Михајловић Милосав. Мале Хидроцентрале - Истраживање, пројектовање, изградња

Slika 13.

-

Polje obrade malih turbina

u

'I'urboin5titutu,

Ljubljana

Bscherwiss,

VOST.

Naravno, to je imallo, i joS ima, velike negativne

posledice i u odnosu na rad,

odriavanje

i

vreme izgradnje i ukupna

ulaganja.

NaroCito danas, kada se druStvo kao celina bori protiv zadu-

iivanja u inostranstvu i za oiivljavanje pmizvodnill kapaciteta, ne do-

lzi

u

obzir uvoz opreme La male hidroelektrane, jer se oiia nloie pro-

izvoditi u naSi~m fabrikaina.

I

nabavka rezervnih delova je izazivala

mnoge teSkode pa Eesto i nepremostive. Na nekim objektima MHE

proizvodat opreme, tak, liije poznat (sl.

9).

Naravno, takvi i sliini ag-

regati se ne mogu rekonstruilsatl, ved se moraju zameniti novom op-

remom, koja je savrienije konstrukcije, funkcionalnija u radu, primen

1

jivija za razne Q-H parametre, jednostavnija za transport, pogodni-

ja

za montaiu, itd. Na savreme:ljjim agregatima MHE su

u

najvedem

broju reSenja izbegnuti zamajci i kaiSevi, Sto dokazuje da je turbo-

gradnja znatno napredovala

u

svim pravcima. Veliki broj izvodata me-

talogradnje se opremio za izgradnju MHE. Tako, na primer, Metalski

zavod

-

Tito u Skopl ju nudi izgradnju MHE odredenih karakteristi-

ka koje su date u tab.

8*.

Tab.

8.

-

Oprema MHE

iz

proizvodnog programa Metalskih zavoda Tito

u

Skoplju

-

Slika

14.

-

Tipizirane Peltoa-turbine

Tip

PMlI-15

PMH-25

PMII-18

PMH-22

PMII-34

OMH-51

OMH-38

----

*)

Zbo~ni~k

a ad ova

sa

Savetovanja

o

MME

u Boru

1982.

tnstalisma

snaga

CkW)

1-415

1-25

2-12

5-22

3-34

4-51

5-38

Instalisani

pad

(m)

3,O-14,O

2,O-12,O

2,3- 5,5

6,O-10,G

1,5- 5,5

1,O- 4.0

1,O- 2,5

------------

prot3k

(Litjsec)

60- 200

100- 300

150- 400

160- 400

350-1 100

800-2300

1000-2'700

r-

A

B

CDE

F

G

H

J

KLM

N

Slika

14.

-

a)

Shema

tipiziranih

Pelton-turbiaa;

b)

Pxesek

kroz

Pellon-lurlbinu

I

u programu Iskre iz Kranja nalaze se

PvIHE.

Za

illale hidro-

elektrane Iskra proizvodi uredaje za upravljanje koji omoguLavaju

ru-

Cno, automatsko

i

daljinsko upravljanje

MHE

s reiinloin rada u op-

Stein energetskom sistemu ili na vlastitoj mreii.

-

InStitut za turbinske stroje iz Ljubljane je verovatno najvi-

Se uradio na razvoju malih turbina u nas. Izradio je velikr broj

MHE

u zemlji.

U

TurboinStitutu posebno su obradivani ovi tipovi turbina:

-

tri tipa Peltonovih turbina TP, sa jednom, dve i Cetiri mlaz-

nice;

-

tri tipa Francisovih turbina TF, za male, sredn.je i velike spe-

cifiene brzine;

-

dva tipa cevnill

turbina TC, za srednje i velike speciliEile

brzine.

Prikljutivanje generatora je direktno preko eIas iiCne sklopke, a

u

sluEaju male brzine okretanja na cevnim turbinama se generator ve-

zuje pomodu remenskog prenosa iil multiplikatora.

Tipizacija je jedan od najveeih stimulansa za

briu

i

intenziv-

niju izgradnju malih hidrocen'trala. Posebno bi stimulativila tila iz-

gradnja

MHE

uz objekte koji se grade za reSavanje vodoprivl-ednih,

poljoprivrednih, industrijskih

ili

nekih drugih privrednih potreba.

Kreditna politika.

--

Merama kreditne

poli

ti

ke

111o2z sc radi-

kalno uticati na ubrzanu izgrad'nju

MHE.

Ukupna ulaganja za MHE

vradaju se

prosetno posle

3-8

godina. Pogoni

hIHE

pi-ak'"

L~C~O

ne mo-

gu da posluju s gubicima poSto je osnovni repromaterijal voda,

a

uCe-

p.-----

I_-.

1

-

250

710 320 500 3000 1000 350 630 250 500 280

450 800

280

-

--

-

560 800 900 400 630 3000 1250 450

---

800

--

300 630 350

--

710 BOO 1120 500 BOO 3000 1600 560 1000 400 BOO 450

1120 900 800 1400 630

1000 3000

2000

710 1250 500 1000 560

500

560

-

Slika 15.

-

Shema

tipizirane

Francia-turbine

Presek

kroz

Francis-turbinu

Slika

16.

-

a)

Shema tipizirane cevne turbine

b)

Preeek

kroz

cevnu turbinu

fde svega ostalog (uha

i

dr.)

ir

minimalno u ceni pwizvoda. Dobijeni

proizvod, elektritna enei-gi ja, 'ne moie da zastari, Jer je nema

i

dugo

je

neCe biti. Za proizvodniu nisu potrebna obrtna sredstva, dopunski

objekti, stanovi za struLnjake i dr. Kontrola proizvodnje je jcdnostav-

na i sigurna, a korisnika

kredita ugovori rnogu obavezati da kredit

vrada preko distributera proizvedene energije, nepasredno preko ele-

ktrodistribucije.

Kreditna sredstva inogu da podstaknu angaiovanje i indivi-

dualnih sredstava, prvens

tven'o radnitka

-

povratni ka iz inostranstva.

Ta sredstva nisu zanernarljiva, posebno

zato Sto su u pitanju devizna

sredstva.

Znatajna sredstva sc rnogu pribaviti

od

organizacija udruienog

rada u privredi

-

potroSata elektritne energije, zatim

iz

inostranili

finansijskih

i

robnih kredita, kaa i kredita domadih isporueilaca opre-

me

i

izvodata gradevins kih radova.

Za ovu vrstu ulaganja posebno su zainteresovane

organizaoije

ie ener-

udruienog rada koje se bave proizvodnjorn

i

prenosom elektri6r

.

gije.

U

gradnju MHE one mogu ulagati iz:

a) amortizacije;

b) izdvojenili sredstava za

proSirenje materijalne osilovc rada;

Zatim: da razmatraju osnovna

pitanja i probleine oko izgradnje

MHE;

d~ izvrsavaju sve ostale pvslove koji su od znaEaja za izgradnju

MHE.

Standardizaci ja oprcnze.

-

Tipizacija i standardizacija opreme

su jedan od primarnih uslova za briu izgradnju MHE, jer

oinoguCuju:

1.

brzo i sigurno donoSonje odPuke o tipu turbine prcma utvrae-

nim

Q-H

parametrima;

2.

brzo projektovan je, konstruisanje, izradu

i

montaZu turbine;

3.

brzu izradu gradeviinskog projekta i projekta hidromel~anil

ke i druge opreme;

4.

serijsku izradu i proizvodnju generatora, autonlatike i ko-

nlandnog ormana;

5.

prinlmu sistema usasttavnih elemenatacc zbog potrebe za

za-

meriom pojedinih delova;

6.

kvalitetnu izradu, a samim tim i duii vek

i

vedu siguri~ost

u

radu;

7.

rnanja investiciona ulaganja pri nabavci, rnontaii

i

eksploa-

taciji.

Male akumulacije.

-

U

naSoj zemlji je ved izgrau'eno vise

od

sto malih akumulacija. Ovaj broj

se svake godine poveeava. Za na-

rednih deset godina planira se izgradnja

viSe stotina malih ahuinula-

cija, a postoje realne mogudnosti da se

u

.Tugoslaviji izgradi nekoliko

desetina hiljada ovih objekata. Ako se pode od

reahe pretpostavke

da

Ce se za narednih 15-20 godina u Juguslaviji izgraditi 5.000 malih

akumulacija za potrebe navodnjavanja, snabdevanja vodorn, odbrane

od

poplava, turizma, rekreacije, ribsrenja, zaStite Zivotne sredine i

dr,.

Slika

17.

-

Ploglad na jednu mdu akumulaciju u Sumadiji

s proseenom zapreminom od 500.000 m3, onda

de

se u inaliin akumu-

Iacijama kao hidroenergetski potencijal naci oko

2,s

rriilijarde m3 vo-

de. Pod uslovom da se za

proizvodniu hidlroenergije iskoris~i 60%

iz-

gradenih rnalih akumulacija, u izgradenim malim akumulacijaina bi se

tada raspolagalo energetskim potencijalom od

1,s milijardi n13 vode,

<to ni u jednoj situaciji, ni

u

bilo kojoj zemlji nije za-odbacivanje,

te bi s takvim potencijalom trebalo ozbiljno raCunati.

U

Srbiji je do

sada

izgraden

ili

je u zavrSnoj fazi izgradnje veCi broj objekata malih

a kumulaci ja.

Vodenice.

-

Kada bi se 800/0 postojedih vodenica u Srbiji prc-

tvorilo u MHE,

dobilo bi se oko 50 MW instalisane snage

i

godiSnjc

~~roizvodilo prosecno o ko 300,000.000

k

Wh elektroenergije. Ovolika, re-

lativno

znaeajna instalisana snaga moie se dobiti uz neznatna ulag.1-

nja u gradevinske objekte, jer se na postojedim vodenicama,

u

prin-

cipu, mogu koristiti zahvati u reci, dovodi vode, pristupili putevi, itd.

Gradevinski

i

hidrogradevinski ob jekt

i

vodcnica su dosta oeuva

ni

i

uz malu rekonstrukciju mogu se namenski preuredili. Vodenice, u

stvari, pruiaju idealne uslove, jer je

za

njihovu adaptaciju u MI1E do-

voljno nabaviti opremu

i,

even tualno, rckonstruisati objekte.

Energetska snaga jedne vodenice,

s obzii-om na to da su grade-

ne

za male padove, nije velika. Ratuna se da jedna vodeilica moie

prosetno dati instalisanu snagu od 10 kW, mada postoje vodeilice na

kojima se

moie postidi instalisana snaga od 30,

pa,

tak,

i

do 50

kW.

Ali,

na najvedern brojlu vodenica mop&

je

yostici insta%isanu snagu

uglavnom od

2

do

BO

kW.

U

svrhu koriSkn,ja vodenica konstsuisana je turbina za male

padove.

Znatajma

ukupna

encrge~ska snaga vodenica rno2e da pro-

istckne iz njihove rnnogobrojnos,ti Woalno je oeekivati rekonstruk

ciju oko

5.000

vodenica

i

njihovo opremanje turbinama

i

generatori-

rna

za proizvodnju elektriene energije. Pod pretpostavkom da se po

vodenici postignc proseha instalisana snaga od

10

kbV, proiziiazi

da

se od ovih objekata inoie dobiti oko

50

MW.

Visina

ulagati

ja.

-

Visina ulagan

ja

za izgradnju jednog kilova-

ta instalisane snage rno2e s timulativno 'delovati na potcncijalne inve-

stitore pri odlueivanju o izgradnji

MHE.

Agregati na velikim padovi-

ma

mogu podneti

i

veca investiciona ulaganja, narotito

La

gradcvin-

ske radove. Na malirn padovirna i velikim protocima za sada se pred-

vida koriicenje vec postojecih gradevinskih objekata

-

vodenica, bi-

10 da su ranije korigceni u energetske svrhe, pa sada napuSteni, bilo

da

su izgl-adeni za akuimulacije, navodnjavanjc, zaStitu od bujica. Ne-

staSica energije, koja neds oslabiti za dogledno vrenle, spustide gra

nicu ren

tabilnog korigeenja malih hdiropotencijala, te Ce se tada ko-

ristiti i oni koji su danas zbog opseinih gradevinskih radova prcskupi.

Na takav

zaklj~tak nas navodi tinjenica da je potroiilja energije po-

slednjih godina enorrnno porasla.

U

periodu od

1969.

do

1979.

godine

potroSnja elektritne energije, ne samo u Jugoslaviji nego i u susednim

Slika

18.

-

Vodenica na

Mlavi,

selo

Zdrelo,

opgtina

Petrovac

na

Mlavl

47

zemljama, udvostl*utila se. Vedi porast potrosilje elektricne energ,ije

i dalje se oeekuje, pa se sami,m tim mora intei~zivno raditi na koriS-

denju svakog

kW

energije, posebno one koja se moie proizvesti iz do-

made sirovine

i

koja se moie obnavljati, kakav je slu&~j s hidroener-

gijom. Zbog toga se sinatra da treba pokloniti odgovarajubu painju

istrazivanju, planiranju

i

izgradnj

i

malih hidrocentrala. Yri tom se mo-

ra znati da MHE nede,

i

ne mogu, reSiti energetske probleme zemlje,

ali de sigurno osetno uticati na ublaiavanje energetske krize.

Male hidrocentrale

i

mala privreda.

-

DruStvenin~ dogovorom

male privrede,

tlanom 7, definisane su delatnosti kojc obavl jaju rad-

ni ljudi

i

gradani samostalnim liCnim radom

i

sredstviina u litnoj svo-

jini.

U

tat. 11, El. 7, navodi se: ,,Delatnosti koje obavljaju radrii ljudi

i gradani

~am~ostalnim litnim radom i sredstvima u svojini gradana u

oblasti zanatstva, ug~stitelj~s tva

i

turizma, prevoza i drugim privred-

nim

delatnostimacc. Prema ovoj def ilniciji, proizvodnja eilergije izgrad-

njom hidrocentrala, zatim

centrala na vetar, suntevu energiju ili bio-

masu

svrstana je u gruyu ,,i druge privredne delatnosti((. Ovakav pri-

laz Drugtvenog dogovora za razvoj male privrede nedovoljno stimuliSe

potencijalne investitore da ulaiu noveana sredstva, sredstva za rad i

znanje u izgradnju malih hidrocentrala. Medutim, Dogovorr\~n nije po-

tencirana ni proizvodnja hrane, a posebno uzgoj

ribe

i

slitno, jer se

smatra da proizvodnja energije pripada

radninl organizacijama u oh-

lasti elektroprivrede, a proizvodnja hrane organizacijama

u

oblasti po-

ljoprivrede i inokosnim poljoprivrednim

proizvodaCiina. Idedutim, u

praksi je situacija sasvim drugatija.

Elektroprivredne organizacije nisu pokazale do sada vede intere-

sovanje za izgradnju MHE, posebno onih Cija snaga nc prelazi 100

kM1,

pa i znatno vedih. Verovatno da za to u danaSiljim uslovima razvije-

nosti elektroprivrede postoje objagnjenja dovoljno pomata javnosti.

S

proizvodnjom hrane situacija je neSto drugatija, jer se smatra da je

proizvodnja

hralne isltljueivo u nadleinosti poljoprivrede, a to nije

tatno i ne bi trebalo da bude. Proizvodnjom hrane hi trebalo da se

bave svi oni koji

za to imaju uslove. Isto tako, treba sti~nulisati nepo

ljoprivredno stanovniStvo da proizvodi meso i diugu hrailu ne samo

za svoje potrebe ved

i

za triiSte. Isti je slutaj i sa proizvodcjom ener-

gije. Energije

nemamo dovoljno, pa bi svako ko za to inla uslcve tre-

balo da da svoj doprinos. To je potpuno ostvarljivo, jer

imaino pri-

rodne uslove, a takode su zainteresovani

i

naSi ~radani, posebno rad-

nici na

privremenom radu u inostranstvu koji icle da ulaiu zaradena

srcdstva

u

izgradnju MHE za pl-oizvodnju elektritne enregije. Oni

bi

proizvodili energiju za sopstvene potrebe, zatim za potrebe ostalil~ do-

madinstava

-

ako su

u

pitanju neelektrificirana naselja, za potrebe

elektrodistribucije, jer bi MHE bile prikljutene na opitu energetsku

mreiu

i,

najzad; za rad MHE na sopstvenoj mreii koja se unapred

mora odrediti

(samostalni rad). Ovakav naein koriSdenja MIiE znaEio

hi sigurnost u slutaju nestanka energije u opStoj energetskoj mreii,

za

Sta

su zainteresovani mnogi potroSati (pre svega, bolnice, hoteli,

vodovodi, itd.).

Otpor da MHE grade privatnici preneo

se

i

na OUUR.

Ne

sanio

da jo< ni-je definisano pod

kojim

uslovima OOUR mo2e da izgradi i

Михајловић Милосав. Мале Хидроцентрале - Истраживање, пројектовање, изградња

Подождите немного. Документ загружается.