

pojavljuje raeunski talas mora zadovoljiti ove uslove: da srcdnji go

diSnji proticaj odgovara zapremini godiSnjeg oticarlja, da srednji me-

seeni proticaji odgovaraj u zapremini meseenih ot icanja odgovaraju-

kill meseci, da suinarna linija proticaja raeunskog talasa predstavlia

deo sumarne linije proticaja raeunske godine.

Preko sumarne linije proticaja raCunske godine i kc6 oclrederle

korisnc zapremine (korisnog prcstora) jezera izravnavaju se vode

za

huge korisnike, pa se time odreduje promena punjenja jezera po

vremenu, odnosno promena

nivoa jezera po vrenlrnu. Nivo jezera

koji se pojavljuje

u monlentu kada doticaj u je~ero iznosi 403io eva-

kuacionog proticaj a (0,4 Qev) smatra se

~ninimalnirn r.;it.oolr

1

za ra

cl

evakuatora, odnosno zateeenim ~aCunskim nivooim jezcra za izravna-

vanje raeunskog poplavnog talasa u toj godini.

Na akumulacijama koje

sluie iskljueivo za kontrolu poplava

i

zadrgavanje nanosa miilimalni nivo za rad evak~~atora jedn~k je nii-

ilimalnom nivou jezera, poSto

je

zapremina za izravnavauje vuda za

druge korisnike jednaka nuli.

Evakuacioili proticaj (Q,,), koji se ispujta kroz cvakuature pri

kontroli poplava, opada sa stepenom izravnavanja, a raste sa stepc-

nom vodnosti godine. Pod stepenom izravnavanja podrazumcva

se

odnos izmedu zapremine za izravnavanje voda za druge korisnlke i

ukupne

godiSnje zapremine dotekle vode u proseenoj godini.

Ove

kolieine se ispuStaju prema tab. 45.

Dispeeerska sluiba, prema navedenoj tabeli. ispug ta vodu

vo-

cleci ratuna da se jedan deo zapremine poplavnog talasa saeuva radi

koriSdenja.

Raeunski evakuacioni proticaj za dimenzionisailje ncprjkosno-

venog prostora odreduje se prema tab.

45

na

osnovu slepena vodno-

s ti rairunske godiile

i

s tepena izl-avnavan ja konkretne akumulaci je.

OpSta pravila za manipulaciju evakuatoriina, incrodavna

za

di-

spekiranje vode, pa time i za ciimenzionisanje prostora za kontrolu

poplava, jesu ova:

a) Kada

lin~nigraf na uzvodnom kraju jezera pokaic

da

je pri

nailasku vodnog vala doticaj u jezero postao

40°/o evakuacionog pro.

ticaja

(0,4 Qc,), evakuator se otvara tako da se iz jezera ispuSta pu

ni evakuacioni proticaj (Qcv). Pri tome se u pozetku jezero prazni is

pod

zateeenog nivoa, a potom se puni iznad tog nivoa.

Evakuacioni proticaj se

k~ontroliSe na nizvodnoin linlnigi-ah.

Ako se istovrcmeno voda koristi, upotrebljeni proticaj

se

sma-

tra delom evaliuacionog protica.ja, pa se takode konll-oliSc limnig.

raiom.

Tab.

45.

-

Stepen izravnavanja

u

fmnkriji vodnosti

Stepen

-

St epen vodnosti godine

i

zr

av-

navan

j

a

50%

75%

100% 125%

150%

175%

200% 225%

i

vise

i

vise

i

vise

i

vise

i

vise

i

vise

i

vise

i

vise

120

%

i

vise

'Qsr

2Qsr

3Qsr

4Qsr

5Qsr

100

%

i

vise

'Qsr

'Qsr 2Qsr 2Qsr

3Qsr

'Qsr

5Qsr

6Qsr

80

%

i

vise

'Qsr

2Qsr

3Qsr 3Qsr

4Qsr

5Qsr

6Qsr

60

%

i

vige

'Qsr

2Qsr

3Qsr

4Qsr 'Qsr

6Qsr

7Qsr

20

%

i

vise

'

Qsr

2Qsr

3Qsr

4Qsr

5Qsr

6Qsr

7Qsr

8Qsr

5

%

i

vise

2Qsr

*Qsr

3Qsr

4Qsr

5Qsr

6Qsr

7Qsr

8Qsr

b)

Sve dok uzvodni lirnnigraf ne pokaie vrhunjenje talasa iz

jezera se

ispuSta permanentno evakuacioni protdcaj uz sn~anjenje ot-

vora na zatvaraCu evakuatora zbog izdizan ja

II

ivoa jezera.

Illale hidrocentrale u

s

klopu objekaicr

zn

zadrZavai~ je nanosa.

--

Za zadriavanje reCnog nanosa u cilju stabflizacijc reCnog korita

najCeSde se projektuju

i

grade pragovi ili pregrade. "ragovi po pra-

Shika

113.

-

Reha

pregradta

od

lomljenog karnenlr

u

cementnoln

inalteru

vilu saino stabilizuju retno korito, dok pregrade smanjuju poduini

pad (J,), a samirn tirn i vufnu silu S

=

1:000 KJ

i

na

ta.1

nacin spre-

Cavaju retnu eroziju. Pregrade

11

recnoin koi-itu grade

sc

od karnena

u suvom malteru, a najkeide od betona. Vjsina pr'egrade od karnena u

ceinentnom malteru krede se od 1,O do 10,O metzra, pa i vik.

Jedna takva pregrada izgradena od lornljenog iiaiiicila prikaza-

na

jc

na sl.

113.

Ukupna visina pregrade iznosi oko

2

x

7

i-

2

x

4

==

=

22

m. Akumulacioni prostori se po pravilu zapune. nanosorn. pa se

nivo vode podigne do kote preliva. Sigurno da ovako podigiiuta voda

iina odgovarazuki energet s ki potencij a1 koj i se moie lioris titi za pro-

izvodn ju elektritne energije izgradnjom MHE.

Slika

114.

-

Pregrnd,e za zadrgav~anje n.anosa

-

Zahvat vode zavisi od topografskih i drugih uslova na iza.

branoj lokaci ji. Naj jednostavniji nacin zahvatailja vode jc imad

ili

na nivou prelivilog praga. Medutirn, uvek de se dobiti vcci instalisa-

ni pad, a samirn tirn i koliEina elektriene energije, ako se na poCet-

ku retencione pregrade izvrSi zahvat vode i derivacioilo vodi do pre-

grade, a zatirn cevima pod pritiskorn do turbine. Ovakva rcSenja se

inogu izvesti i bez pregrade, ali su ona, po pravilu, skupa zbog veli-

kill ulaganja u dovod koji se, rlaeelno, ukopava u stenu, a iskop

1;

steui je veoma skup. Zato zahvat po pravilu treba graditi na samonl

prelivu i za visinu pada koristiti visinu pregrade. All, to ne rnora

da

bude pravilo, jer posloje lokscije na kojima se posle zahvata vo-

d3 moie odvesti ispod najniie kaskade, pa tek onda propustiti kroz

turbinu. Takav primer, kada su pregrade izgraderic na maloj udalje-

nosti, prikazan je na sl. 114.

Izgradnji pregrada za zadriavanje nariosa u reEnom koritu i za

stabilizaciju

retnog toka ili rehe doline vrlo Czsto se pribegava.

Ovakvi

i

slicni objekti se ved godinama grade,

pa

otuda i zalaganje

da se one inodilikuju tako da se koriste kao jcdna od stepenica

za

MHE radi izdizanja nivoa vade ili za skretanje vode za pogon MHE.

Potiskivulzje vode

i

MHE.

-

Potiskivanje i MI-IE asociraju na

i.everzibilne HE, a to znaei da se u odredenim periodinla voda pun!-

pa, te akumulira potencijalna energija, koja se kasnije pretvara u ki.

netitku, a ova

u

mehanitlcu, da bi se, na kraju, preko generatoi-a pret-

vorila u elektritnu. Naravno da se sa 1-everzibilnim

HE

ieli postiii,

pre svega, pokrivanje energetskog Spica, a zat

ill1

i proizvudnj

a

s kup-

lje elektritne energije.

U

ovom slutaju u pitanju su sasvim drugi ob

iekti sa hidrotehnitkim reSenjin~a za Cije se potrebe voda prevodi

iz

jednog sliva u drugi i to iskljutivo potiskivanjem uz isiovi-eineno re-

Savanje nekug vodoprivred'nog problema, kao Sto je snabdevanje vo-

dom, navodnjavanje i sl.

U

ovakvim slutajevirna postoje ove inoguk-

nosli:

MHE

1.

Kada je

NL

2

Nim

tada je i Ep

>

EMHE

UHE

<

2.

Kada je

N:

<

Nin

pa je

i

Ep

5

EMHE

Dobijena kolitina elektritne energije od podignute vode

Q

m3/s)

uvek je manja. To proizilazi

iz gubitka energije pri diza~lju vode, kao

i

pri dobijanju energije. lmajuki u vidu da

je

potrosnja elcictricne

energije pri pumpanjiu vode i dobijanju elektriCne encrgije pri radn

MHE u funkciji

Q

i

H

(prolticaj Q i pri pumpanju i dobijanju energi-

je

Qp

=

QMHE), onda je problem povezan sa visinoin dizanja

Hp

i ill

stalisanim padom I-IMHE. Pren~a tome dolazi se do relacije

PRIMER: Za snabdevanje

VrnjaEke Banje pijaCorn vodoln voda

se

prebacuje iz sliva r. Zagrie, koia pripada slivu Rasine, u sliv VrnjaC

ke

reke. Blok-shema prebacivanja vode prikazaria jc na sl. 115.

Slika

115.

-

Shema prebacivanja v.ode

iz

diva

u

sliv

-

Y

.

..I

z

a

=

@

I@~AKUMU-

i

Visina dizanja vode

je,

ukljutujudi i gubitke Hpot

=

107 in

i

ko-

!itinu vode

Q

=

0,100 m'/sec

I

-I

g

a

'>

6

z

ZAHVAT

C.ST.

-zll€E'

''2

+MHE

u

MHE

poTRoSN~~

~ls-

a

QH

100

x

107

potN~~

=

(u KS)

=

237

KS

rl

75 0,6

x

75

Posle prebacivanja preko vododelnice, voda se ispuSth da slob~dno

tc-

Ce

do akumulacije gde se izravnava. Visinska razlika od vododclaice do

akumulacije iznosi 650

m. PoCev od vododelnice prerna ~k~lnulaciji te

ren

je vrlo strm. pa se na duiini od pribliino 300 rn muEc dobiti

vi-

sinska razlika

oh

-226

m

koja visina 'je usvojena za installsani pad

MlIE.

Instalisana snaga

MHE

illale aku~nulacije.

-

U

naSoj zeinlji je izgradeno vi5e od sto

maiih akumulacija, a postoje realne mogui.nosti da se

n

Jugoslaviji

izgradi nekoliko desetina hiljada malih akunlulacija. Pod pretpostav-

ko~n da ce se tokom narednih 15-20 godina u JugosIaviji i~graditi

5.630 malih akumulacija za navodnjavanje, snabdevanje vodom, odb-

ranu od poplava, turizanl, rekreaciju, ribarenje, zag

ti

tu

iivotne sredi-

ne,

prosehe zapremine

od

500.000

m3,

u

malim akuinuIacija~iia

6e

sc

kao hidroenergetski potencijal naCi 2,s milijarde m3 vode. Ako bi se za

proizvodnju hidroenergije iskoristilo 6O0/o izgradenih malih akumula-

cija raspolagalo bi se ener~etsk~m potencijalom od 1.5 inilijardu

ru'

vode, Sto se ni u kom slutaju u bilo kojoj zenllji nt: bi mcglo zaiiema-

riti.

Osnovni elementi male brane za formiranje maIi11 akuillulacija

priitazani su na sl. 117, dok su na sl.

118

i

119

yrikazani poprehi pl-e-

seci ilajCeSde gradenih malih brana u slivu hlorave.

Lokacija.

-

Iznalaienju lokacija za gradnju brane i f\;rmira.

nje akumulacionog jezera, s obzirom na tehnieke

i

ekonornskt: zahtc

ve,

treba posvetiti odgovarajudu painju

i

ovzj posao poveriti 1skljui.i-

vo odgovorninl s truCn j acima.

S obzirom na hidrografiju sliva,

k~nfigu~aciju telena, nalazista

materijala za gradnju, poloZaj akumulacije

u

odnosu na povr2inc.

xi1

navodnjavanje, potrebu zaSti te akurnulacije od pretei-anog zasipanja

i

dr., lokaciju za male braile

i

fornliranje akumulacije treba traziti na:

-

ravniearskim

-

pribreinirn

-

breiul j kas t

im

-

brdskim

i

-

planinskim terenima.

HavniCarski tererti.

-

Ovi tereni obuhvataju pritoke velikih reka

IJglavnom su to bIage recne d01,ine sa idealnim preIazima iz doiiila

vtb-

likih reka u brezuljkaste terene. Na ovim tei-c~:ima treba racullati sa

izgradi~jom niskih

i

dugatkih brana na relativno velikim siivainl

povr-

Sinama

i

velikim povriiilama

za

potapanje. Prednost ovih lokac~ja

je

11

tome Sto se uglavnom nalaze u neposrednoj blizini zeniijiita La na-

vodiljavanje

i

drugih korisnika, tako da su ulaganja za ciovod vode

relativno

mala.

Odnos izmedu zapremine brane i zapre~linc akuniuliiane vodc

u jezeru

je

vrlo povoljan, dok je odnos izmcdu ~apreaiine akuinuiac~je

i

potopljene povrSine nepovoljan. Posebno je ncpo~ro!i,~:l od,~o$ izrrle-

du kolitine akumulirane vode

i

velitine sliva, pa su uiaganja u izgrad-

nju prelivnih organa testo vrlo velika i mogu izllositi

i

do

5Q0/o

vred-

nosti brane.

Ravnitarski tereni, pogodni za izgradnju

~-nalih

akurnulacija, ug-

Iavxlom se nalaze na takozvanoj prvoj moi.avsk(>i terasi, kao i

u

samoj

dolini Velike

Morave, zatim u Vojvodini, ali ne na Fi-u<!ioj gori

i

VI-Sac-

kom brdu, nego u deprcsijama ravnitarslcog drla Vojvodine. Takvu

Jokacj

ju,

na kojoj je projek tovana ravniCrirska rliala ak~~~ilulac~ja pred-

stavlja razudeno korito rekc Konjskc li~d sela Skobalja, neyasredno

iznad pruge Mala Krsna

-

Beograd. Akurnulaciono jezero zspreminc

oko 1,000.000 m3 formirano ie visinom brane od

12

in

i

ria!~zi se izme-

rfu pruge

i

Auto-puta ~eo~rad

-

NiS.

Tab.

5'1.

-

Jzgradene male brane

i

mikro-brane na podruEju diva Moravc

a) Male branu

P\)vrSina

sliva,

ic1ti2

7,26

0,30

7,50

15,Orl

4,90

9,OO

6,ZO

2,50

4,30

4,60

2,50

-

6,50

71,OO

R.

br.

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

IT

R.

hr.

1

2

3

Naziv brane

Lukar

Hatajska

slatlina

Kisela voda

Oraovica

I1

Crmija

Kudret

I

Spornen-park

KoSarna

VlaSki

Do

CresSnjanac

Cirabovac

Velika brana

Durdevi stupovi

Salaj

Lukar

Nazlv brane

K.olariSk

Prcsecln,a

VuCje

I

Nativ potoka

Lukarslci

potok

Rataja

Bujanovac

Or~aov~ca

Vel

u;a

I<ubrsn~ica

Leper~ica

KoGarna

Ituj

Cressnjanac

Grabovaeki

Bezimeni

Durdevi stupovl

SalsS

Lukar

Nazi

v

potoka

Kolari

PreseCkls,ki potok

Beli

potok

Pr1t3k3

rek~e

Vel tke M~rave

Ju2no hlorave

Juine M'orave

Preqev. M;31.?ve

Pi-,ii.tevskz

Velrke Morave

Ve!ike Nlor.ave

Vel~ klog Luga

Halje

Jasenice

Vel~ke Morave

ICc~iuba~e

RsSke

Tinlnka

VcLi ke ILIorave

Ukupn:)

:

Piii [oka

reke

Ralje

Juine Morave

Suve d'oline

IJovr.$ina

sliva, lin12

1,80

6,OO

1,20

7

VU~J~ 11

VuCje I11

Slavujevac

Vlaski Do

Turakovac

I

Turakovac I1

zuljince

Crkvine

Kamenlca

Glibovac

Mihajlovac

Topola

Buniberak

Dragovo

Dragocvet

MuCava

Rabrovac

Cubura

Kudreir I1

Miloievo

Kanienica

Knez Selo

krandelovac

I

B.eli potok

Beli potok

1

Vu>je

Ruj potolc

Pinlosava

Kraljevo

RiCki potok

Mihajhvac

T,opola potok

Kurswrnlijska reka

RuSin potok

Belica

Dobiritevo

Trstena

cuburski potok

KudreE

NLi1,~Sevski potok

Karnenica

Knez Selo

Arandelavac

Juine Morave

Juine Idcrave

Juine Morave

J

uine ?dorave

Juine Morave

.Tuine ILIr>rave

JuBne Murave

Jascnice

Ibra

Jasen~ce

Ralje

Jasenice

Toplice

Sibnithe rtlre

Vdike Mcc.ave

VeLike Morave

Jasenice

Vellke Morave

Jasendce

Velike Morave

Kolubare

VeLike 1Mor.ave

Toplice

Ukupno:

Yribretni iererzi.

-

To s~r uglavnom tereni koji sc naslanjaju

na ravnitarske terene veCih pritoka.

Ovi

tereni omogudavaju izgrad-

nju braina veCe visine i formiranje dubljih

jexor:~.

Odnos brane i aku-

mulacije je vrlo povoljan i krede se od 1:10 aol:lS. Ta aoljnost yro-

istiee iz male razudenosti obala i povoljno;: pada toka

i

doline, posinat-

rano uzvodno od usvojenog profila. Akumulacije formirane na ovim

terenima gotovo uvek iinaju

dobar poloiaj u oldnosu na teren za na-

vodnjavanje, pa su troSkovi dovoda vode do polja za ilavodnjavanje

vrlo mali.

U

vedini slukajeva se iz ovih akumulacija

vocla

do polja za

navodnjavanje dobija gravitacijom. Posebno na profiliilla za izgradnju

brane na oviin terenima nema mnogo nanosa, pa sanliin tin1 ni opas-

nosti da akumulacija i brana budu brzo zasute.

U

voclotocima uglav-

noin pi-eovladuje suspenclovan nanos u oblikiu koloidnih Cestics, dok,

po pravilu,

vueenog nanosa nema, a ako ga i ima

-

nalazi se u nla-

I

in1 kolieinama.

Breiuljkasti terelzi.

-

Breiuljkasti tereni su najpoyodniji

zn

gradnju brana i formiranje malih akumulacija.

Na

oviili tererlinla ua-

laze se vrlo pogodni prolili za gradnju braria,

iza

kojih

se

odmslr Siri

dolina za formiranje akumulacije. Odnos

zaprerr~ine 111-ane i zapremi-

ne akuiizulacije kreCe se od 1:10 do 1:20, pa

i

vibe.

a

taj odnos zapre-

mine brane

i

akuillulacije slmatra

sc

idealniin

1

najekonoiniCnijim.

Polloiaj akumulacije u odnosu na dolinu

i

povr.Sinu koja se na-

3rodnjava je puvoljan. Gotovo u svim slutajevin~a se

iz

akuruulacijr

formirane na

win

tereiliina moie dobi ti odgovarajuei iiatpri tisak

za

cad rasprskivata pri navodnjavanju primenon1 veStaCke kiSe. Ccsto sc'

lormilane akumulacije na ovim terenima nalaze u centru polja za

na

vodnjavanje, te su ulaganja za dovod vode vrlo nlala.

U

aliunluicija-

ma izgl-adenin1 na breiuljkastim terenimn vrlo je povoljaii i odnos iz

.nedu zapremine akumulacije i povr8ine sliva, pa

SL~

troS1mvi

za

Jzgrad-

nju preiivnih organa u odnosu na izgradnju brane mcali.

Brdski

tereni.

-

Obuhvataju terenc ila kojim:~ se mog~z izgradi-

ti jezera koja sc nalaze na oiko

600

nl

iznad glavnc doline. Na ovim

tereilima sc ne moie unapred sedi da li sz rrlogra, ili ne rnogu, nadi po-

godni profili za gradnju brane i foumirsnjc c~!cui~iuiacije. Prilikom iz-

bora inesta za bsanu na ovim terenima

~rt?b;l

prvenstveno voditi ra-

Cuna o tome da li ima, ili nema, materijal9

za

gradnju objekata i sa

koje udaljenosti treba materijal dovoziti.

ZemljiSta mogu biti propustljiva, jer su padovi vcrdnih tolcova

veliki, a humusni sloj Eesto odnesen, term ogolicerl

i

posidji ogasnost

oci

gubljenja vode. To se nardito odnosi na zenlljiSta koia

se

sastojc

od

kreenjaka i drugih pol-enledenih stenovitih masa.

Usled velikog pada dolilnz odnos zapremine braile

i

akuinula-

cije

jc

rnali i krede se od 1:3 do 1:7, Sto se ne sinatra povoljnirn.

Poloiaj akuinulacije na brdskim tereilima

je

u odnosu na polia

za

navodnjavanje nepovoljan, jer su dovodi dugaeki

i

skapi, nlada se

voda do korisnika moie gotovo uvak dovoditi gravitacionc~.

SLika

116.

-

M'ala akumul.aaij'a

B,orak

kcld

Sjenice

Akumulacije formirane na breiulj1;astim terenima najCeSCe

su

izloiene zasipanj.~ nanosom zbog velikog pada vodotoka, odnosno ve-

like vuene sile vode u gornjem toku. Za zaStitu akumuiacija treba

IJ

slivu

izvesti antierozioae 1-adove, koji su dosta skupi, posebno ako se

ti radovf izv.ode iskljuc5ivo radi zaStite akumulacije, pa izgr.adnja male

akumulacije postaje

nerentabiha.

Planinski tereni.

-

Planinski tereni obiiuju profililna za izgrad-

nju malih akumulacija. Mi se bez detal jnih analiza, rekognosciranja te-

rena i pl-ethodnih ispitivanja ne moie unapred odreditl

na

kcjinl loka-

cijama je

i

pod kojirn uslovima moguke izgradlti malu akumulaciju.

Maravno, na

hvim terenima su projektovanle i izgracln,ia malih aku-

lnulacija znatno komplikovanij

i

nego na drugin1 lokacijama zbog ovik

okolnosti:

-

velikih padova;

-

loSih morfoloSkih usluva za forrnirar~je akumuldcije;

-

propustljivosti podloge;

-

nedovoljnog materijala za izgradnju bran?:

-

loSih saobrakajnih veza i pristupnih putsa za dovoz rnehani-

zacije

i

materijala za gradnju brane;

-

udaljenosti od naselja;

-

opasnosti od zasipanja.

Dobra

stlrana lokaclja za izgradnju malih akumulacija na pla-

ninskim terenilma je samo u tome Sto je kvalitet vode, po pravilu, do-

bar, a

inali su troSkovi eksproprijacije, jer se potapaju neobradiva

zernljigta.

Odnos zapremine brane i akumulacijc

je

vrlo nepovoljan i kre-

Ce se od 1:3, pa fak do 1:l. Odnos

1:

1 je vilo ncpovoljan, pa izgradnja

male akumulacije dolazi u obzir samo kada jc

il

pitailju snabdevanje

stofnih

farmi vodom i pojenje stoke.

U

svakom slufaju, opSte je pravilo da lokacije za gradnju ma-

I

ih

akumulacija treba traiiti iskljufivo varr ~rz!iltih tokova, u dolinama

psitoka glavnih reka, u blizini polja za navodnjavanje, na tereninia ko-

ji su vododriivi, gde inla dovo_!jno sigurnosti

cla

akur~lulacija neCe

bi-

ti brzo zasuta, a posebno da u blizini odabl-aliog profila ima dovoljno

~naterijala za izgradnju brane.

Utvrdivanje tehnic'kih karakteristika akurn~rlacije

I

brarze.

-

Za.

p~emina akumulacije je

u

funkci.ji velieine sliva, stepena izravnavanja

voda, stepena snabdevenosti vodom, ukupcih padavina u slivu, koefi

ci jenta oticanja,

morfologi je terena itd.

Stepen izravlianja vode i snabdevenosti njome su

u

Iunkciji na-

mene akumulacije. Plri projektovanju akuniulacij a za snabdcvailje vo-

doln stepen snabdevenosti bi trebalo da se krede od

95Vo

do 97OIu, a

za navodnjavanje od

60°i0 do $5010, u zavisnosti od kulture koje se

gaje u zalivnom polju

i

drugih faktora vczanih za isko1i4cavanje si-

s

tema.

Ukupne

volde sliva mogu, takode, da bud1.1 od uticaja za utvrdiva-

nje tehnifkih karakteristika akumulacije, bez obzira na njenu name-

nu. Na zapreminu akImnulacije

i

visinu brane, a samim tin1 na ukup-

na investiciona ulaganja, utlEe

i

raspored padavina u toku gocllllc. Pri

izradi

hidroloSkih analiza naroeito treba uzirnati u obzir kl-atkotraj-

ne pljuskove, dugotrajne kiSe

i

topljenje snega koji ugla~iloni pune

akumulacije.

Morfologija terena predstavlja jedan od znatajnih faktora za iz-

bor aliumulacionog prostvra u zaxrisnosti od nameiic objekta. ~lkumu-

lacija za turizam, za foriniranje plaie, zahteva ispunjavanie odredenih

2slova vezanih baS za poloiaj terena. Obaln akumulacije ne srneju biti

strme, jer su tkve

obalc nepristupatne, a plaie ne srrleju imati velike

dubine

ileposredno uz obalu, jer su opasne za neplilace, pri temu je

duboka voda, osim toga, hladna, pa je podjednako opasna i za nepli-

vace

i

plivate.

Pri projektovanju malih akumulacija trcba izbegavati terene sa

velikim

padovima akumulacionog bazena,

jet-

takvi tereni zahtevaju iz-

gradnju visokih brana za relativno male aku~~iulacione prostore.

Visina brane zavisi od topografije cerena,

geoloSkog sastava ma-

terijala na kojenl se fundii-a o bjekat, geoinehanidiih karakteris tika

materijala od kojeg se gradi

objekat, udaljenosti materijaia od brane,

naCina gradenja, veliCiile sliva, zapremine akumulacije i namelie ob-

jekta.

Suiena mesta u dolinama su najpogodnija

za

usvajanje profila

Srane, a od njegovog pi-avilnog izbora zavisi

i

visina investicionih ula-

ganja.

GeomehaniCke karakteristike materijala od kojeg se grade bra-

ne su vaine za planiranje i ulaganja u izgradnju objekata. Jer, male

brane se racionalno mogu graditi samo od

zemljanog rnaterijala, od

konibinacije zemlje i kainena, od drveta, a rede od nabijenog

f!:

ar-

miranog betona. Brane oci zemljanog materijala ili kombinacije zemPj~

i

kamcna su najsigurniji objekti i sa minirnali~i~u ulaganjima se mogu

odriavati u toku eksploatacije. Kolitina ugradcnog materijala, a samim

tim i ubupna ulaganja

u objektr, zavise od geomehanickih karakteri-

stika materijala od kojeg se gradi brana.

Velitina sliva, takode, odreduje visinu i ostale dimcnzije brane,

pa

sanlinl tiin i visinu ulaganja.

Na

kraju, i sama zapren~ina akumulacije, kao i nmena aku-

mulirane vode u akumulaciononl prostoru, mogu da hdu vaki fak-

tori za odredivanje nekih karakteristika brane i visine investicionih

ulagan ja.

Utvrdivanje vodopr-ivrednih rnera.

-

U

sklopu liompieksnog

ure-

denja vodnog reiiina pri projektovanju malih akuniulaci.ja

je

i

utvr-

divanje vodoprivrednih nlei-a za realizaciju izgradnje nlalih akumula-

cija. JoS u fazi istl-aiivaiija,

a

posebno pri projcktovanju, ~noraju se

definisati svi odnosi izniedu utesnjka u realizaciji, kol-isnika sistema

i

interesenata za uredenje sliva

LI

sklopu integralnog uredenja vodnog

relima. Zbog toga se moraju iznalaziti optimalna reSeqja planirani h

i

predloienih objekata u cilju izbegavanja u praksi dol~ro poznatog vo-

d~privrednog sukoba, koji, ako

do

njega dode

donosi uvek viSe Stete

nego koristi. Zato je neophodno da se pri planiran,iu izgradnje malih

akumulacija izradi vodoprivredna osnova

itoja ce da reSi sva sporna

pitanja

i

time se ostvari potencijalna si;;urnost zaintercsovanih. Na

ovaj naein se mogu izbeci sukobi interesenata i normalno realizovati

planirani objekti.

Izruda progruma realizucije.

-

Posle utvl-divanja vodoprivred-

nih mera, reko.gnosciranja terena, prikupljanja 1)odataka

1

dr.ugi11 pos-

Михајловић Милосав. Мале Хидроцентрале - Истраживање, пројектовање, изградња

Подождите немного. Документ загружается.