Михајловић Милосав. Мале Хидроцентрале - Истраживање, пројектовање, изградња

Tab.

26.

-

Inslalisana snaga

i

proizvedena elektriella energija u funkciji vremena

ZAPREM

ULACIJ

Slik

50.

-

Kriva

zapremine ah.ulacije

u

funkciji visine

-

,-+

zz

11

3

W-

9.750

9.350

8.400

8.830

8.150

Nedeljno

izravnavarr

je.

-

Ne

ljno

ili

sedmitno iz~av~lavanje

je posledica male potroSnje subotom

i

nedeljom, wlnos~lo

u

danima

kada industrija ne radi.

Ako industrija

ni

je potrogat elelatl-iene ener-

gije, ili pak, radi subotom

i

nedeljom, onda, po pravilu, nema potre-

be za izravnavanjem voda. Sehmieno izravnavanje se vrlo r-etko

pl-i-

menjuje pri paralelnom radu

MHE,

jer se

u

takvim slutajevir~la

sva

proizvedena energija predaje opituj elektriCnoj inreii. Nedeljnim iz-

ravnavanjem se povedava kolitina proizvedene energije, jer

se

poveLa-

1

s

z

9.750

9.350

8.40C

8.830

8.150

P

-

lz

25,9

24,8

22,3

23,4

21.6

-

E

>

5

a-

290,O

A

2

-4

0

3

10-11

11-1 2

12-13

19-20

20-21

h

V)

\

%

a-

48

Kota

CV

(m

n.

m.)

c;

2,

'8

P

316,7

315,l

313,3

314,3

312,6

'7.3

a

L-r

x

315,l

313,3

311,3

312,6

310,4

a

al

L-r

VI

315,9

314,8

312,3

313,4

311.6

SUMARNE LINIJE DOTOKA

I

POTROSNJE

RAM

SL.51 Sumarna

1

ini

j

a

dotoka

Tab.

27.

-

DNEVNO

IZRAVNAVANJE ZA

POTREBE

MHE

S1-edn

ji

MESEC

protok

nl!

/

sec

Januar

Februar

Mart

April

Maj

Juni

Juli

Septembar

Oktobar

Kovembar

Decembar

I

Vreme rada .agrenata u

Easavima

sa:

1

Eotrebno

akumuladja u

1000

m"

-

Dnevni

protok

SLika

52.

-

Pribliian

clijagram

nedeljnog optcredenja

va instalisani protok za period ponedeljak-petak,

a

samiin tim se do-

bija i veda

koliEina proizvedene energije u izgradenoj MI1E.

Zapremina akumulacionog bazena pri nedeljnoin izravrlavaniu

prema sl.

52

je

V

=

W.

Ako se pretpostavi da je dovoljno da hidroele-

ktrana subotom

i

nedeljom radi sa Q

=

Old Qin, onda jc

m

3

Y

w

z

W

=

0,6 Qin

Mesec'no izravnavanje.

-

Pri dnevnom

i

nedeljnom izravllava-

nju pretpostavljalo se da su proticaji u toku dana, pa i u toku nede-

Ije, konstantni.

hledutim, za meseeno izravnavanje se inoraju inlati

u

vidu promene proticaja u toku nleseca i na njih dimenzionisati aku-

mulacioni

prostor. Ceo postupak bide pokazan na primeru

ILIHE

Mok-

\

ranj na Sikolskoj reci. Srednji meseeni proticaji Sikolske reke prika-

zani su na tab.

27.

Kako na izravnavanje znatno utice i usvojeni in-

staiisani proticaj,

lo de se raCun sprovesti za

Q,,

=

Q,,; Q,,,

=

1,s

Qsr;

QIn

=

2

Qsr i

&in

=

3

QS,.

Uz usvojeno Q,,, pretpostavija se da je

proticaj

u

toku meseca konstantan, odnosno da se ne nienja

u

toku

dana. Na osnovu

podataka o srednjim meseenim proticajima iz tab.

27

odredena je zapremina akumulacije za usvojeni instalisani proti-

caj. ProraEun je prikazan u tab.

28.

PoSto je pretpostavljeno

cla

svakog dana protike kolistantna ko-

lieina vode, dobijene zayremine su istovremeno i zapremine meseenog

izravnavan ja.

Iz

tab.

28

se vidi da se za instalisani protok

Q,,

=

Q,,

u perio-

du

januar-maj raspolaie znatno veCim kolieinama vode no Sto ih ag-

regat ~noie preraditi u toku

24

tasa. Isti je slutaj i u mesecin~a feb..

mar, inart

i

april za Qi"

=

1,s

Q,,

i

u

martu

i

aprilu niesecu za Qin

-

=

2

Q,,.

U

ovim mesecima voda neiskoriSCeno odlazi, s tim Sto se

je-

--

\

Nmax

I

opterede nje

-

N s r.

----

N

min

-----

T

dani

-

ponedeljac

utorak

sreda

c'etvrtak

su bota

petak

nedelja

Tab.

28.

-

MeseEm izravnavanje voda

Sikohke

reke

Mesec

1

Januar

Februar

Mart

April

Maj

Jun

Jul

Avgust

Septembar

Okbbar

Novembar

Decembar

.

Qs~

I

2

0,66

1,Ol

1,34

1,58

0,83

0,48

0,23

0,13

0,11

0,15

0,35

0,57

Mesetni

protok

u

10'

m3 jsec

3

17.670

24.430

35.890

40.950

22.230

12.440

616

348

285

401

907

1.526

Mebna

zapremina

akumulaci

je

1.000

m3

za

instaJisani protok

Qs~

8

-

399,2

391,l

276,4

235,3

306,2

Vrem

rada

megata

fasoama

19.5

Q,

9

533,2

-

331),2

075,4

466,2

300,2

251,9

338,O

Qin=

1,8!)

m3/sec

T

259,8

359,2

527,3

602.1

326,7

182,7

90.5

51,2

42,O

5Y,2

133,5

224,5

Qm=z0,63

m3/sec

4

77,9

1.0$7,2

1.582,O

1.805,7

980,O

552,O

27 1,6

153,5

125,7

177,O

399,9

673,O

290

Q,,

3.0

Qsr

10

I

11

841,s 1.150,5

484,7 1.13$,3

-

1.045,5

-

670,G

758,i 1.246.9

770,3 928,3

503,6 521,2

312,2 324,2

269,7 278,O

353,9 369,3

403.3 571,2

145,7 605.5

Q1,=1,26

m3/sec

5

519,O

718,2

1.054,9

1.203,9

633,5

387,O

181.0

102.6

8.4

118.1

266,7

448$

Qi,=1,26

m3/sec

6

389,7

538,7

791,l

903,O

490,l

274,2

135,8

76,9

63,O

88,7

200,l

336,7

653,l

835,G

739,O

1.066,O

dan deo akumulira za rad agregata

u

narednorr~ nlesecu. To znazi da

Ce

za

Qin

=

Qsr

agregat

hlHE

raditi sa izravnavanjeni svih

21

Casa u

periodu od januara

do

avgusta,

a

sa

Q,,

--

1,s

Q,,

od februara do

j~-

na, dok ce sa

Q,,,

=

2

Q,,

agregat

MHE

raditi stalno

u

martu, aprilu,

pa i maju. Ovako

praduien rad irna akonomski znaCaj

i

koristi st: za

odredivanje

ekonomiEnosti izravnavanja.

Iz tab. 28 se vidi da su za

mesetno izravnavanle potrebne ove

zapremine:

-

za

Qin

=

Qsr

Vk

=

403.300

m3

-

za

Qin

=

1,s

Us,

frk

=

605.500

1n3

-

za

Qin

=

2,O

Qsr

Vk

=

841 -800 m3

-

za

Qin

=

3,O

Qsr

Vk

=

1,246.900

m!

GodiSn

je

izrav~tavarm

je.

-

GodiSnje izravnavanje je prikazailo

srcdnjim godiSnjim oticanjem, koje

je

obradeno me~odom predomi-

nantnih faktora. Na

primeru uzetm

iz

literature prikazano je godi3-

nje izravnavanje voda za vigenamensku akumulaciju tija

je

osnovna

namena navodnjavanje

uz

prethodno energetsko koriSCenje.

FRLMER: Na jednoj reci izgradena je akumulacija koja se ko-

risti za navodnjavanje 5.000 ha. Ali, osim

za

navodnjavanje, akumula-

cija se koristi i za pokretanje agregata

HE.

Dotok vode

u

akumulaci-

ju u toku pros&ne gdine pri'kazan je u tabeli:

-

Dotok vode u akumulacij~u tokom proseCne godine

Reiim rada akumulacije je:

1)

Sistemu za navodnjavanje (povriine

F

=

5.000 ha) uzvodno

od

hidroelektrane isporuEuje se tokom vegetacionog perioda ova ko-

litina vode:

Mesec

V

[106m3]

X

5

2)

Hidroelektrana radi po odredenom d.ispekrskorn pravilu:

XI

13

-

u X, XI i XI1 niesecu

HE

ne radi, ali se kroz temeljni ispust

ispdta fiksna ko1iCina vade od

1

m3/sec;

-

u I, I1 i I11 mesecu

HE

radi s prosehim protokoin od

5

m3/sec;

-

u IV, V, VI

i

VII mesecu

HE

stalno radi s prosecnin~ proto-

kom

od

8

m"/sec;

-

u VIII i IX mesecu

HE

radi sa 5 m'jsec.

Kriva zapremine akumrulacije je data ovinl koordinatanla:

IX

4

IX

40

L

XI1

8

VII

120

VI

100

Mesec

PotroSnja

[mm]

VIil

8

i)

I

'

6

IV

40

IV

40

VII

8

V

60

VIII

6

V

25

I1

12

VI

15

I11

36

Kota minimalnog radnog nivoa je 301 rn n.rn.

TraEi se:

1)

Odrediti zapreminu akumulacije kojorn se ostvaruje potreb-

no izravnavanje voda, kako bi se zadovolj ila

zahtevaria potroSnja.

2j

Nacrtati nivograrn u jezeru ukoliko je potetni nivo bio na ko-

ti minimalnog radnog

riivoa od

301

m n.m. (akuinulacija je na potet-

ku prazna).

3)

Izraeunati proseCne snage

i

ukupnu energiju po inesecima

ukoliko je kota donje vode 150 m n.m. a koeficijenat korisnog dejstva

q

=

0,8.

Voditi ratuna o promeni nivoa vode. Gubici na dovodu se

zanemaruj u (pribransko pos trojenje).

4)

Koju snagu moie da razvije HE

1.

avgusta ako je instalisani

protok HE 10 m3/sec?

ReSenje:

1)

Odreaivanje potrebne zapremine akunlulacije preko sumar-

nih

linija dotoka

i

potroinje:

Mesec

x

XI

XII

I

11

111

IV V VI VII VIII

IX

V

(106

n13)

5

13

8

6

12 36

40

25 15

8

6

-

CV

(lo6

m3)

5

18 26 32

44

80 120

145

160

168

174

180

Sumarna Iinija potroSnje:

Pri odredivanju ove linije treba voditi raCuna o svim korisnici-

ma (potroiaeima) vode, pri eemu je relativno da se voda koja se ko-

risti za

navodnjavanje zahvata uzvodno od HE ne moie energelski ko-

ristiti. PoSto ova voda wtiee na stanje akumulacije inosa se uzeti u ob-

zir pri

raeunu ukupnog izlaza iz rezervoara. Ukupni bilans

i~laza

iz

akumulacije

i

sumarna linija potroinje odreduje se preina tab.

29.

Sada se mogu nacrtati sumarne linije dotoka

i

potroinje. Iz iljih se

moie oCitati da je potrebna korisna zapremina akumulacije za ovo iz.

ravnan je:

2)

Iz sumarnih linija dotok~a

i

potro3.njc: uz koriSdenje linije za-

premine (nacrtane iz praktitnih razlloga u istoj razmeri za V kao kod

sumarnih linija)

moie se lako grafieki odrediti nivograin u jezeru (ista

razinera za V

i

H omoguCava lak rad upotrebom koraeala).

Nivogram se moie ocirediti

i

analitiCki forrniranjem labelc

30.

Tab.

29.

-

BILANS

POTROSNJE

VODE IZ AKUMULACIJE

Napomena: a) uzima se

u

obzir razlieit broj sekundi po mesecixna.

b)

F

=

5.000 ha

=

5.

103.

lo4

m2

=

50.

lo6

m'

Tab.

30.

-

NIVOGRAM AKUMULACIJE

HE

Ukupni

izlaz

SUMARNO

Napomena: a) Po ovoj raeunici najveCa ordinata

CD

=

CP

se dobija

1.

VI:

V

=

50,99

.

106

m3. To je

u

saglasnosti sa grafiz-

kom veliCinom

V

=

52

.

1@

m3, jer je

u

grafickoj meto-

di uzeta

u

obzir

i

neravno~mernost dotoka tokom meseci

(summa linija je spojena krivim linijama, a ne pravim).

b) Vrednost Hgv odredene

su

korigdenjein di jagrarrta

zap-

remine jezera

V

=

f

(H).

3)

Odredivanje energetlskog bilansa: Kadi se tabelarno koriide-

njenl relacija za snagu

i

energiju.

3

m

lsec

lo6 m3

lo6m3

lo6 m3

2.68

2.59

5.27

2.68

7.95

134

13.4

21.35

12.1

13.4

33bW6.85 69.57

55588885

20.7222.44

94.01

227224.4425.7227.44

119.73167.17

m.7221.44

134

17.4

161.51

'

I

POTROSNJE

(PI

308

-

301

..

'3lo

NIVGRAM

(

stanje jezera)

-309

-308

.307

.I06

-JOG

u ovom sluCaju zadatkom je dopuSteno

Hbr

=

Hnet,.

Kako je

q

=

0,8

izlazi

da je

Tab.

31.

-

lnstalisana snaga

i

proizvedena energija

XE

=

50,87

GWh

PRIMER: Prema tabeli 27, srednji mes&ni vigegodi8nji proti-

caji krecu se od minQ

-

O,11 m3/sec u mesecu septembar do maxQ

=

1,58

m3/sec

u

meseclu aprilu. Zapremina akumulacije godiSnjeg

iz-

ravnavanja obradena je u tabeli

32.

Tab.

32.

-

GodiSnje izravnavanje Sikolske reke

Mesec

Januar

Eebruar

Mart

April

M~J

Jun

Jul

Avgust

Septembar

Oktabar

Novembar

D

ecein

b

ar

v

dotok

10'

m3/sec

Михајловић Милосав. Мале Хидроцентрале - Истраживање, пројектовање, изградња

Подождите немного. Документ загружается.