Михајловић Милосав. Мале Хидроцентрале - Истраживање, пројектовање, изградња

Slika 126.

-

osnova

agregata

MHE

za Pelton

turbinu projektovane

na temel jnom ispustu

male akumulaci je

.

..

-

Ea ispred turbine evakuater mora izgraditi od cevi otporne

na

odrebe-

ni pritisak.

DOZVOLE

1 SAGI-.ASNOSTI

Vodoprivredna saglasnost.

-

Voda je opSte dobro i lilora se po-

smatrali kao prirodna celina. Niko ne moie da dobije konccsiju nil

vodu i da njom samostalno raspolaie, kao Sto je to slutaj

sa

drugim

dobrima. Cak se i rudna blaga mogu ustupiti nekom na koriSCenje,

i to potpuno odvojeno. Ali, to nije m,ogude sa vodom pa je Zakononl

o vodaina (Sl. glasnik SR Srbije br. 33/75, 53/75,

18/76,

21/76

I

14177)

odreden

opSti reiim svih voda bez obzira na njihovu namenu, upot-

rebu i koriidenje.

Svako pravo na vodu mora se koristiti racionalno

i

ekonoxnie-

no, a posebno je naglagena k,ompleksna upotreba vode,

i

to viSe p~.rta.

Pri energetskom koriSCenju pruiaju se posebno povoljni uslovi da se

voda upotrebljava

vise puta, kako je to prikazano na ~ickoiikc. blok-

-shema. Naialost, to do sada nije nikakva obaveza. Projektantu,

a

po-

sebno investitoru,

prepugteno je da Sam odluCuje o naeinu koriSCe-

nja voda sa sliva. Na taj naein je omogudena nesavesnim kclrisnici-

ma zloupotreba voda koje nema u izo.bi1j.u. Neke zen~ije su se ozbilj-

no sukobile sa

Einjenicom da je vode sve rnanje, prvu zato

stc

se vo-

da

iz dsna u dail sve viSe koristi za industrijske

i

fizioloSkc polrebc,

a

drugo zato Sto je doilo do enormnog zagadivanja voda.

Kompleksno

uredenje voda, zaStita od Stetnog dej s tva voda (od.-

brana od poplava i erozija), .odvodnjavanje, navodxljavanje, snabdeva-

nje

ilaselja i industrije vod.om

i

upotreba voda jesu delatnosti od po-

sebllog druStvmog znaCaja. Prema tome, pri izgradnji MHE i korij:-

Cenju vode za pokretanje agregata mora se pribzviti vodopi.;vredna

saglasnost. Na taj natin se istiEe da se k~oriscenjzm v~de ne ugroia-

,"...

va iliciji interes.

Dobijanje vodoprivredne saglasaosti za psojektovanje

i

izgrad-

nju MHE sasxim je nor.m.alan zahtev, bez obzira na to :to se

LI

akciji

za izgradnju

ovakvih objekata nastoji svodenju zakons

kc

regulative na

najmanju meru. Vo.doprivredaa saglasnost nije, i

ne

treba da bLide, pu-

ka forinalnost, iako se izgradnjom, odnosno

raaom

R/IIF-IE

vodn koristi

samo za pokretanje turbine,

a

ne upotrebljava se za snabdevai?je, na-

irodnjavanje i

sl.

Iz uvei.enja da se radom

MHE

voda sasno koristi, a

ne upotrebljava,

moie sc izvudi zakljutak cia je izdavanjc vodoprivred-

ne saglasnos ti

gotovo nepot rebno. To je delinlicilo taCno. vodoprivreci-

na saglasnost nije potrebila za MHE koje se grade

u

sklopu sistm-n

za navodnjavanje, snabdevanje vodom

i

drug111 viisna~llcnskih vodo-

privrednih objakata.

Medutim, kada se u vodotoku grade obJekti za

zahvatanje vode za MHE, ond,a je neophodna todoprivredl:a sa5la.;-

nost sa ovih razloga:

1.

Zahvat u koritu menja reiim vode u vodotoku,

ic

se

iuora

tako projektovati da ne pogorSava postojeii vodni, re;iim

11

odnosc:

1x1

o

kolna zeml j

iSta.

2.

Zahvat treba tako dimenzionisati da

u

reci ostane rlcophod~la

hioloSka potreba vodotolia na duEini derivacije,

U

protivnoin,

ukdiko

hi

se

sva

voda

zahvatila

r.a

poii-cbc

MIJE,

<1<3

st.:

cfogada

u

toli~l

lets,

korito

ilodoiolia

od

zahvata

do

don.jcr

votic,

bijv

bj

suvo,

a

lo

bi

iza~-

valo

vrlo

nepovol

jmle

pusledice,

Slika

127.

-

Zahvat vode

za

potrebe

MPIE

na uredenom vodotnk,~. Za ovakve

i

s11i.ne objeltte mora se pribaviti vodn~)rlvt-cc~n~~ saqlasl?ost

Ranije, dok nisu uspostavljcni ~akorislii odvosi u vodoprivre-

di,

zahvati su uglavnonl gradeni kao stalni objekti

(.;I.

123).

Tako iz-

gradcni objekti su izdizali dno,

a

sarninr titn

i

nivo vcliliih voda. Okol-

na

zeniljiSta su ti-pcla vclikc Stcte

od

prc1rla2ivanja

i

plavljenja. Da-

llas

se uslovljava izgradnja pokrotlrih

za

h1.a

ta

koj

i

sc

po\lrcnlcno mo-

gu

uklanjati da pi-opustc nanvs

i

sprctc iztlizanjc.

dnr*,

Eimc se olkla-

njaju Steti~i uticaji koji mogu

da

rlastan!~ yri

n,ti!a,ku

vclikih voda.

Ukoliko se ne uslovljava izgradrlja pokl-ctnih zahvata, rlala2c se tak-

va

konstrukcija zallvata koja

ce

onzoguCiti da sc polnucu urcdaja na

rljima reguliSc nivo vode. Takav

ahv vat

prikaiar~ je

r13

sl.

129.

Slika

128.

-

Zahvat vode

za

potsebe

MHE

Sumrakovac Iroci ZajeS-ara

Ostali objekti: dovodi, cevi pod pritiskom, a narotito reiiim

do-

nje vode, moraju se podeSavati

LI

cilju uklapanja u postojeci vodili

re-

i.ir:l.

NaroCito se mora voditi ratuna o otuvanju bioloSkog r.cinirnl;-

ma u vodotoku. Na pcrtesu od zahvata do izlaska vode iz turbine i nje-

nog uliva u vodotok mora stalno postojati odgovarajuCa koliti~ia vc

de

predvidena vodoprivrednom osnovom ili nekim slil;ni~ii programoil:

gazdovanja vodom.

Vodoprivrediiu saglasnost izdaje nadleini vodoprivi cdni organ

Republike ili

pokrajine, a na osnovu miSljeil ja nadleinc samoLpravr=e

interesne zajednice za vodoprivredu.

Prvi

primer

Kao primer navodi se miSljenje koje

jc

dala Regionalna samo-

upravna interesna zajednica za vodoprivredu Suinadije i Pomoravlja

u Cupriji za

MHE

Srebrnica kod P'aradina.

Osnovni objekti

MHE

Srebrnica su:

1. zahvatna gradevina

u koritu reke ~rebrnice;

2.

taloinica

-

peskolov za zadriavanje, odnosno taloicnje

pes-

ka;

3.

dovod vode od zahvata do vodostana;

4.

vodostan;

5.

cev pod pritiskom od vodostana do agregata;

6.

odvod vode od agregata do vodotoka i

7.

maSinska zgrada.

Slika

129.

-

Za.hvlatna gracfev,in.a na Vlasini

u

V1asotincin;a

1.

Zalzvat.

-

Zahvat se mora tako izzraditi

da

se

n.jegovim po-

stojanjem

i

fulnkcionalnoSCu ne sme izdizalti dno uzvodno od zahvata,

niti plaviti uzvodni tercn. Zahvat mora nosmetano

da

pi-opuSta veli-

ke vode

bez plavljenja okolnog terena

i,

narotito, da po potrebi omo-

mdi evakuaciju nanosa.

L

2.

Taloinica

-

peskolov.

-

Ovaj objekat se rnora postaviti ta-

!to da bude van uticaja velikih voda, a u sklopu reSenja taloZnice ino-

ra se predvideti i evakuacija sakupljenog matcrijala na jedan od doz-

voljenih

natina.

3.

Dovod vode od zahvata do vodosttzna.

-

Dovod se mora tako

projektovati da bude

pristupakn

i

van uiicaja velikih voda. Pri pi-e-

1azu preko puteva dovod se mra taka projehtovati da oilloguluje sa-

obradaj bez

agranieenja. Dovod mora biti funkciona'lan, sa Sto redill1

popravkama i zamenama kako bi se saobradaj Sto mailjc prekldao.

4.

Vodostan.

-

Vodostan se mora projektovati tako

da

tokom ra-

da

-

pulzacije vode

-

pri naglorn prestanku rada agregala ne dock

do izlivanja vode

i

da nekontro1,isano ne ispuSta vodu u toku eksploa-

tacije.

5.

Cev pod pritiskom.

-

Prilikom projektovanja mora sc: posti-

Ci takva funkci~onalnost cia se izgradnjom ove cevi ne reineli yostoje.

2t:

kretanje voda. Naime, prilikorn pos lavljanja cevovoda po povrkini i

jzgradnje ankernih blokova mo2e se psreme titi povrginsko slivanje

vo-

de sa padina i time ugroziti okolno zemljiStc.

6.

Odvod vode od agregata do vodot~ka.

-

Posle prolaska kroz

turbine voda se mora dovesti do v.odoltorka bez Stetnog ulicaja

PO

okol-

no zenlljiSte. Izlivno mesto mora biti osigurmo.

7.

Mas'inska zgrada.

-

MaSinska zgrada se ~nora tako locirati

da bude zaStidena od velikih voda reke Srebrnice, a izlivno mesto

Ja

bude osigurano. Prilikom izgraduje

MHE

ne rnoie se reilietiii projek-

tovano

regen

j

e

regulacij e reke Srebrnice bez saglasnos ti projcktanta

reg ulacionih radova.

8.

BioloSki minimu.m.

-

Instalisana snaga agrcgata mora se

tako odrediti da

u

reci Sreb,rnici

ohavazno

ostnne bioloSki minimum

ilmedu zahvata i izliva vode posle prolaska krzo turbinu. Naime,

za

rad

MIIB

ne me se zahvatiti voda potrebna za biolu3kc potrebe

VO-

dotoka. Paraldno sa tiin projektant mora zaitititi prostor sa ribon1

nizvodno i uzvodno od zdivata vode.

Industrija kablova je

dostavila Regionaliloj vodoprivreduoj SIZ

za region

Surnadija i Pomoravlje zahtev pod br. 32456-23 i br. 1618/83.

za dobijanje vodoprivrednih vslova oko izrade tehniEke dokun!cntaci-

je male hidrocentrale na reci Grza kod Paradina.

Strutna sluzba Regionalne vodoprivredile SIZ za region Sumadi-

je

i

Pomoravlja je razn~atrala dostavljeni zshtev

i

dala principijelne

uslove za traieilu MHE, vodedi prvenstveno rsEuna da se izgradnjoin

objekata ne poremete postojeCi hidroloSki, vodopriv~.edni -i drugi us-

lovi na terenu, kao i da se zaStite izgradeni objekti

MHE

od velik'lll

voda Srebrnice.

&a osnovu hidroloSke analize i odredivznja malih voda moia

se

voditi raCuna

o

osnovnom uslovu: ds korito Srebrilice od zahvata

vode za MHE do

HE

ne ostane bez biolorkog minirnunia.

To

znati

da se inora korektno odrediti instalisani protoic za rad

MI-IE,

naroCi-

to u periodu malih voda

u

vodotoku.

Prilikom

pi-ojektovanja i Izgradnjc MHE niora se voditi raCuna

da se sakupljeni materijal na zahvatu i resetkama evzkuiSs u skladu

s

postojedim vaieCim propisima.

Zahvatnu

gradevinu treba tako projcktovati da se osigura sta-

bilnost postojeCeg korita.

Investiciono-tehniCka dokumentacija nlora se

za

ovu vrstu ob-

jekata obraditi na nivou postojedih vaiedih propisa.

Napomena.

-

Za odredivanje neprikosnovenog minimuma rnoie

se koristiti Nacrt vodoprivredne osnove NIorave.

U

projcktu trcba vidno istadi da li sc vodilo racuna o datki

vodopl*ivrednim uslovima, te

ih

komentarisati

u

tehniCkoili izveStaju.

Gradevinska dozvola.

-

Gradevinska dozvola je sastavni deo

in-

"

,.

vesticiono-tehniCke dokunlentacije i mora se pribaviti prenla

\ii~-~lrn

propisima. Gradevinska dozvola nije obavezna za gradane koji iz

SVL

jih sredstava grade objekat MHE, kao Sto je to slueaj sa vodopriv-

rednom saglasnoSCu koju mora da pribavi svako.

Ostale dozvole.

-

Mala hidrocentrala je specifitan objsliat, pa

se

u zavisnosti od velitine i sloienosti tibjekta rnoraju pribaviti

doz-

vole

i

saglasnosti, koje predvidaju i reguliSu zakoni za prikljueivanje

MHE

na postojedu elektriCnu mreiu i koji se odnose na sigurnost

rada nir-eie, a posebno ljudi koji ucestvuju

LI

radu celog sistema.

S1.ika

130.

-

Ovakve

i

slitno

prirodne

lepote

se

mor.aju

zaBtiti

224

Drugi

prinzer

Za izgradnju MHE Radalj, snage 270 kVa, sa planiranon~

go-

diSnjoiil proizvodnjom od oko 640.000 kwh, investitor

HE

Zvornik nlo-

rao je da pribavi ovu dokumentaciju:

1.

saglasnost Mesne zajednice za gradnju MHE,

2.

saglasnost

SIZ

stanovanja da je na mestu ~radnje

HE

Ra-

dalj

dozvoljena gradnja,

3.

saglasnost Sunlskog gardinstva da se na Suinsk~m zemIjiStu

moie graditi HE,

4.

saglasnost odden-ja narodne odbrane Skupstine ijpStine

z:t

~radnju,

C

5.

saglasnost nadleine vojne poite za gradnju MHE,

6.

saglasnost Regionalne

SIZ

vodoprivrede,

'

7. sadasnost elektrodistribuci je za priklj uEenje na nlreLu i pre-

uzimanje

el&trif ne energije,

8.

saglasnost Repub1,iEkog sekretarija~a za narodnu cdbranu,

9.

saglasnost RepubliEkog komiteta za poljopr:\redu, Sumarstvo

i

vodoprivredu (vodoprivredna saglasnost),

10.

~agla~snost nadleinog organa za puteve,

1 1.

saglasnost RepubliEkog komiteta za energetiku, industriju

i

gradevinarstvo za geolo5ko bu3enje na brani HE Radalj,

12.

saglasnost RepubliCkog sekretarijata za vodoprlcrcdu za

is

pitivanje tla terena

za

izgradnju HE,

13. saglasnost

Hidron~eteoroloSkog zavoda Srbije,

14.

potvrdu

SDK

o raspoloEivim sredstvi~:la za izgraduju invc-

sticionog

objeklta,

15. odobrenje nadleinog organa

SO

za gradnjtl MHE,

16. odobrenje za pravo

vlasniS tva na zeml jiS te.

Naravno, za neke objekte Eesto se zshtevaju

i

drugc saglasno-

ti

nadleznih organa, kao sto

su:

1. sanitarna saglasnost za MHE u skloyu siste~na za snabdeva-

nje

vodoln (Blace),

2.

Zavoda za zaStitu spomenika kui!ur;: (MHE Mokranj),

3.

saglasnost sa prostornim planom,

4.

saglasnost Zavoda za zaStitu na radu, itd.

'MALE HIDROELEKTRANE I

TEIMPER/ITIIT(.~

Male hi~drocentralc se, ugiavnom, grade za auto~natizovani rad

-

bez

ljudske posade.

U

krajevima sa relativno visokiill tempora~u~-a-

ma

rad male HE bez ljudske posade moie .da prestailc

bcz

oyasilos!i

po agrcgat, dok

jc

u krajevima sa niskiin temperaturarlla situaclja sa.

sviln dl-ugaEija. Pored posledlica koje p.roistiCu iz ilastalog kvara

..-

prekida rada MHE

i

snianjenja pr-oizvodnjt., nioguh su

i

veda oSteCe-

nja od pucanja pojed,inih delova kao Sto su dovocii, tur.bine

i

regula-

cioni urcbaji. Pucanje pojedinih delova agregata usled ~liskih tempe

7'

I-atura u znatnoj meri zavisi

i

od tipa turbine. lako, na prinler, na

ag-

regatu MHE sa Pelton-turbinom usled niskih tenlpcratura nloie da

13astrada samo dovod pod pritiskom

i

:lelovi agrer,.ata do mlaznice.

Sailla turbina

-

obrtnv kolo sa lopaticaina

-

ne inoie da nastrada,

zato Sto ta turbina moie da radi samo

a;<o

je

obrtno kolo slobodno i

nalazi se

najma(nje

0,5

nl od dionje vade, pa se u sluEaju bilo kakvog

kvara

i

prestanka rada tulrbina aslobada vode (sl. 132), isklji~Eujtiii

mogucnost oStedenja od niske Lemperature. Stoga na brds1S.o-planin-

skom zemljiStu, gdo god je to rilogude, umssto Francisove turbine tre-

ba ugradivati Pelton-turbine, bez obzira na to

sto Ce se i2gubiti neSto

gada. To se poisebno odnosi na lokacije udaljene od narelja i saobrd-

dajnica, jer su obilasci agregata obieno redi nego u urbanini sredi-

nanla.

Na agregatinla MHE s potopljenim Francis-tul-binanla na niskiln

temperaturama moie mraz u sluEaju prekida rada osiin

ccvi

pod pri-

tiskom da

oSteti

i

turbinu (spiralu). Do ogtedenia dolazi usled ulrinje-

nja vode koja se pri smanjenju temperature do

4°C

Siri vrkki pritisak

Slika

131.

-

Shema Francis-tu13bine sa

zahvatom, dovodorri

i,

masinslc~tn zgradotn

na

zidove. Na sl. 131 prikazana

Je

Francis-tui-bina s potisiiim dovodom

iznad terena, Sto znaei da

LI

sluCaju prestanka rada

I-IE

i

na niski~n

teinperaturaina moie dodi do prskanja cevi. Zato

se,

ilarocito

La

krai-

ke

dovode, preporutuje ukopavanje cevi

do

dubine mrinjcnja.

Banki-turbina

je

veoma slitna Pelton-turbini, to jest pr; preki-

du rada voda

se

nc zadriava u turbini.

Slika 132.

-

Presek

kroz

Pelton-turbinu

-

poloiaj

obrtnog kola u

odnosu

na

don ju vadu

U

pogledu potencijalnih opasnosti od mrinjenja vode u dclos.1

ma agregata MEIE, pri prestanku rada najsigurnije su pl-opeleine tur-

bine,

Ta

sigurnost proistiee iz rijihovih tehnif kili svojslava sl.

133:

-

propelerile turbiilc se primenjuju za relativno

vclike

XoiiCi~~e

vode, koje se vrlo teSko mrznu,

-

po prestai~ku rada voda se ne zadrtava

u

turbini,

a

pi-eosta-

li deo vode ako se

i

zarnrzne ne moie da oSteti turbinu.

hiere za smanjenje rizika od mrinjenja .;ode su relativno jed-

nostavne.

U

podruejima s niskim temperaturama cevi pod pi-~tiskoil~

treba ukopavati ispod zone mrinjenja, a to praktitno

znati

do dubine

od

0,8

rn. Agregate

MHE,

a posebno turbinu, treba postavljati tilko da

budu ukopane u zemlji, van ut.icaja visokih

i

niskim temperalura. Naj-

bolji rezultati se postiiu ako se agregat postavi u Salit,

Lako

je to

prikazano na sl.

134.

Ako se agregat mora posraviti na pavrsinu tere-

na

onda je nuina izolacija maSjnske zgrade od uticaja spoljne teinpe

rature.

Medutim, najsigurnija zaSt itna mera od mrinjcilja jc bfagovre-

rrleilo prainjenje cevi pod pritiskorn

i

odstranjivanje voile iz spirale

Francis-turbine, koja se zadl-iava ako sc ovc turbine korisic u sltlopi~

sistcma za snabdevanje vodom, zatim na nlalim aku~nuiacija~na kada

se

lurbina postavlja na temeljni ispust, u sisternima

za

i~~vodnjavanje

itd.

Na nekim MHE

vede snage u periodu niskih tenlperatura, kada

preti opasnost od mrinjenja,

moie se odredivati deiutni radnik ili ob-

jekat svakodnevno obilaziti. Naravno,

tam0 gde to tehnieki

i

ekononl-

ski uslovi omogudajavu, ~noie se ugraditi

i

odgovarajuda sigrlalizaci-

ja

do kontrolnog centra pomodu koje bi se kontrolisao

rad

agregata,

te u slueaju prekida rada preduzimale odgovarajuee rilere.

Slika

133.

-

Presek

kroz

cevnu

turbinu

KOEFICIJENAT ISKORISCENJA

VODNII-I

POTENCI JALA

Oc! mesta zahvata za MHE do nivoa

do~lje

vode voda

p~-e!azi

orl-

reu'eni put.

Na

tom putu niora

da

savladn sve prept-e!w

Lo-jc

se pojav-

Михајловић Милосав. Мале Хидроцентрале - Истраживање, пројектовање, изградња

Подождите немного. Документ загружается.