Михајловић Милосав. Мале Хидроцентрале - Истраживање, пројектовање, изградња
Подождите немного. Документ загружается.
TABELA
19.
TAB.
20.
KONTROLA PRILAGODAVANJA
x2
TESTOM
20.00 20 %=7.52
0.825
4
50
2
1.000 20.00 20 x:=3.%5
X2=~ (ft-fe)
f
t
r
3145
2
$
=6-2-1
=
3
+
X,,,~7.81
MO~E
SE
ZAKLJU~
ITI
DA JE APROKSIMACIJA
GUM
BE
LOVOM
RASPODELOM
ZADOVOWAVAJUC'A
,
va je
550
m n.m. Sliv slabo naseljava nekoliko manjih zasrlaka
u
do-
njein toku. Obraslost vegetacijlom je vrlo velbka,
u
gornjem toku &ti-
narima, u srednjem uglavnom listopadnim Sunlama, dolc su u donjem
tcoku pomeSane listopadne Sume s voenjacima. PoSumljen je 61°;'o
ukup
.
ne povrSine sliva.
Gustina reene mreie je
1,85
km toka po
1
km2 sliva te se moZe
smatrati dobro razvijenonl. Srednje godiSnje padavine
u
slivu su
903
mm. Na osnovu morfoloSkih svojstava zakljueuje
se
cia je sliv vrlo
izduien, te da ima sporu k~ncentracij~u i pored velikog pada, da je
vrlo Sumovit, Sto je od bitnog znacaja za oticaj. Osnovni elementi sl;-
va i potrebni proraki sa grafiCkim prilozima daju
se
u
daljem
iz-
laganju.
Osnovni
elementi sliva:
-
povrSina sliva do izlamog profila
-
srednje godiSnje padavine na sliw
-
kota nizvodnog prafila
-
najviSa kota na vododelelnici
-
duiina izraienog taka
-
ukupna duiina toka
-
srednji pad izraienog toka
-
relativni' pad toka
-
uravnati pad toka
-
gustina rehe mreie
-
obim sliva
--
poSumljenost
-
srednja nadmorska visina
-
duiina po toku od uSda do
teiiSta diva
F,I
=
5,43
krn
Hgod
=
903
mrn
ZI
---
217 'mm
22
=
925 mm
1.
=
5,2 km
Lt
=
5,52 km
J,,
=
0,43O/o
J,
=
12,83O/e
J,,
=
8,32O/o
G,
=
1,85 km/km
O,I
=
11,s km
P,I
=
61°/o
H,,
=
550
I..,
=
2,80 km
Relativni pad toka:
Tab.
21.
-
PAD
SLIVA
3
EL,,
-
Ah
-
0,01125
0,14625
0,42125
0,93625
1,53625
1,99625
2,32625
2,33787
217
0,o
I,,,
.
Ah
(km?)
0,01125
7---
0,13500
0.27500
0,5150
0,6000
0,460
0,330
0,01162
Fkvidistanca
ikm)
0,025
0,100
0,100
0,100
9,100
0,100
0,100
0,083
I
Kota
mnm
925
L
fzohipse
(km)
0,o
Ls,
izohipse
(km)
0,45
0,90
1,35
2,75
700 3,70 5,15
_
600 6,60 6,OO
500 5,40 4,60
3,30
1,40
M.5.T
LjiJ'jC'v'rJA
1962
--198?god
VEHOVAT~~OCL
MAX.
1.2
1
3
DAtJA
I
40
T
p
"lo
Z
P
Z
P
rnm
mm
I
!
IlllllrllllllllllIllll:lllllllll.'!
I
l,,lll
1,:
,
,l!ll,jilllj
2
-W
-1P
W
1.0
29
3.0
L.0
50
ep
71)
SLIKA
31.
Slika.
33
TACKI
ZA RAZNA TRAJAMA
1958
-
1978 god.
M.ST. LOZNICA
uEest alost visina padavina
IJ
Srbiji
Prof. Dr.
E.
Zelenhasib
Vodoprivreda
62
-1979
30
111
/
Y//'
20
--
15
\5
10
20
3a
40 2 35
6
1012201 23457
I
MINUTI
EAYOVI
D&I
TRAJ ANJE
UCESTALOST
UKUPNIH VlSlNA PADAVINA U
/
//
--
/
f
,
/
10
,
/
,/'
1
..
.'
Slika
34.
a)
Slivna povr9ina
F
=
5.43
km2
R
=
1:25000
b)
Hipsografska kriva
Froraeun pada sliva:
ProraEun nzetodonz sintet ii-kog Czidrogrurna.
-
Ova pararnetar-
ska metoda moie sc koristiti
za
slivove
u
kojima nisu vrSena osmat-
ranja vodostaja
i
proticaja. Model se formuliSe na osnovu k'wakte-
ristika sliva
i
merodavnih padavina, pa
jc
potrebno defii~isati
vezu
iz-
medu
oblika jedinitnog hidrograma
i
karakteristika sllva.
Od
karak-
teristika sliva zavisi oblik hidrograma, odnosno njegove vremenske ba.
ze.
U
ovom sluCaju je:
FS1
=
povrSina sliva
L
=
dzliina toka od idaznog profila do vododelnice
L
=
rastojanje od izlaznog profiila do te2iSta sliva
-
rnereno
po
glavnom toku
J,
=
uravnjeni pad toka sl.
35
Vreme zakainjenja sliva ratuna se prema obrascu
L
L
0,38
tP
=
Ct
(
1
(Linsley-Kohler)
G
u
kojem je
Ct
-
parametar koji zavisi od veli,Eine
i
karaktcristika sliva.
ObiCno ima vrednost od 0,35 do
1,2
a
odreduje
se
eksperimen-
tall-ro za svaki sliv
ili
prema prilloienoin dijagl-ainu anle~-ikkih autora.
Vreme
trajan
ju
kiie
Merodavno vrerne trajanja kiSe odreduje se probanjem, pri
k-
mu
se polazi od priblizne vrednosti trajanja merodavne kiSe po for-
muli Sokolovskog
BirajuCi trajanje kiSe, veee i manje od dobijenog trajanja, po
gornjoj forrnuli, uzete su razlieite vrSne ordinate hidrograrna
i
kon-
struisana je kriva
koja
irna maksimurn za merodavno
Tk.
Vremenska baza jedinienog hidrograma je
u
Eemu
je:
Tp
-
vreme podizanja hidrograma
T,
-
vrerne opadanja hidrograma
Izmedu
T,
i
T,
postoji stalmi odnos
za
odredenu povrSinu sliva,
i
odnosno
r
Koeficijenat
K
se
odreduje iz priloienog dijagama funkci je. Vreme
podizanja hidrograma odreduje se prema obrascu
a
u svemu prema
sl.
37
a na sl.
39
dati su dijagraini spccificnog otica
nja u funkciji
povl-Sine sliva.
-
98