Михајловић Милосав. Мале Хидроцентрале - Истраживање, пројектовање, изградња
Подождите немного. Документ загружается.
Sl.
37.
Na
skici je dat natin aproksimacije realnog krivolinijs
kog
hid-
rograma
--
trouglorn.
VrSna ordinata jedinicnog hid'rograma za kiSu
P,
=
1
mm
iz-
nosi
Maksimalni proticaj
za
mku palu kiSu (neto)
P,
je
Zapremina otekIe vode je
Efektivne (neto) paduvine
Net.0-pa,davine su odredene metodom
SCS.
Parametar
CN,
koji
odreduje zavisnost
net0 u funkciji pale kiSe, odreden je na osnovu
ocene karakteristika tla
i
vrste vegetacije, kao
i
narina
abrade.
Neto-kise su oeitavane sa odgovarajuce
CN
krivc sl.
40
odredene
na osnovu
deficita vlahost
i
d:
zavisnost
k
f (f
)
Slika
39:
SPEClFl
CNO
OTlCA
NJE
MA
KSlMA LNE OR01 NATE JEDINICNOG HIDROGRAMA
I
FUNKCIJE
SLIVNE
POVR~I
NE
Vreme kmcentraci je sliva
:
Merodavno trajanje kiSe (prva aproksimacija):
Tk
=
0,583
Easa
Vreme zakaSnjanja sliva:
Ct
=
0,75
za sliv
~olubare, ~Vodopriv-
tp
=
1,527
Casa
Kontrola vremena zakagnjenja na osnovu dijagrana
-
t,
=
f
(J,;
)
v-5~
J,,
t,
2
1,6
Casa
I.
Vreme podizanja hidrograma:
Tk
Tp
=
-
+
t~
2
I
Tp
=
1,819
Casa
Vreme
opadanja hidrograma:
T,
=
k
.
TP
gde
je
k
=
1,10
na osnovu dijagrama
k
=
=
f
(F,I)
sl.
38
.T,
=
1,l
.
1,819
T,
=
2PUI
Casa
Eaza hidrogranlc
Tb
=
Tp
+
Tr
Tb
=
1,819
+
2,001
TI,
=
3,82
Zasa
Maksimalna ordinata jediniCnog hidrograma:
1-23
BRUT0
-
PADAVINE U F-JI POVRATNOG PERlODA
I
DUZINE
TRAJANJP
ias
-
T
\
0.5 0.75 1.0
t
11.5
-
2D
-
.
--
2.5
3.0 3.5
24
.O
GOD.
mm mm mm 1-m-m mm mm mm mm mm
NET0 PADAVINE U FUNKClJl POVRATNOG PERlODA
I
DU~INE
TRAJANJA
MAX.ORDINATE JED.HIDROGRAMA U F--I
l
POVRATNOG PERlODA I
DU~I
NE
TRAJANJ
.
3
NAPOMENA
:
Q
200=
18,20
m
is
ODREDEN JE INTERPOLACIJOM
NA
LOG-NORMALNOM DIJAGRAMU
VEROVATNOCE
Kadi odreitivanja mcrodavne du2inc kigc (koja dajc rnaksimal-
ni
proticaj) dat je tabclarni proraCun vrcmcnskc bazc
i
~naksi~nal~~c
ordinate jedinitnog hidrograma za kigc raznih duiina trajanja.
Tab.
22.
-
Hidrogram
za
kige
raznih dugina trajanja
Efektivne
padavine
Na osnovu tipa
i
rasprost ranjenosti bil jnog pokrivaca, nadina
obrade zernlj iSta i geoloSkog sastava podhorizon ta pomoiu s tandardne
metode
))SCS((
odredma je prosetna
CN
kriva:
-
a) geoloSki sast,av podhorizonta:
t~
Tr
Tt
='I)
lm
-
povrSinski sloj
-
deluvijalna glina, debljina sloja 0,5
-
1
m
2,s
1,527
2,777
3,055
5,832
0,5214
Trajanje
kiSe
T,
(ha)
podhorizont
-
raspadnuti Skriljac, debljina sloja 5
--
6
m;
koeficijenat filtracije
K
=
104
-
10"
m/s
Ocenjuje se da zemljiSte, s obzirom na kapacitet infiltraci-
je, pripada
grupi
C.
2,0
1,527
2,527
2,780
5,3n7
0,5730
Izravnavan
je.
-
Izravnavanje je proces preraspodele raspoloii-
vih
voda tako da se koriste onda kada su najpotrebnije. Izravnavanje
vode
moie biti po vremenu
i
po slivovima.
Kada
je rce o
MFIE,
onda
se
uglavnom misli
i
rabuna na izravnavanje voda po vremenu, dok se
vrlo retko pribegava izravnavanju voda po
slivcvima. Pod ovim poj-
mom podrazumeva se prebacivanje voda iz jednog u drugi sliv i naj-
CeSde se koristi za velike
HE,
a veorna retko za
MHE
i kod projekto-
vanja i izgradnje
MHE
moie da dode u obzir i prevodenje voda iz
jednog sliva u drugi. Naravno da se
kod prevodenja voda iz jednog
sliva u
drugi podrazumeva gravitaciono dovodenje, a ne potiskivanje,
koje bi svakako bilo
nera~ionalno.
Izravnavanje voda ima veliki ekonomski znacaj, i to kako u pri-
kupljanju vedih kolieina vode, tako
i
u sanitarnom pogledu. Ekonom-
ski znaeaj njegov ogleda se:
-
u prikupljanju vede kolitine upotrebljivih voda sliva;
0,50
1,527
1,777
1,955
3,7
02
0,8148
1,o
1,527
2,027
2,230
4.257
0,7143
0,75
1,527
1,902
2,092
3,994
0,7613
1,s
1,527
2,277
2,505
4,772
0,6359