Михајловић Милосав. Мале Хидроцентрале - Истраживање, пројектовање, изградња

eksploati~e

MHE

nego

i

to da

li

uopbte mo2c

da

gradi

MIIE

ra

svoir

potrebe. To znati da

je

OOUR, koja Inora

dla

ima

rezervne izvore

elek

triene energije, upudena na nabsvku dizel-agrcgata,

ili

na to da snosi

posledice nestanka elektrifne energije.

Kalo primer navodi se zemljo-

radnizka zadruga Zlot iz Zlota, opStina Boljcvac, koja u sklopu sto-

Carske proizvodnje ima veliki broj krava muzara, a za muEu krdva ko-

risti elektrifne aparate. Godine

1981.

selo

je

ostalo bez elektritne ener-

gije

nekoliko dana, pa elektrifni aparati

;a

mutu nisu mogli da radc.

Krave su ostale nepomuzene, a posledice su bile vrlo teike, jcr

jc

vc-

liki broj grla dobio zapaljenje vimena. Da

je

nekim slui-sjem prekid

energije potrajao neSto duie posledice bi

bile

nesagledive. Agregata

za proizvodnju

elektriene energiije nlije bilo, a da ga je i bilo, Zadiuga

je u tom trenutku bila ostala bez nafte. Obavezu za isporutivanje clc-

ktrii-ne energije u ovakvin~

i

sliknim slufajevima elektrodistribucija

nc

prihvata, pa se u ovom

i

drugi.rn slifnim slufajevima postavlja logic-

no pitanje: moie li se osporiti zahtev Zemljoradnieke zadl-uge Zlot da

izgradi MHE Zlot na Zlotskoj

reci adaptacijom

postojeCe vodenice?

Ovakvih i sliEnih primera ima mnogo, te za njih dru6tvo kao celir~a

mora da nade reSenja. Tim pre Sto se u radu MHE, bilo

da

su ih iz-

gradili pojedinci ili OOUR, moie jednostavno

i

lako kontrolisati i kva-

litet proizvodnje,

i

kolif ina

i

plasman proizvedene encrgije. Ni u jed-

noj delatnosti male privrede se ne moie sprovcsti takva kontrola ko-

liEine proizvodnje kao u

MHE.

Strah od bogadenja, eksploatacije tude radne snage, ugroiave-

ilja egzistencije drugih, ili, pak, od podstrekavanja na vetu potrobnju

~radana i sl. nisu razlogni. Naprotiv,

MHE

mogu dati veliki doprinos

k

zapoSljavanju, jer se stvara potreba za novim radnim mestima na gra-

diliStu hidrocentrale, zatinl se sivaraju uslovi za razvoj male privre-

de, narorito u naseljima koja joS nisu elektrificirana. Male hidrocen-

trale imaju izuzetnu vainost za oiivljavanje poljoprivrede u brdsko-

-planinskim padrutjima, posebno za razvoj stotarstva. Veliki broj

sa-

laba, koji su predstavljali

u

nakim krajevima naSe zend je (istoei~l~

Srbi ja) okosnicu razvoja st&rstva, napuSteni su. Jedan od uzroha

napuS tanja salaSa

i

smanjenjw stutnog fonda je nedostatak elek trie-

ne energije, bez koje se u danag'nje vreme ne m80-ie zamisliti ni veCa

proizvodnja, ni normalan iivo~tni standard. ElektriEna energija je ne-

o~hodna za pkretanje raznih aparata u seoskom donlaCinstvu koji

se

Iioriste kao ponlodna sredstva proizvodnje (krunjafi, prckrupati

i

sl.) ili za poboljbanje standarda (radio, televizija, itd.).

U

brdsko-pla-

ninskim krajevima, koja se bave stoCarskom proizvodnjom, takode ne-

ma elektriEne energije za rashladne uredaje za Cuvanje mlecnih pro-

izvoda

i

mesa, Sto je za velih proizvodnju vaian momenat.

MHE

u

svojini

gradana.

-

Nosioci izgradnje malih hidroelekt-

rana do

100

kW instalisane saage trebalo

bi

da budu gradani, naroti-

to za MHE instalisane snage do

50

kW.

Medutirn, da bi grddani mogli

da grade ove objekte morala bi se reSiti neka pitanja koja se odnose

na moguknost gradana da ulaiu sredstva u izgradnju energetskih ob-

jekata

i

da plasiraju proizvedenu energiju distributivnim organizaci-

jams.

%a ulaganje sredstava gradana u izgradnju

MHE

nijr dovoljno

samo veliko interemvanje i entuzijazam pojedi~iaca ved smigljena i or-

ganizovana akcija koja podrazumeva reSenje nekih osnovr~ih proble-

ma, a to su:

I.

Moie li gradanin

i

pod kojim uslovima da se bavi proizvod-

njom i

plasmanom elektriene energije?

2.

Obaveza elektr~~istributivnih organizacija da prihwate proiz-

vedenu elcktrienu energiju,~ opSti elektrieni sistem.

3.

Tipizacija i standardizacija elektromaiinske opreme.

4.

UproSdena procedura za dobijanje dozvole i saglasnosti.

DasadaSnja aktivnost gradana za izgradnju

MHE

bila je velika,

ali neorganizovana i pojedinaCna, pa se time nije mogao postiCi

veli-

ki uspeh. Istina, gradani su izgradili viSe desetina

MiiE,

ali to nije

dovoljno.

Ukoliko se gradanima omogudi da grade

MHE,

i to ne samo za

svoje

potrebe nego

i

za distributivne organizacije, o~da mora do&

do

izmene Zakona o elektroprivredi radi legalizovanja iakvog opredelje-

nja, jer prema

vaiedim odredbama Zakona o elektroprivrcdi gradani

mogu graditi

MHE

samo za svoje potrcbe. Izinenama i dopunaina

Za-

kona o elektroprivredi neophodno je postidi:

1. da elektroprivrednu delatnost mogu da obavljaju gradani kao

samostalni

proizvodaei po istom principu po kojem se obavljaju osta-

le privredne delatnosti;

2.

da se elektroprivrednom delatnoSeu nlogu baviti ugovorne

organizacije udruzenog rada.

Izmedu ostalog, izmenama i dopunsma Zakona o elektroprivre-

di morali bi se precizirati

usliovi ulaganja sredstava na osnovu udi-uii-

vanja gradana, s jedne str-ane,

i

elektroprivrednih i drugili or-ganiza.

cija, s druge strane. Takode treba utvrditi uslove i naEi11 prikljueiva-

nja hidroelektrana izgradenih sredstvilma gradana u distributivnu mre-

2u. Zatim utvnditi naein vradainja uloienih sredstava, naki~ada za

ulo-

ieni rad, obaveze odriavanja objekata, natin ustupanja energije, oba-

veze

distributivnil~ organizacija u pogledu naknade za preuzetu ener-

giju (skuplja i jeftinija tarifa), obaveze i natin ispunjavanja tih oba-

veza od gradana kada samostalno obavljaju

elektroprivrednu delat-

nos t.

Izmenama i

dopclllama Tarifnog sistema za preuzimanje i pro-

daju

elektritne energije mora se regulisati cena elektricne energije iz

malil~ hidroelektrana: odvojeno za gradane koji su ud~uiili rad i sred-

stva sa distributivnim organizacijama, a odvojeno za udruicile orgalti-

zacije i gradane koji su svajim sredstvima izgi-adili i eksploatigu

MHE.

Isto tako, mora se utvrditi i cena elektriene energije koja se dobija i

plasira potroSaeima iz malih salnostalnih hidrocentrala, izvan opSteg

elektrosistema.

Istovremeno,

ovim dopunama Tarifnog sistema o prodaji eleki-

ricne energije, odnosno utvrdivanjem realne cene

elektriene energije,

reSio

bi

se jedan od kljuenih

i

do sada usporavajuCih momenata iz-

graclnje

MHE

od strane gradana.

Pored pomenutih izrnena

i

dapuna Zakona o elektroprivredi,

i

dopuna Tarifnog sistema radi regulisanja

i

utvrdivanja cene elektrif-

ne energije i

adnosa iznledu sopstvenika

MHE,

distribucije i potmSa-

Ca, kada je ree o

MHE

sa samostalnlim radom, morali bi se dopuniti

i izmeniti i samoupravni

sporazumi republiCke interesne zajednice

i

re-

gionalnih samoupravnih

interesnih zajednica elektroprivrede, kao i 0s-

tala normativna akta i apSti usllovi, koji na bilo koji naCin reguli8u

ow materiju i na taj naein Sltite ispravnost opSteg sistenia, s jedne,

i

stimuliSu graaane i Stite njihove interese pri ulaganju lienih sredsta-

va u izgradnju

MHE,

s druge strane.

Slika

19.

-

a)

MaSinslca

zgrada

individualne

MHE

u

Sloveniji;

b)

Mdinslia

zgrada

MME

Bor

POLAZNE OSNOVE ZA ZZGRADNJU

MHE

Na osnovu dosadainjih aktivnosti i ra~spoloiivih prirodnih re-

sursa, stepena zainteresovanosti za energiju iz

domadih sirovina, teh-

nieke opremljenosti domake industrije za izradu opreme, spremnosti

projektnih organizacija za planiranje, a

izvodazkih za izgradnju ma-

lih

hidroelektrana, njihovu izgradnju trebalo bi da ubrzaju ovi predu-

slovi:

1.

da osnovne programe za izgradnju

MHE

priprcmaju na te-

renu svi zainteresovani, a da

ih

potvrauje regionalni

STZ

elektropriv-

rede uz saglasnost regionalnog

SIZ

za vodoprivredu;

2.

da nosioci investicija

i

korisnici

PI-i

eltsploataciji budu prven-

stveno

elektrodistributivne organizacije, jer

u

ovim organizacijama:

-

nalaze

sc

strutni kadrclvi, a zadovoljavajudi su ekonomsko-

-0rganizacioni

i

drugi uslovi, tako da poistojede elektrodistribuci.ie nio-

gu da

prihvatc bez posebne organizacije pruizvedenu enel-giju;

-

najbric se

i

uz

najman.ja ulagan-ja mogu rekonstruisati i

.mo-

dernizovati postojcCe

MH

E;

-

stite se ilajvedi broj ini'or8macija o usloviina za dobijanjc

sag-

lasilosti

i

dozvola, zatiill o mogudncssltima usaglaiavanja sa regional-

nim

SIZ

za vodoprivredu, Sumarstvo, putnu privredu, koinunalnu pri-

vredu, ONO, itd.;

-

nalaze sc lokalne 0, 4,

10

i

20 kV mrcie koje

bi

pi-ihvatile

proizvedenu elektritnu-energiju

iz

MHE;

-

postoji ekonoi~lska zaintewsovanost za proizvodnju sopstve-

ne energije radi povedanja ukupnog raspcsloiivog energetskog potenci-

jala, proizvodnje vrSne, skupe, energije

i,

na kraju, ostvarenja van-

rednog prihoda;

-

moie se uz pomod republitkog

i

regionalnog

SJZ

za elektro-

privredu osigurati

uCeSde za izgradnju MHE;

-

moie iz sopstvenih sr-edstava izdvajiti dco za participaciju

pri izgradnji MHE;

3.

da se politika razvoja izgradnje

MI-IE

sinhroilizuje

i

spro-

vodi preko Poslovne zajednice elekltrodistribuci je

Sr

bije, u kojoj bi

se:

-

napravila rang-lista za prioritetnu izgradilju

MHE,

vodeCi ra-

tuna o ekonomskirn

i

tehniCkim aspekltima;

-

izradio dogovor o tipizaci

ji

i

standardizaciji

i

normativima

za projektovanje, izgradnju

i

eksploataciju MHE;

-

udruiila sredstva za plansku

i

~istemats~ku izgradnju

MHC;

-

od odgovarajudih banaka dobila potrebna,

u

vedini slutaje-

va neophodna, kreditna sredstva za izgradnju MHE;

--

izvodati za gradevinske radove

i

izradu elektro

i

iriaSincke

opreme dogovorili o podeli poslova po s~pecijalizaciji;

4. za utvrdeni razvoini program odredili nosioci projektovanja

i izvodenja

radova prema -specifimkaciji

i

ras~poloiivirn strutnim kapa-

citetima, jer bi se

u

tom slueaju moglo ratunati:

-

da de specijalizovane pr~je~tne

i

izvoda6ke organizacije pro-

jektovati i graditi brie, kvalitetnije i jeftinije;

-

na dugolroCniju saradnju sa

SJZ

za elektroprivredu

i

elektro-

distribuci jama;

5.

da se u Poslovnoj zajednici elektrodistribucije Srbije u dogo-

voru

sa

potencijalnim inve~tit~srima

-

prvo odrede kriteriju~ni za u:-

vrdivanje prioritetnih objekata, a na osnovu njih

i

prioi-itetni prog-

ram za izgradnju MHE. Pri tome treba

voditi raCuna da

se

prioritet

dA:

-

rekonstrukcij i napuStenih MHE;

-

modernizaciji postojecih MHE, tako da mogu da rade bez

ljudske posade sa znatno

veCim koeficijentom korisnosti;

6.

da se u prvoj fazi jzabere jedan broj lokacija

i

na njima iz-

grade odgovarajude MHE, pri Cemu bi:

Slika

20.

-

Raspdoiivi

vmodni resursi su uslov

2;a

izgradnju

MHE

-

lokacija

MHE

Mokran

j

-

projektanti

i

izvodaei gradevinskih radova, pa

i

proihdati

elektro-maSinske opreme, s tekli odreaeno iskustvo;

-

ustanovili se svi aspekti rentabilnosti

i

ekonomiCnosti izgrad-

nje

MHE;

-

investitori primenili i izuClili sve ekonomske pokazatelje na

kojima bi se temeljili

bududi programi;

-

zainteresovani utvrdili visinu ulaganja za rekons

t

rukciju

i

iz-

gradnju novih MHE, kao

i

metodolagiju pribavljanja- sredstava;

7.

da se utvrdi kreditna ~oli~tika

i

stimulacija, pri Cemu bi se

posebno ustanovile:

-

mogudnosti za oslobadanje pladanja poreze;

-

visina uteSda;

-

kamate, rokovi otplate

;

sl.;

-

koriSdenje mesnog samodoprinosa;

8.

da se pristupi izradi Studije MHE koja bi obulivatila

a)

Rad

u hiyou uklj~li;~ juCi:

-

prikupljanje postojedih podloga: topografske, hidroldke, ge-

otehnieke, urbanistieke

i

druge;

-

identif ikaciju pogod'nih profila

za

energetsko iskoriscavanje

raspolozivih voda;

-

odredivanje pogodnih Jokacija za zahvat vode, formil-anje de

rivacije ili profiila za izgradnju bsane

i

formiranje akumulacije;

-

utvrdivanje potencijalnih korisnika (potroSata) ili mesta

za

ukljutivanje MHE u opStu energetsku mreiu;

-

uklapanje MIHE u vodoprivredne planove i prograrne

i

pro-

uCavanje potroSnje vode psle prolaska vode kroz turbine.

bj

Terenski rad koji obuhvata:

-

rekognosciranje energetskih profila evidentiranil~

u

birou na

odgovara

judim topograf skim kartama;

-

rekognosciranje terena prema geoloSkim karak teris ti kama za

zahvate, dovode,

maginsku zgradu, a posebno mesta za izgradilju bra-

ne

i

foriniranje akumulacije;

-

u sklopu rekognoscirailja terena za izgradnju dovodnih ob-

jekata

icevi pod pritiskom, vade i drugo) treba proutiti

s

tabilnost zenl-

IjiSta, stepen razvijenosti erozionih pmcesa; narocito se rilora obradi-

ti erozija

i

nanos ako se gradi akumulacija;

-

prikupljanje podataka o mreiama visokog

i

niskog napona,

transforrnatorima, saobradajnicama i

sl.;

-

u sklopu terenskog rekognosciranja potrebno je prikupiti po-

datke o

sadaSnjim i buduCim potroSaEima

i

interesentima za koriSke-

nje vode, Sto se prvenstveno odnosi na koriSdenje vode

za

vodenice,

valjaonice, pillane, zatim

za

navodnjavanje, a naroCito za vodosnabde-

vanje.

c)

Katastar

-

Pod oviin pojmom se podrazumeva obrada prikupljenih po-

dataka na terenu.

Iz

te obrade treba da proisteknu:

-

spisak lokacija MHE za svaki vedi vodotok, opStinu, pa

i

re-

gion, koji treba da

sadrii i ove rubrike:

-

naziv vodotoka

-

povrSina sliva

-

minimalni opaieni proticaj

-

maksimalni opaieni proiicaj

-

godiSnji proticaj

-

tip postrojenja

-

osnov-na situacija hidroelektrienih objekata sa uzduinim pro-

filom za vede

HE;

-

tehniCki izveStaj sa svim osnovnin~ pararnetrirna potrebnim

za popunu obrasca prikazanog

u

tab.

9.

d)

Tipski projekti

Kadi pojeftinjenja izrade iehnieke dokumen tacije treba sve pred-

loiene lokacije prvo grupisati po instalisanom padu, a zatim po insta-

lisanorn

proitoku. Na osnovu ova dva parametra podeliti

sve

predloie-

ne HE na Cetiri osi~ovna tipa:

Slika

21.

-

Jedan

od

mnogobmjnih

energetskih

profila

bujitna

pregrada

-

pribrmski

-

protdni

-

derivacioni

i

-

kombinovani.

Na osnovu ovakve

padele. obradi,ti tipski, arhitektonsko-gra&

vinski, maginski

i

elektroprojekst.

kada je rei: o

MIiE

s

akumulacijama posebno treba obratiti

pa-

inju na izradu tipskih projekata malih akurnulacija.

Radi preglednosti se sui podaci za katastar moraju uneti u ta-

belu koja

pribliino treba da obuhvati podatke date u tab.

9.

-

Blok-Sema za izradu katastra malih hidroelektrana data je na

sl.

22

i

23.

Obrada katastra pribliino treba da tei:e ovim redosledom:

Prelirnirzur~~i istruil~i radovi

-

hidroloSku nzerenja.

-

Po pre-

liminarnoj obradi lineal-nog retnog potencijala sliva

i

rekognosciranju

terena definisace se

i

snirrliti karakteristieni pyofili na kojima ie se

osnovati hidrolo3ke stanice za osmatranje vodostaja i povreinena me-

renja proticaja u toku jedne ili vise hidrologkih godina. Uvi profili

treba da

definigu hidroloSke elemente vodnog reiima sliva u datonl

profilu povezano sa odredenim hidroenergetskim profilorri ali \i da po-

sh~ie za definisanie reiima vode u celom slim. Miilimal~ia duzina

os-

matranja treba da iznosi jednu hidraIoSku gdinu,

i

to po ~iiogudnosti

istu za sve osnovne stanice.

Prikupljanje podloga

i

podatuka.

-

Rekognosciranjem terena

treba evidentirati stanje u sllivu

i

potencijalne profile

na

kojima je

moguda izgradnja objekata. Treba evidentirati i izvedene radove

u

sll-

vu

i

vodotoku i postojek objekte

-

kanale, jazove, zgrade vodenice,

saobradajnice, prelaze preko

reka i sve ostale ogranieavajude objek-

te.

Takode treba proceniti hidrogeoldke i geomehanieke karakteri-

stike evidentiranih profi'a.

flidroloika situacija

-

procena raspoloiivih koliEina vode.

-

Na

svi~n karakteristienim profilima treba definisati raspoloEive koli-

Eine vode u njihovu jednogodignju raspodelu. Met,ode hidrolojke ana-

lize zasnivaju se na merenjima hidroloSkih velieina na glavnim profi-

lima vodotoka.

Na

ostalim profilirna raspoloEive kolicine vode

se

od-

reduju pomodu metode korelacije hidrologkih velizina.

Przkaz

i

analiza dobijenih rezuftata.

-

Na osnovu prethodnill

razmatranja daje se generalna procena ukupno raspoloiivih voda

u

glavnom toku vodotoka, a posebno na pritokama. Interesantno je

sa

energetskog stanoviSta da se za sve karakteristicne profile da raspo-

dela proticaja tokom godine (kriva trajanja) i promena srednjeg

gc~

dignjeg proticaj a razmatranih vodotoka radi lakseg proukvanj a ener-

eetskog potenci jala.

"

Analiza posto jec'ih podfoga

Postojede topogralske podloge u razmeri 1 :25.000 i

1

:30.000

pre-

ds tavlj aju osnov za proueavanje glavnih tapografskih karakteristika

sliva prema

koj'ima de se izvesti hildroloSka i preliminarna analiza vod-

nog potencijala.

Predlog geodetskil~ podloga na kojimu c'e se raditi studija

Svi evidentirani potancijalni profili, koji de biti razmatrani

u

studiji, moraju imati i dopunske gaodetske podloge:

I

za

pregradna ~nesta:

".

Poprehi pl-ofil 111-egradnog n~esta

1

:500

a

bruto pad

1:

100

iii

I

:200.

zu

derivacio;ze

oh

jekte:

100

Poduini profil derivacije

1

:

1

.om

K.arakteristiEni popretni profili zahvata

i

odvoda u koritu

1

:

100 (1

:200).

Tab.

9.

-

OpSti

podaci

katastra

--

IIE

-

1

kfra

OPSTI PODACI

Lokaci ja:

hntm

i

%id

Voclotoi.

:

Tip pribransko akumul aciono

postrojenja: derivaciono prototno

kombinovano

1

HIDROLOSKI

PODACI

povr~ina diva:

kml Speci fitna

izdaSnos

t

sliva

I

PODACI

0

AKUMULACIJI

-WV

?rosetnc godisnje

padavine:

mm

Dros protica

j

:

m3/sec

Cnd.

oticaj:

i..m3

'

m/n

.m.

I

zap;cnlna bazenn: hm'

Minimlni

opa5eni protlca

j:

m3/sec

>lax.

3

m /sec

o~afeni proticaj:

9

KW 0,16

m

/sec

Evakuaciona

W

m3/sec

I

Korisna

m/n'm'

1

zapremina bazena:

hm3

I

Stepen sedmiiho

izravnanja vode: sezonsko

I

-

vi3e1~odiSn)e

invcrzno

Denivclaci ]a:

m

D~~DCT~XXM

om:

I

ENERGETSKI PODACI

Odnos koris. zapr

.i

3

pros .sume nod.r,rotic.

m/n.m, Tip turbine:

dnevno

oodiinie

broizv.proto?no:

1

zima

(XI-V)

GW~

I

icto

(VI-X)

GWh

,\:sx.btto/sr.nur.to

nad:

m.

'ns

-.

talisani orotisai:

m

/sec.

3

ddnos Ci/?sr.:

kroiav.izrairnata:

I

I1

I11

IV V VI VII VIII IX

X

XI XI1

Br.

aqre?ata:

Instalisana snaus:

MW

Pros.

flzlikd

groi zvodil ja!

aqh

:!ti:a

j

na

r.i -:vodno liC-~roi zvodnja

GWh

troizv. protocno:

I

I1

I11

IV V VI VII VIII IX X XI Xi1

roizv. izravnaca:

I

-

btrada dokumf ntjci

je:

zima

(XI-V)

GWh

roizv.izravnata sa

ticajem na nizvod.

tiC

zima

(XI-V)

Grih

EKONOMSKI POKAZATELJI

leto

(VI-X)

C;wh

leto

(VI-X)

GWh

....

---------

.!..

,%.

LL,:I

JC

:~;'~em.:,

i.r.i::!v;n-

.,1

t.ad~,vr,

osrd!o

i

u<ul.r~o:

I

.

..

OeCl

I1,IT.J

JdinImg

nvcs tlcioni

ProseEna

enernii7:-

di n/K\\'h

Vrc?!'~

qoliina

i

zgradcje

Stan

je

u

izqradnji

-

izgradjsn~

izqradnie:

vodopriv. osr. va.

osnovni pro

je&

idejni pro

je*

qlavni proje

Porzklo doicumentaci je:

REKOGNOSCIRANJE GEODETSKI

ISTRA~NI

RACQVI

11

HIDROLOSKA

SIUDIJA

ZA GENERALIZIRANJE

HIMIOLO$KIH WOATA-

Ill0

TIFOVIMA SLWA

I!

I

PRIKUPLJANJE DO-

ANALIZA

MOGU~NOSTI

PUNSKIH

PODAT

KA

I

DOWNSKI IsTRAh

VI~ENAMJENSKOG

KORI~IENJA

RADOV~ NA NEKlM

I

1

I

PRIKAZ

I

ANALIZA

ODREDIVANJE

TIPA

POSTROJENJA

1

IZGRADNJE

I

IZGRAONJA PROTO-

TlWVA MALIH

HIOROELEKTRANA

KATASTAR IZRADA PROJEKTNE

MALlH OOKUMENTACIJE ZA

PROTOTI POVE

1

I

ODREOIVANJE

!;Li:",'EAC.

I

BRoJA~~~~~m~~~.

AGREGATA

PPREMF MATERIJ. OPREME

I

OBJEKATA

---

ELEKTRANE

EKONOWSKO

OPRAVDANJE

KONAENI

mpls

LOKA-

CIJA PO PRlORlTETU

IZRADA PROJEKTNE

WKUMENTACIJE

Slika

22

Blok shema razvoja

IZGRAONJA

MALIH

HIDROELEKTRANA

malih hidroelektra-

na

u

SR

HrvatSkoj

Михајловић Милосав. Мале Хидроцентрале - Истраживање, пројектовање, изградња

Подождите немного. Документ загружается.