Михајловић Милосав. Мале Хидроцентрале - Истраживање, пројектовање, изградња
Подождите немного. Документ загружается.
vih je metod predominantnih faktora 2ij.a se primena prikazuje na
posebnom
primeru.
-
ProraZun srednjeg godiSnjeg oticaja wwrodo~n predominantnih
faktora
in?.
V.
PetroviCa.
-
Slivno podrueje potoka hfudava obuhvata
povrSinu od 1,75 km2, sa jasno izraierrim clelam malih padova terena
od
kote 206 do kote 150, a delonl sa veeim padom, c.d kote 191 do 146,
na
profilu brane povrSine 0,95 km2. ProraCun je izveden za povrSinu
od 1,75 km" povrSinu od 0,95 km2.
Koeficijenat godiSnjeg oiticanja prema formuli
A!
P h0y3@
q
=-
.
arc tg
(
)
Proraeun u tab.
16
7t'
-
0,833
2
u
kojoj je
A
=
koeficijenat stanja diva
Ph
=
h
.
J~I
=
pluviatopgrafski indeks
h
=
proseCna visina padavina (tab. 13)
J~I
=
proseCni relativni pad sliva
q,
=
srednje godiSnje oticanje
ProseCno god,iSnje oticanje
A
=
parametar stanja diva 1,053
J,,
=
0,04214 (prorahn dat
u
tab.
14)
P hop
q
=
0,0117
.
arc tg
(
0,833
1
Ph
-
menja se sa prcunenom sume godiSnjih padaviria za raz-
matrani period 1949-1978. (tab.
16).
Prorazun
je
dat
u
tab.
15.
Prosetni godiSnji oticaj za ramatrani period za
F
=
1,75
km2
iznosi
V,,
=
220.900
m3
Prosehi godi5nj.i oticaj za razmatrani period
za
F
=
0,95
km2
iznosi: (Proratun u
tab.
17)
Ukupno se sa
diva
moie
dobilti
V
=
362.200
m3/god. Ova koIi-
C~JI~
vode sa
H,,,
=
120
111
godiS~nje
moie
proizvesti ovu
koliei~lu elekt-
riCne energije
Tab.
13.
-
Godignje padavine (kigomerna stanica Cuprija)
----
-
Mesec
God.
I
1
1949. 67
1950. 20
1951. 25
1952. 5 0
1953. 73
1954. 67
1955.
38
195G. 49
1957. 12
1958. 36
1030.
OG
19GO. 57
1961. 14
1962. 49
1963. 68
,1964.
1
1965. 49
1966. 92
1967. 28
1968. 83
1969. 32
1970. 40
1971. 36
1'972. 29
1973. 22
1974. 34
1975. 15
1976. 100
1977. 42
1978. 15
C
1288
VII
VIII
74 56 636
99
49
513
35 27
725
115 97 630
8
28 545
95
74
900
56
GO
8G7
62
53 536
18
40
753
36
79
567
U4
35
60;
5G
35 564
62 95
584
53
52
6117
33
64 641
54
23 558
61 82 5GG
81
76
727
25 78 584
60 31 530
22 104 755
46 24 907
31 18 547
4
3
3 694
30
34 552
103
111
830
63
5
7ri2
ill
44 715
46
64
711
24
66 682
1662 1605 19792
Tab.
14.
-
Odredivanje pada sliva i
toka
F
r;:
1,75
km2
Kote
(rn
n.
m.)
Ekvidi-
AH-l,,
Z;
(AH.
l,,)
stanca
AH
(km)
(krn2)
(km2,
X
(AH
.
Is,)
0,07375
JSI
=
.
lo0
=
.
100
F~I 1,75
Tab.
15.
-
Odredivanje pada sliva
I
toka
F,,
-
0,95
k,mZ
Tab. 15.
-
Prora6un ~ada sliva J,,
0,05767
J~I
=
J,I
=
6,070/0
0,95
44.40
L,
=
1,00
km
J,
=
J,
-
4,44'3,
1
.o
Prol-aCun oticanja obraden
je
u
tab.
16
i
17.
+.
C
(AH.
lsr)
(km2)
-
0,0005
0,00925
0,0250n
0,04175
0,05700
0,05767
I
Kote
(m
n.
rm.)
148,OO
150,OO
160,OO
170,oo
1R0,OO
190,OO
191,OO
Duiina
izoh,i,psi
Ekvidi-
stanca
AH
(km)
0,004
0,010
0,010
0,010
0,010
0,001
1
(km)
0
0,250
1,500
1,650
1,700
1,350
0,OO
AM.lS,
(km')
0,0005
0,00875
0,01575
0,01675
0,01520
0,00067
I,,
(km)
0,125
0,875
1,575
1,650
1,325
0,675
A
AKUMULACIJU
Co
bJ
(
2.
deo
tab.16)
27. 1975.
0.782
0.0329
17.64 0
0.206
0.0051
0.00890 282.847 6.143.622
28. 1976
0.71 5
0.0 301
17 080
0.200 0.0 04 5 0.00794
250.338 6.393.960
29. 1977.
0.711 0.0299
17.040
0.199
0.004 5
000787
248.330
6.64
2.290
vsr
=
.
.
7
Q
=
220.000m3
Tab.
17.
RAEUNAWE PROSEENOG
OTlCANJA ZA
F
=
0.95
Krn
~h0.m)
~sk0.95
km2
11
deo
17.
Jsl=0.0607
A
=
1.053
A
I
5=0.0117
2
=
0.0117
arctg(~
I
Godina
ANALJZA
VELlKZH
VODA
Velike vode se analiziraju metodom jedinitnog sintctiekog hid-
rograma koja
se
primenjuje za hidroloSki neizukne slivove. Karakte-
ristike hidrologkog modela odreduju se na osnovu parametara sliva
i
lnerodavnih padavina koje se u slivu mogu otekivati. Osnovne postav-
ke ove metode, na osnovu koje se definiSe veza izmedu oblika hidro
Erama i karakteristika sliva, jesu:
b
lj KiSe istog trajanja daju hidrograme oticaja sa istom vremen-
skom bazom bez obzira na intenzitet;
2) Ordinate
hidlrograma oticaja su proporcionalne zapreinini nc-
to-kiSe istog trajanja;
3)
oblik hidrograina oticaja od kiSe odredenog trajanja nezavi-
san je od prethtodnih i bududih kiSa.
Na osnovu ovih pretpostavki razvijena je standardna raEunska
inetoda proraEuna velikili voda koja je prihvadena u naSoj praksi.
Postupak analize velikih voda prikazam je na priineru CrnaEke
reke, a za malfu hidrocentralu Veliki Majdan kod Ljubovije.
U
prvom
delu dat je prikaz sliva, analiza padavina, a na
osnovu dobijenih po-
dataka dat je proraeun velikih voda po metodi sintetitkog hidrogra-
ma.
Arzaliza padavina
Bududi da u sliw CrnaCke reke nisu osmatrane padavine koriS-
deni su podaci sa MeteoroloSke stanice Ljubovija.
Na
ovoj stanici ne-
prekidno se oslmatraju mesdne sume padavina od 19.56. godine, tako
da
se raspolaie nizom od 1956. do 1981. godine, tojest podacima za
ukupno 26 godina
osmatran ja (Tab. 18). Osnovni podaci hleteoroloSke
stanice Ljubovija su:
-
nadmorska visi,na 170
m
n.
m.
-
geografske koordinate:
cp
=
44"ll'
'h.
=
1Y23'
Maksimalne dnevne sume se osmatraju od 1953. godine,
a
ne-
prekidno od 1962. godine do 1981. godine, tako da postoji neprekidrii
niz od 20 godina.
S obzirorn na
velitinu
i
oblik sliva, meroclavne maksimalne pa-
davine, koje daju
velike vode, pripadaju redu velieine od
l
do
2
Easa.
Samim tim je potrebna redukcija m~l~sirnalnih dnevnih padavina na
trajanje krade od 24
Casa. MetaroloSka stanica Ljubovija nije u nep-
rekidnom nizu meiila intenzitet, te se kao rncrodavi~i moraju usvo.
jiti intenziteti sa najbliie rneteoroloSke stanice na kojoj postoji do-
voljno dug period meranja (minimum 15-20 godina). Bududi da nije
nadena pogodna
metec4roloYka stanica u neposrednoj blizini, koja
b!
ispunjavala sve neophodne
i
poti-ebne uslove, izvedena je linearna ek-
strapolacija rnaksimalnih dnevnih, dvodnevnih i trodnevilih padavina
preko log-log dijagrama (tab. 19) verovatlnode na trajanje kradc od
24
h.
Dobijeni rezultati su kontrolisani preko krive intenziteta Meteoro-
Tab.
18.
-
SBEDNJE
MESECNE
I
GODISNJE
SUME
PADAVINA
ZA
LJUBOVIJU
(period
1956-1981)
seci
VII VIIJ IX
X
,
XI XI1
IloSke stanice Beograd, koja ima najduii niz osmatranja u Srbiji (od
1925.
godine), na kojo j su zabeleieni i apsolutni maksimumi in tenzite-
ta padavina u trajanju do 2 &a. KoriSCena
je
i
KS
Lozniza.
ProraCun verovatilode maksimalnih padavina trajanja 24, 48 i
72 Casa
izvrSen je po Gumbelovoj dv.ostruko cksponencijalnoj raspode-
li. Za kontrolu prilagodavanja teorijske raspodele uzoraka ernpirijskoj
upotrebljen je
X'
test (tab. 20). Svi proraCuni verovalnode
i
dijagra-
mi prilozeni su zajedno sa hidrolloSkim podlogama u nastavltu teksta
u
vidu tabela i dijagrama.
Prikaz
sliva.
-
Sliv Cr'naEke reke je vrlo izduicn, nepravilnog
je oblika,
pribliino orijentisan u pravcu sever-jug. Sliv predstavlja us-
ku, duboko useCenu dolinu sa izraienim padom popreCno na tok. Du-
iina sliva je oko 5,s km, a proseCna Sirina iznosi oko
1,l
km. Ukupna
povrSina sliva do uSda zahvata 5,93 km2, a do profiia pregradnog me-
sta
5,43
krn7.
Crnaeka reka izvire ispod brda MaCkov liamen sa kotonl
924 m n. m. i tete, pribliino,
u
pravcu sever-jug, da bi se ycxsle 6,2 km
ulila
u reku Krupinu kod zaseoka SekuliCi. Relativni pad toka
jc
12,8O/o, a
uravnjeni
pad
je
J,,
=
8,3O/o. Srednja nadmorska visina sli-