Михајловић Милосав. Мале Хидроцентрале - Истраживање, пројектовање, изградња

Can vek trajanja

je

30

godim, mada ima

MHE

koje ved rade

80

go-

dina.

8.

Mogu se graditi u sklopu sistema za navodnjavznje, snabde-

vanje vodom i sl.,

itd.

Naravno,

MHE

kao izvori energije, u odnosu na druge slitne iz-

vore, imaju

i

neke nedosiatke, a to su:

1.

Visoki investicioni troSkovi po instalisanom kW.

2.

Veli.ki troSkovi istraikivanja u odnosu na ukupne investici ie.

3.

Eksp1,oalacija zavisi od naspoloiivih vodnili resursa.

4.

Zahteva integralno vodoprivredno reSenje, s tirn ito se pred-

nost mora dati sistemima za snabdevanje vodom

i

za navodnjavanje

5.

Zbog zavisnosti pomcnutih u tat.

4

moraju

MIIE

da rade

sa instalisanim

protokoal koji je odreden prema drugim potroSaCi-

ma.

6.

Na proizvodnju elektritne energi je nlogu negativilo uticati

hidroloSki uslovi, proizv,odl-lja je prosecno kolebljiva, sto nije slu.taj

sa

TE.

7.

Ak.0 autonomno radi, proizvodn ja elektriene energi je zavisi

od

potroSn

je.

ViSak proizvedene energije os taje neiskorigken.

Ipak, najozbiljniji nedostaci

MHE

su u osnovi dvojaki:

1.

Visina ulaganja

po

jedinom kilovatu instalisane snage

i

2.

NaCin rada

-

koji mo2e biti paralela11 ili samostalan.

Visina ulaganja je u zavisnosti od niza parametara koji dovo-

de ili mogu

dovesti

do

enormno visokih ulaganja

zhog:

-

klasitnih metoda izgradnje i materijala, relativno visolkih

troSkova nabavke i transporta;

-

nedovoljnog, neblag~~vremenog i nestruEnog istrdivanja i

planiranja

MHE;

-

ograniCenog ili nedovoljlno organizovanog uCeSda SIZ-a za

energetiku,

vodoprivredu, konzuiilalnu privredu i dr,;

-

zahteva za prinlenlu Sormalnih kriterijunna pri izradi inve-

sticiono-tehnitke dokumentaoije, koj i izis kuju velika mateilijalna sred-

stva, a daju neadekvatnu

korilst;

-

teinje za uvoznom opremom;

-

nedos tatka tipizacj ie i standardizacije elektromaSinske

op-

reme, nedovoljno automatizovanog rada

MHE;

-

nedovol jne ekononlske baze za finansiranje i izgradnju

IZIHE,

a

zatim za koriSdenje i di,stri buiranje proizvedene energije;

-

neorganizovanosti organizacija za upravljarije i investicioi~o

odriavanje.

Mnoge od ovih teSkoCa bi se izbegle ako bi se reiiila neka od

osnovnih pitanja:

-

viSenamensko ko:riSCenje vcrdopri,vrednil~ objekata, tako da se

MHE

ne crptereduje branonl

i

drugi.m infrastrukturnim objektima;

-

ulaganja uz obavevlru primenu savremenije tehnologije gra-

denja;

--

iaueavanje

loka

iiteta

za

rnascsvnu izgsadnju

MHE;

-

blagovrerner~o

i

strertsm planarrange, proratun raspoIo2ivih sna-

ga i porseba, izsada gredinvesticionih

progsama

sa ukupnim ~sedno-

stima izgradnje, n~ontaie

II

puSttanja

u

rad;

-

razvoj odgovaraj ude indus

tri

je

za

izsadu

oprmrc

P

nlaterija-

ja, koja

bi

uticala

na

visinu troSkova, sn~ogmcila sigurnost rada, sksa-

lila rok proizvodalje, enslovila koriSCenje dorilacih rnaterijaia;

-

blagwin-e~neno utvrdivanje vlasniStva, finansiraraja, odriava-

nja, distsibucije enesgije, tarife, naplate, oepPate i sl.

.UHE

i dizeb-agregati.

-

Veliki broj

OOUR,

zbog spccifiCnosti u

svom

radu, ne

mo2e

da se osloni samo na opStu energetsku mi-eiu kao

jedini izvor

elektritne energije. To se, prvenstveno, odriosi na bolnice,

istraiiivatke stanice, hslele

11

gsad~avirna

a naroeito one v~m gradova,

Gunlske kuce, razne industriljske pogone daileko van grada, koji usled

nevremena, zbog relativns slab6 n~~reie, ostaiu bez elektrikne energi-

je,

zatim na opservatorije, mnoge poljoprivredne objekte, itd.

U

svinr

ovim sluCajevirna, da bi se osigurali dopunski izvssi cnergije,

u

obzir

dolazi izgradnja malih termoelektrana, nabavka termiikiil agr-egata, iz-

mradnja

MHE

gde je to inoguCe ili ellektrana na vetas, biornasu

i

sun-

b

tanu

energi

ju.

Slika

7.

-

Tipiziraai agregat

-

jedan je

od

uslova

za brku izgradnju

MHE

'

Nabavka dizel ili benzinsakih motosa (ako su potrebe manje) zn

sada je najrasprostranjenija val-i janta za dobijzn je elcktrienc energi-

je kojoj se pribegava uinesto izgradnje

MHE.

Tome ide u prilog:

-

brza nabavka, jer postt~je sdredeni tipovi koji se mogu lako

dopremi

t

i;

-

jednostavna

i

laka rnontaia prikhuCivanjem na mi-ciu:

-

jednostavno rukovanje

i

automatsko puStanje

u

rad u mo-

inentu nestanka elektritne energije

u

mreii;

-

relativno mali troSkovi nabavke;

-

doskora,

i

jeftina pogonska goriva, pod uslovo111 da koriSde-

nje ovih postrojenja bude rede

i

vremenlski kratko.

Varijantno

reSenje

-

izgradnja

MHE

--

moie irnati svoje dob.

re, ali i lose strane u poredenju

s

dizel-rnotorima,

pa

se zato sarrlo eko-

nonlskim uporedenjem mote doneti pravilna odluka, kako je to deli-

mitino prikazano na tab.

5.

Termoagregati imaju prednost samo kada se rede ukljueuju, kao

i na terenima na kojima nema pogodnih lokacija ili vodnih resursa

koji bi se mogli iskoristiti za izgradnju

MHE.

Tab.

3.

-

Dizel-agregati

Ako je, pak, mogude izgraditi MHE, koja Ce raditi stalno, preko

cele

godine, a dobijenu energiju ubacivati u opStu mreiu, prednost

se moie dati MHE u odnoslu na termoagregat.

U

situacijama u koji-

ma

su neophodna dva izvora energije

-

jedan iz opSte energetske mre

ie, a drugi iz MHE

-

MHE se mora projektovati tako da radi ne sa-

mo paralelno s mretom nego i

autonomno. Ukoliko se ne bl ostvarila

autononlnost rada MHE, ne bi bio zadovoljen ni osnovni uslov za do-

bijanje energije iz dva izvora. Automatizovan rad bez ijudske posacle

ostvaruje se ugradn jom odgovarajuke automatilie smei tene u komand-

ni ormar (sl.

8):

Prednosti .+ Eizel-agregat

+

Nedostaci

rutno upravljanje

-

samostalan rad

daljinsko-rueno upravljanje

-

sarnos talan rad

rueno upravljanje

-

samostalan rad

rueno upravlianje

-

paralelan rad sa mreiom

daljinskb ruEno upravljanje

-

salnostalan

i

pal-alelan rad sa

elektritnom

mreiom

-

autornatsko daljinsko upravljanje

-

sainostalar,

i

pal-alelan

rad sa

elektriCnom mreiiom.

-

Jednostavm montiraiije

-

Jednostavno nukovanje

-

Jeftinn proiz~odnja za lcratak rad

-

Lako se premeSta sa jednog na dru-

go

mesto

-'

Proverena tehllologija prdzvodnje

dektroenergi je

-

Trajnost opreme

20-30

god.

6

-

V~iscrka cena @or,iva

-

Skupa eksphatacija

capravka

i

odriavanje)

-

Potrebno strueno osoblje

za

opravku

i

adriavan je

-

U

veeini sluCajeva zahteva uvozne de-

love

-

Kratak vek trajanja

-

Zagaduje se iivotna sredina

-

rogonslia sirovina nije crbn~vlj~iva

MHE

i

prosiren je opite eiekt ritne nzreie.

-

Neelek tsif icirana

naselja su',' po pravilu, udaljena od opSte elektriene mreie

i

nepristu-

paha za dovoz materijala za izgradnju dalekovoda. To su, obieno,

i

mali potrogati elektritne energije. Za elektrificiranje takvih naselja

kao varijante

dolaze

u

obzir: izgradnja

MHE

(ako za to postoje uslo.

vi) i proSirenje opSte energetske mreie. Najpovoljniji izbor ce se na-

praviti na osnm ekonomskog uporedenja visine ulaganjzi, stepcna si-

barnosti, troSkova odriavanja, kvaliteta energije

i

sl. Svako drugo da-

vanje prednosti jednoj ili drugoj varijanti je pogreSno.

C

tab.

6

dati

su parametri koji se mogu uporedivati radi

donoSenja optimalne od-

luke.

Tab.

6.

-

Parametri za poredenje prednosti

MHE

GRADEVINSKI

RADOvI

(aahvat, sprovodni sistenl, predturbinska

komora, cev pod pritjiskom, zgrada ele-

ktrane, uredaji, itd.)

ELEKTROMASINSKA

OPREMA

(turbina, regulator, generat~r, razvodna

tabla,

i

td.)

TRANSFORRlACIJA

na xednji napon; nije uvek potrebna

(transf

0r.m

ator)

TRANSMLSIJA

1

DISTRIBUCIJA

od maSinske sa.le do mesta potroSnje;

ma,l,o odstojanje (nizak

i,Li

srednji na-

pon, sniienje napana

za

razvod

i

pot-

roS,nJu)

TRANSFORMACIJA

sa v,isokog n,a srednji rlapon (transforma-

tor, razv~odna tabla, itd.)

TRANSMISIJA I DISTRIEUCIJA

srednji napon od podstanice do rnesta

po-

trdnje, smanjenje napona za razvod

i

po-

l

Prednosti jedne ili druge varijante date su po karaktcristikarna

priinene.

Vedi ili manji znazaj ili velitina datog parametra odreduju

komparativne prednosti izgradn je

MHE

ili proSirenja postojeie mre-

2e (PPM), Sto je dato

u

tab.

7.

Tab.

7.

-

Komgarativne prednosti

MHE

odnosno

PPM

-

Udlaljenost

od

mesta potro9nje do po-

stojete meie

Mki

E

Parametar

-

Uddjenost od mesta potrognje

do

od-

v'oj'ka (faktor ~avisan

od

energije)

P13M

Kompamtivne predn'osti

veti znafaj manji znaeaj

ili velieina ili veliirina

parametra parametra

KOMBINOVANJE MHE I PPM

Konlbirzovanje MHE

i

PPM je n~ogube u ovim sibuacijama:

-

zemlje 4a obiljem manjih hidr.aruJitkih resursa, gusto naseljenim

i

v.iso-

koelekt~ificiran'im

;

-

~noguCn~mt kori5Cenja a~kumrulacija za navmlnjavanje

i

zaititu od p~pla.

va u sv~hu pmizvodnje etlektrmnergije na mestilna u blizini elektriEne

rnreie za snabdemnje s't~u jlom

:

-

zemlje suviBe zavjsne

od

uvoza fosilnih goriva na proizvodnju elektriE-

ne energije sa dos~ta manj.ih hi~dnoenergetskih resursa;

-

stalni razvoj elek'trifikacije u vise seoskih podru&ja, poEev od izgradnje

MHE

s

basnijim PPM

-

.kad ano past.ane cqlravdano zbog porasta pet-

reba

C

U

SAD sve investitore koji grade

MHE

jaCine do

5

MW

vlada

stinluliSe na taj

naCin Sto im odobrava kredite pod povoljnim uslo-

vima, uproSdavajuCi postupak oko pribavljanja dozvola. Stiinulacija

izgradnje malih HE u

SAD

se sastoji i u tome Sto je

~p8ta

enesgetskz

mreia obavezna da preuzme svaki kwh dobijene energije.

IlIZ1E

PPM

MHE

PPM

MHE

PPM

-

Kolitina energije koju treba proizve-

sti

-r

Esllktor apteret!enja

-

Znataj pauzdanosti snabdevanja

-

N'enavan term

-

Raspaloirivost manjih rentabilnih hid-

roenergatsqkih resursa

-

Raspoloiiuwt energije

-

MoguCnost uteS6a zajednice

Sve zemlje koje remaju dovoljno druge energije stimuliSu iz-

gradnju malih HE ako,

naravno, ima uslova za njihovu izgradnju. Me-

Rutim, Filipini,

zeinlja sa oko

7.000

tos'trva i povrSinom od oko

310.0W

km2, ima velike teSkode oko formiranja opSte energetske 11-~seie. Pave-

zivanje svih delova zemlje, odnosno ostrva, u jedan sistcnl ju vmma

skupo, pa je, izmedu ostalog, to jedan od osnovnih razloga Sto se sti-

muliSe izgradnja lokalnih elektrana, a posebno MHE, jer je zeinlja si-

romaSna naftom, a uglja, koji

je

pronaden na nekim ostrvima, nema

dovoljno za TE, pa se

u pcsslednje v4reme ozbiljno razmiglja da se drvo

ipil, koje brzo raste, koristi kao gorivo za TE.

PPM

MHE

PPM

MHC

MHE

PPM

MHE

Male hidrocentraIe su, po pravilu, prava zamena za dizelhgrega-

te, narocito za zemIje koje nemaju na'fte, pa svako po;vekanje cene naf-

te

r~egativno utite na ukupni devizni bilans. Ako se tome doda da

se

uvoze i dizel-agregati, proizilazi da se utoliko pre mora stimulisati iz-

uradnja MHE kojc su relativno jednostavne za izradu, montazu, odr-

5

zavanie i eksplaataci ju.

Stimulisanje

(izgradnje MHE namede

i

porast

standards.

Taku,

na primer, neodriivo je da dams postoje naselja koja joS ilisu elektri-

ficirana, jer su udaljena od opSte elektritne mreEe, usled tega je

i

pre-

nos

elektriene energije skup. Medutim, skup prenos dalekovodoin mo-

Ze se zameniti izgradnjoin MHE. Zato se u ta,kvim slutajcvima stimu-

liSe izgradnja MHE.

Neelektrificirana naselja se,

po pravilu, raseljavaju, a stanovni-

Stvo migrira. Ostaju pusta sela

i

naselja, neobradena polja, napuSte-

ne proizvodne i stambene zgrade, a is tovremeno se pojaEava

y

ritisak

na

obliinje gradove koji, po pravilu, jog ilisu reSili vedi bioj komu-

nalnih problema (vodovod,

kanalizacija, saobraeajnice, stanovi, zatim

zaposlenost, itd.) za nagao porast stanovni ka.

U

sviin rakvim :ilutaje-

viina moraju se reienja traiiti

u

izgradnji

MHI-',,

koje

Ce

davati elek-

tricnu energi ju za neelektrificirana nasel*ia

i

dopriilosi~

i

razvoju male

privrede uslovljene sirovinskom osnovom tih terena. To znaci da

cena

energije u takvim slutajevima nije viSe dominantan faktor, pa se po-

sebno za brdsko-planinske krajeve ne

n~oie postavljati pitanje da

li

treba ili ne koristiti raspoloiivi hidropotencijal i graditi

MHE.

U

tim

slutajevima treba napraviti dobar izbor lokacije, pa

i

broj objekata,

odnosno proceniti da li treba graditi jednu vedu ili veci broj manjih

HE.

Brojnost predstavlja strategijsku

velieinu u pogledu proizvod-

nje elektriene energije u vanrednim uslovima. Na osnovu toga dolazi

se do

zakljuEka da vedi broj MHE predstavlja znaeajnu prednost

za

vanredne uslove. Medutim, veliki broj MT-TE je teSko evidcntirati u

mirnodopskim uslovima. Tako, na primer, u nagoj zemiji se cianas ne

zna koliko je izgradeno i koliko je MHE

u radu.

U

ratniln uslovima

to je

jog teie ustanoviti. Na Savetovanju o izgradnji MHE, odrzanom

u Boru

14.

i

15.

aprila

1983,

u pozdravnoj reti, pukovnik

JNA

mr Sve-

tislav

PeSid je, izmedu ostalog, rekao:

nEnergetska kriza, sa nizom okol~losti koje je prate u posled-

njoj deceniji, upozorava da se na male

elektrarle mora ozbiljilo rah-

nati. Pokazalo se da je, posebno u vanrednim okolnostima, elektro-

energetski sistem ranjiv. Cesto se u

takvinl prilikama u tehnitko-teh-

noloSkom smislu raspada, tako da viie ne funkc~oniSe kao jedinstve-

na celina. Tada se

otekuje ))ostrvski rad:~ sistema, tj. izolovan rad ma-

njih

tehnidco-tehnoloikih celina sistema sa pripadajudim elektroener-

getskim izvorima uslovljenim konfiguracijom sistema. Medutim, do da.

ilas u praksi nije potpuno potvrdena mogudnost takvog nazina funk-

cionisanja sis tema.

Teol-ijski su razmatrane pret pos tavke

i

oeekivanja

da ce sistem modi da radi u takvom reiimu, pod uslovoin da bude

za-

dovoljen niz uslova tehnitko-tehnoloske, upravl jaeke, wganizacione

i

druge prirode.

Tnlajudi ovo u vidu, masovnom koriScenju malih elektrana,

a

posebno malih hidroelektrana, mora se dati poseban znataj, jer se

ti-

Ine

stvara

r?ruli

elektroenergetsk~ sistem, koji

ee

u

sklopu

veiikog

si.

1.

Turbina

2.Generat or

3.

Sifon

4.Kom. orman

sa

automatikom.

5.Transformator

SL.

8

~)SEMATSKI

PRIKAZ

AGREGATA M HE

h)

KOMANDN

I

ORMAR

b.1

c.)

DETALJ

OBRT

NOF

KO1

A

stema, dati potrebnu niilavo'stcc sistemu

i

omoguditi pouzdai~ijc snab-

devanje elektrienom energijom i u vanrednim okolnos~ima.

Izgradnjom malih

HE,

posebno na malim tokovin~a

i

akumula-

cijama, karakteristiCnim za brdsko-planinska podrutja, povecava se

elektroenergetski potencijal tih

podruCja, Sto je jedan od znaeajnih

elemenata jaEanja odbrainbene modi teriltorije.

Ocenjujudi znaCaj malih

HE,

a posebno sa stanovigta opStena-

rodnog odbrambenog rata,

JNA

de,

gde god za to postoje pril-odne ener-

gctske mogudnosti, graditi

po

svom planu i programu nlalc

HE

7a

svoje objekte: proizvodne namenske kapacitete, remontne i skladiSne

kapacitete, objekte rukovodenja i komandovanja

i

dr. objekte od po-

sebnog

znaCaja za Oruiane snage (0s). Pri tom Ce se

JNA

ukljuEiva-

ti i saradivati sa svim strukturma koje su u zemlji anga2ovane u

ovoj oblasti. Jedan od vidova saradnje je uCeSce

JNA

u kreditiranju

ili sufiriansiranju izgradnje malih HE koje se oceni

dz

su ad poseb-

nog znaCaja za OScc.

Prirodni uslovi su, taklode, znaCajni i oni bitno utizu na izgrad-

nju MHE

i

iskoriskavanje malih hidropotencijala. Tu

se,

pre svega,

~nisli na topografske uslove brdsko-planinskih terena za izg!adnju de-

rivacione MHE, a zatim breiuljkastih terena, koji pruiaju idealne us-

love za izgradnju malih akumulacija za navodnjavanje, a samim tin1

za izgradnju pribranske

i

kombinovane MHE. HidroloSki uslovi su,

takode, povoljni. Padavine, koje nisu u toku godine uvek pravilno ra-

sporedene, pruiaju uslove za njihovo izravnavanje

i

racionalm

ko-

Slika

9.

-

Agregat

MHE

nepoznalog

proizvodaCa

riSdcnje. Sto se tiCe geoloSkih uslova, u vedem delu

naSe

ze~nlje oni

su vrlo pogodni za izgradnju Ml-IE, izuzev kra8kog podrui-ja u ko.jern

se

moraju reSavati problemi propustljivosti akumulacionih bazma,

odvodnih kanala

i

sl.

Na kraju trcba istadi da hidropotencijali rnalih vodotoka nisu

dovol

j

no

prouecni. Gotovo da nema podataka o enel-geiskin~ rezer-

vama malih vodotoka i ravnizarskih rcka bogatih vodonl

s

padovima

od

1

do

6

m. Novija izutavanja su pokazala da se na malim vodoto-

kovima

i

ravnitarskim rckarna'

s

velikim kolieinama vodc

i

malim pa-

dovima

moie izgraditi vcliki broj

MHE

instalisane snage

od

samo ne-

koliko

do

desetina kW, pa

i

nekoliko hiljada

k\V

s pot~unonl auto-

matizacijom pogona.

S

drultveno-ekonomskog glediS ta ovi objehti mo-

gu imati viSestruki znaeaj, tim pre Sto opSta energetska mr-eia ne mo-

?e

danas da pokrije sve terene u brdsko-~laninskim rcjonima, u koji-

ma

je, po pravilu, potroSnja mala, a u njima u bliskoj budud~losti ne

treba

oCekivati brzu izgradnju objekata za prenos cnergije. Jcr, pmo,

ti su obj kti skupi i, drugo, duiinom prenosa poveiavaju sc gubici

ene, -ije u rnrei.i, a, trede, u postojeClm izvorima nema dovoljno ener-

gije

Industrija.

-

Razvojni kapaciteti naSe maSinske i elektrograd-

nje

vedstavljaju velilku stimulaciju za briu izgradnju

MHE.

Ona

je

danas sposobna da svaku MHE izgradi od domadeg materijala i u

re-

lativno kratkom roku od

6-12

meseci. Daleko je za nalila vrerne

ka-

Slika

10.

Oprerna

MHE

VuEje

-

Leslaovac,

proizvede1:a

1983.

godine

joS

je

u

pog,onu

da se oprema za MHE uvozila.

U

Jugoslaviji se nalazi opreina velikog

broja proizvodaea, od kojih navodimo Ossberger,

RIV,

Neyrpica,

Pel.

ton Andritza, Ganza, Charmilesa, Voitha,

LMZ,

NOXABA,

Toshibee,

Михајловић Милосав. Мале Хидроцентрале - Истраживање, пројектовање, изградња

Подождите немного. Документ загружается.