Михајловић Милосав. Мале Хидроцентрале - Истраживање, пројектовање, изградња

4.

male hidroelektrane od

1,0

do 3,O

MW,

5.

srednje hidroelektrai~e od 3,O do 10,O

MW,

6.

velike 11id.roelektrane preko 10,O

MW.

Za praksu sve

HE

do 3 kW treba ~mpisati

i

nazvati

ill

zajed-

niekim imenom

-

male hidrocentrale sa imzetkom diepnih hidrocen-

trala do 10 kW i'nstalisane s~nage.

T~.etnzan

MHE.

-

DosadaSnja aktivnost

na

izgl-ahji

MHE

ug-

lavnonl je bila spontana. Pojedinatno su

ill

gradile zainteresovane

or-

ganizacije

i

pojedinci.

U

us1,ovima nepostojanja komplclcsne

i

prog-

ramske aktivnosti normalno

je

Sto

su se u dosadagnjem radu

na

ovom programu ispol jili

i

izvesni iledostaci.

Izgradilja MHE illora prvenstveno da bude usaglasena sa za-

konskom regulativom kojom se uredujru osnovna pitanja. Pod oviir~

veoina vainim pitanjima, pre svega, podrazumeva se:

-

ko nloie sopstvenill~ sredstvima graditi

MHE;

-

da li gradanin moie obavljati elektroprivrednu delatnost

i

pod kojim usloviina proiz~di~ti elektrienu energiju u MHE

za

svoje

potrebe

j

za potrebc drugih potroSaea;

-

da

li

ugovorne organizacije udruienog rada mogu gradilti

i

eksploatisati MHE, kao

i

to

-

da

li

se izgradilja

i

eksploatacija

hlHE

moZe tretirati

kao

inala privreda.

Pored navedenih problema, koji se

u

nas reSavaju zakonom,

postoji i niz drugih koje bi, takode, trebalo obuhvatiti zakonskonl

rcgulativom. To se prveiistveno odnosi na obavezno evidentiranje,

iz.

radu katastra

i

studija o potencijalnim lokacijama hidroelektl-ana ma.

nje snage, zatim na izgradene, napuStene

i

MHE u radu.

-c

cilju in-

tenzivnije izgradnje MHE mora se odgovoriti na mnoga praktitna

pitanja, kao Sto su:

-

da li je potrebna

i

na kojem nivou izrada invcsticiono-teli-

niCke dokumentacije (posebno treba reSiti nivo izrade podloga ua ko-

jima se zasniva tehi1iCko i ekonomsko reSenje);

-

da li je potrebno utvrditi tipizaciju i standardizaciju elekt-

romaSinske opreme, ili to prepustiti proizvodaCima opreinc;

-

da li su elektrod~isrtrilbucije obavezne da ukljuee i pod ko-

j im uslovima, izgradene

MHE

u opStu energetsku mreiu;

-

kakva je uloga republiekih

i

regiorlalnih interesnih zajed-

nica za

vodoprivredu i elektroprivredu u pogledu planiranja, projek-

tovanja, izgradnje i eksploatacije MHE. Ovo pitanje je poseb~~o zna-

Eajno s obzirm na to da su na snazi Zakon o vodanla i Zakon o

elektroprivredi (od aprila

1981).

kojima je precizirano ko sve moic

da obavlja elektroprivrednu delatnost

-

proizvodnju

i

disti.ibuciju

elektrizne energije. Po pos tojsdiin zakons kim propisiina elek tropriv-

rednom delatnoSCu mogu se baviti osnovne organizacije udruienog

rada koje se inate bave proizvodnjom, prenosom

i

distribucijoin ener-

gije iskljutivo ili preteino za potrebe drugih organizacija

i

grada-

na. Ovakva

formulacjja destimulige izgradnju MHE. Ona bi inlala do-

nekle

smisla da energije ima dovoljno, da se ne uvozi

i

da su sva na

$a

naselja elek8trificira31a. Medutim, dogada se da pojediila naselja

i danas nemaju elektriene energije, jer po

Zakoilu o elektroprivredi

ne mogu graditi

PUII1E svojim sredstvima.

Otuda bi, prvenstveno mesnim zajednicama kojc nisu elektri-

ficirane, a takvih samo u Srbiji ima olko

400,

trebalo oinoguciti iz-

gradnju, odriavanje i eksploataciju MHE za sopstvene poti-ebe

i

po-

trebe potroSata iz susednih mesnih zajednica. Radni ljudi

i

gradani

u

~ilesnim zajednicama uddujiu sredstva sanlodopriilosorn za raznc

namene, pa im treba oiiloguditi da budu investiitori MHE

UL

istovre-

meno preciziranje uslova i naeina isporuke elektriene cnergije (siia-

ge, obratuna potroSnje i sl.). Podrazumeva se i dogovor o tonie da li

de se ta energija isporueivati &rektno ili preko distributit nih organi-

zacija.

Kada je

ree o tome da li gradani mogu da proizvode elektriG

nu energjju, stanje je tistije, jer Zakon o elektroprivredi ne zabra-

iljuje gradanima da grade MHE i proizvode elektrienu energiju za

sopstvene

potrebe. Medutim, ako je u pitanju proizvodiija elcktriene

energije za druge potroSaee, Zakonom je iskljueena takva nlogudnost.

To praktitno znaei da gradanin, sopstvenik MHE, poslc podinirenja

svoj ih potreba za

elekrtrienum energijom, proizvedenu struju u sap-

stvenoj MHE ne sme da

korilsti, Sto je nelogieno. Zato bi i u ovoj ob-

lasti

nloralo da dode do izvesnih promena.

Kao

objaSnjenje ove potrebe navode se samo neki dctalji.

Ne-

logicno je da

u

periodu energetske krize, kada se uvoze fosilna go-

riva i koristi ugalj

u

TE,

gradani koji izgrade MHE ne mogu viSak

energije

da

ustupe uz utvrdenu naknadu elektrodistribuciji preko

opSte energetske inreie. Pa i kada naj bliia elektrodis tribucija nije

irainteresovana za proizvedenu energijw, ona se moie uz naknadu us,

tupiti onirna koji nemajlu dowljno. Takode je neodriivo da se na lo-

kacijama na kojima elektroprivredne organizacjje nisu zainteresova-

ne

za gradnju MHE ne dozvoli gradanima da svojim sredstviilia izgra-

de

hidrocentrale manje snage

i

za svoje ptrebe, ali i

za

treca lica.

Prodaja elektriene energije iz takvih MHE, naravno, nlorala bi se

reguIisati odgovarajudim propisima u odnosu na kw alitet elektriene

energije, tarife

i

sl. Uz sve ovo vaZno je istadi da je moguca stopro-

centna kontrola proizvodi~je

i

plasmana proizvedene elektriCne ener-

gije i energije ustupljene

drugim ptroSaCirna. Samim tiin bi

i

zahva-

tanje

druStvene zajednice za potrebe opSte potroSnje iz proizvedene

i prodate energije bilo oinogudeno.

Drugo pitanje se odnosi na formiranje organizacije udruiienog

rada za obavljanje elektroprivredne delatnosti angaiovanjem sopstve-

nih sredstava.

U

naklu, ne bi trebalo da postojc nikakve prepreke i

mbrane ako se vodi ratuna o naeinu urganizovanja, visini ulaganja.

zainteresovanosti organizacija udruienog racla za distribuciju elektriir-

ne energije, za eventual110 osnivanje ugovorne

i

elektroprivredne or-

ganizacije

udruienog rada

i

sl. Ugovornim arganizacijanla udruienog

rada bi se ustupale lokacije za izgradnju hidroelektrana mai~je sna-

gc

za

koje elektroprivredne organizacije nisu zainteresovane ili n.isu

u

rnogucnosti da ih koriste

u

5-godiSnjem planskom periodu.

Proizvedona energija u NLHE, koje izgrade ugovorne or~aniza-

cije udruienog rada, nudila bi se prvenstveno elektrodistribucijama

na

Ciju

bi mreiu bile prikljutene MHE, a u tarifni siste~n za prodaju

elek~uiCne energije ugradili bi se elementi koji bi preko tene eilergi

je pruiali osnivadima ugovorne organizacije udruienog rada nakna-

du za reprodukciju, tekude troqkove, naknadu za uloEena sredstva

i

povradaj uloienih sredstava do amoritizacionog veka objckta.

U

pogledu izrade investiciono-tehnitke do kumentacije postoje

izvesne dileme; na primer, da li za MHE, bez obzira na

iiistalisanu

snagu, treba radi ti kompletnu investiciono-tehnieku dokumentaciju;

da li se HE manje snage

m,ogu graditi na osnovu tipskih projekata;

da li se MHE mogu graditi bez gradevinske dozvole, bez vodoprivred-

ne i

urbanistieke saglasnosti, itd.

Prema

dosadaSnj irn is kustvima stdeiliin na izgradnj i hIHE u

SR

Srbiji, bez obzira

ria

instalisanu snagu, moraju se sprovesti svz

predradnje za utvrdivanje Q-H pararnetara. To znaei da se za loka

ciju za izgradnju MHE mora hidroloSki obraditi u odgovarajudem

obirnu i utvrditi linija protoka i linija trajanja vodotoka, zatim visin-

ska razlika izmedu gornje

i

donje vode. Na osnovu dobijenili poda-

taka

moie se odrediti

Q,,,

i

Hi", a prema ovim parametrima inoie se

odrediti instalisana snaga

i

proseba godiBnja proizvodnja elcktritnc

energije. Odredivanje instalisane snage podrazumeva odredivanje do-

voda,

tipa hidroelektrane i mnovnih objekata, kao Sto su ustave, re-

Setke, pretkomore

i

sl. Iz ovoga proizilazi da se gotovo za svakl; MHE

mora izraditi odgovarajuda

investiciono-tehnieka dokuincntacij a. Pod

odgovarajuCorn

podrazuineva se neophodna investiciono-tehnikka do-

kumentacija po kojoj se objekat

moie izvesti. Projektnu pak, doku-

mentaciju za

elektromaSinsku opremu, regulaciju i autoinatiku tre.

ba uprostiti koriSienjem tipizirane dakumentacije.

Najzad, u ovoj

obYasti odredenu ulogu in~aju regionalile inte-

resne zajednice za elektroprivredu. Prema

Zakonu o SIZ-ovima,

iz-

medu SIZ-ova za elektroprivredu

i

SIZ-ova za vodoprivredu usagla-

8avaju se interesi i donose planovi i programi izgradnje HE i pri-

bavljaju sredstva za

njihovu izgradnju na temelju osnovnog ili po-

sebnog

samoup,ravnog sporamima. Medutim, umesto elektroprivrednih

organizacija trebalo bi da regionalne interesne zajednice budu i in-

vestitori, s tim

Sto bi objekte posle izgradsje preilele odgovarajukim

elektroprivrednim orgenizacijama. Pasebno bi samoupravne interesne

zajednice za

elsktroprivredu trebalo da se pojavljuju i kao investito-

ri izgradnje objekata MI-IE koji se grade

u sklopu viienanienskih vo-

doprivrednih

ob jekata sredstvima regionalnih samoupravnih in teres-

nih zajednica za vodoprivredu.

U

uslovima olteianog finansiranja ne-

odriivo je da se viSenaincnske akumulacije, uz koje se grade i hidro-

elek trane manje snage, grade iskl jueivo sredstvima vodoy rivrede i po-

tcncijalnih korisni ka,

bez i kakvog ueeSCa elek troprivrede. Elck tropri-

vreda mora da prati

i

sredstvima ueestvuje u izgradnji svakog ob-

jekta koji

omogukava izgradnju MHE. Takvim uCeSLem elek tropriv-

reda stite pravu da koristi vodoprivredne objekte za proizvodnju ele-

ktricne energije.

Dos~das'nja aktivnost.

-

Do

sada se i;ije rasyolagaio stalnim

izvorinla sredstava za izgradnju MHE, pa je normalno Sto se nisu

mogli

ozekivati neki izuzetni uspesi u izgradnji

MHE.

AngGovanjein

sredstava radnih organizacija do kraja 1984. godine u Srbiji su iz-

gradene ove MHE:

1. MHE BOR

-

Bor, instalisane snage 100 kVG

2. MHE ZLOT

-

Bor, instalisane snage 50 kW

3.

MHE ARANDELOVAC

-

Arandelovac, instalisanc snage 160

kW

4. MHE BLACE

-

Blace, hstalisane snage 20 kW

5.

MHE KRASAVA

-

Krupanj, instalisane snage 160 kW

6.

MHE DEGURIC

-

Valjevo, instalisane snage 80 kW

7.

MHE PETNICA, instalisane snage 10

kW

8.

MHE BUCJE, instalisane snage 20 kW

Snage 600 kW

U

1984. godini Republicki SIZ za elektroprivredu odobrio je kre-

dite

za

izgradnju 9 MHE.

(U

mil.

din.)

Tab.

4.

-

Krediti RepubliEkog

SIZ

za vodoprivredu

1984.

R.

Ukupne Dinam. sred.

Op~s

radova yredr.

O/o

ueeS. Rep. SIZ

br.

Investitor

vredn. RSlZ

1983. 1984.

-

1

2

.Y

4 5

G

7

-

Izrada Jdej nlog

1.

ED

KruSevac

projekta sa

invest.

progr.

za

HE

CeLije

5.300 50 2,630

Izcada idej nog

2.

ED .41eks4i,nac

pmjekta sa

invest.

pragr.

za

HE

Bov,an

6,500 50 3,250

Izradla idejnog

3.

ED

T.

Uijce

pmjekta sa

invest.

pwr.

za HE Vwtci

15,869 10 2,322 5,612

Imda studije

4.

ME

B.

BaSta sxednje

i

dmje Drine

3,000 100 3,000

Imad~a studije

prevodenja v4ds

5.

I1E B. Basta

u akumulaaiju

RHE B. Ba5Ca

9,500 100 6,000 3,500

6.

EL)

Loznlca Izgnadnja

MHE

Krasava

19.462 29,8 5,801

7.

OOUR Sokolovlica Rekmstrukdja

r;amzigrad MHE Sum~akovac

11,000 31,8 3,500

I

'

8.

OOUR

ED

Izgradnja MHE

Kn jaievac Crnl

Vsh

27,000 31,; 8,550

Svega

.

97.630 35,062 9.1

12

Krediti se odobravaju

pod

odredcnirn uslovima:

1. odobrena sredstva

ku povratna;

2.

u&SCe kredita SZZ eleklt.roprivrede u finans.iranju objekata za

koje su investmitori elektrodi'stributivne RO odreduje se najviSe do

50%

predratunske vrednos.t

i

;

3.

uteSCe kredita

KSIZ

elektroprivrede u finansil-aju objekata

za

koje su investi.tori RO iz SOUR-a ZEP iznosi

1000/0

predraeunske vred-

nosti;

4. krediti se odobravaju s rokom otplate od 15 godina i kama-

tom po stopi od

6Vo

godiSnje.

U

taku je projektovanje i izgradnja ovih MHE:

1. HE Blace kod Blaca, snage 20

kW (u fazi montaie)

2.

HE Petnica u Pctnici kod Valjeva, snage

15

kW (montirma,

u

fazi ispitivanja)

3.

HE Osanica u Zaaubi~i, snage 50 kW (glavni projekatj

4. HE

Krasava kod kmpnja, snage 160 kW (ugovorena oprema)

5. HE

DeguriC u Valjevu, snage 75 kW (ugovorena oprema)

6. HE Mokranj

-

Negatia, snage 400 kW (ugovoreno projekto-

vanje)

7. HE

Sumlrakovac, snage 160 kW (rekonstrukcija postojek, ugo-

voreno projektovanje)

8.

HE Buejevska reka kd Priboja, snage 250

kW

(izraden pro-

jekat, u toku je prikupljanje ponuda)

9.

HE Kratovska reka kod Priboja, snage 2

x

500

kiV

10. HE Bistrica

I1

u Bistrici, snage

2

x

145 k'Mr

11. HE Bistrica

I

u Bistrici, snage 2

x

310 kW-

12. HE Sopotnica kod Prijepolja, snage

400

kW

13.

HE Sevalj kod Arillja, snage 150

+

250

kW

(od

9.

do 13. iz-

radeni projekti, u toku je prikupljanje ponuda)

14.

HE Dimitrovgrad u Dirniltmvgradu, snage

100

kW

(uraben

glavni projekat, u toku je ugovaranje apreme)

15.

HE Titovo Uiice

I11

u T. Uiicu, snage 400

kW

(izraden pro-

jekat rekonstrukcije)

16. HE Ruplje u Crnoj Travi, snage 38

kW

(izraden glavni pro-

jekat)

17.

HE

Brod u Crnoj Travi, snage

2

x

500 kW (izraaen idejni

projekat)

18.

HE

Sastav reka u Cmoj Travi, snage 2

x

350

kCV

(izraben

idejni projekat).

Na

podrutju prigranicnih

i

ekstremno nerazvijenih opStina u to-

ku je izgradnja viSe MHE,

i

to:

1.

HE Dukatska

2.

HE Medveda

3.

HE ~enokos

4.

HE Vi,suCka Riana

5. HE Aldina reka.

Od dosadaSnjih aktivnositi posebno treba istaci Kepilblicku

kon-

ferenciju m.la.dih istrzEivaCa

SR

Srbije,

koja

je u istra2ivaCkoj akciji

Il'itovirn putem

1981.

realizovala energetsku prospekciju sliva Golijske

Moravice na teritoriji

SO

1vmj.ica.

U

tolku ove akcije mladi istraiiiva-

Ci su utvrdili liokacije za izgradnju nekoliko desetina

MHE

ukupno i11.

stalisane snage

oko

5,s

MW.

Sliha

4.

-

Shematski

izgled savrernene

MHE

Savetovanja.

-

U

cilju podsticanja izgradnje

MHE

od~Zan je

veii broj savetovanja i strutnih sastanaka.

.

I1

jugoslovensko savetovanje o autonomnim elektritnim imo-

rima

i

njihovom koriSCenju u redovnlim

i

van.rednim uslovima (odria-

no u Opatiji 26, 22. i 23. inaja

1979.

godi.ne) u saradnji sa Savcznim ko-

mitetom za energetiku

i

industriju

i

Tehniekom upravoln

JNA,

oceri-

lo

je da u naSoj zemlji postoje izvanredno pwoIjni hidrografski i dm-

gi uslovi za izgradnju MHE. Tom prilikorn je ukazano na to da se do-

bijeni

kwh iz malih hidroelektrana ne mogu rneriti istim ekonomskim

meriliina kao

kW,

iz

velikih HE

i

TE.

Pri izgradnji malih

I~idroelek~trana, bilo da rade pal-alelno s po-

stojedorn,

ili

u

sopstvenoj

mreZ.i,

treba raspolagati drug~m kriteriju-

mima koji se ne izraiavaju cenom proizvedenog kWh. Yresudno je to

Sto de veliki broj malih hidroelekbrana biti u stanju da PI-oizvede naj-

nuinije koliCine elektriene energije u vanrednim usloviina, kada nema

struje iz velikih sistema.

hlarta 14. i 15. godine

1983.

u Boru je odriano jugoslovcnsko

savetovanje o izgradnji MHE, a

19.

i

20.

aprila

1984.

godine u Rra.nde-

lovcu je takode odriano savetovanje o projektovanju i izgrhdrlji ma-

lih hidroelektrana. ZakljuCci sa ovih savetovanja dati su u Prilogu

10.

Evropska konferencija

o

MHE.

-

Decembra 1982. godine u Morl-

te Karlu je odriana Prva evropska konferencija o maliil~ hidrocentra-

lama. Yokrovitelji ove konferencije su bili kasopisi

Watcr Power

i

Dart!

Co~zstrtrciion.

Konrerencija jc bila uglavnom nanlenjena poslovilim lju-

dima iz oblasti proizvodilje opreme, a zatim pro jektants kim i ixienje-

ring-organizacijama.

U

radu Konferencije zapaieni su posebno struCnja-

ci velikih elektoenergetskih udruienja

i

kompanija iz SAD, Kanade,

Vel

ike

Britanije, Svedske, NorveSke, Svajcarske, naravno

i

zeml

je

-

domadina

-

Francuske, i niza drugih zemalja. Konfercnci ji jc prisu-

stvovalu uko 200 utesnika od kojih gest iz Jugoslavije.

Tipizacija i standardizacij a opreme biIa je dominantna tema.

Preds tavnik EDE-a

(Z.

Sevalije) posebno je isticao problem standardi

.

zacije na evropskom nivou, prilrlj uCenje

na

mreiu, testiranje i drugo.

Zalagao se za standardizaciju opreme za

MHE

na nivou evropskih ze-

malja, ali bi takav poduhvat zahtevao znatno angaiovnje, pa zbog to-

ga

do sada nije prihvaden u vedem broju evropskih ~ernalja.

UCesnicima Konferenc4je je prikazan agregat

MHE

sa Pelton-tur-

binom za padove od 40 do 200 m i instalisane snage od

N

=

50

kW

do

N

-

500

kW

za samostalan rad,

s

elektronskim replatorom instalisa-

nc

snagt: i cslpur.nicirna

za

vihh ez~er-gije koji st. cligilalllo

i

sclektivllu

Slikra

5.

-

T,ipiuirani agregat

MHE

-

pro~iz~od

na$e

industrije

u

kl

jueuju. Ovakvi agregati su veama pogodni

za

neelek trif icirana na-

selja, kao

i

za zemlje koje joS nemaju opSte energetske ~nreEe.

Interesantan je bio prikaz raznih tipova cevnih turbina firme

Bell sa regulacijom sprovodnog aparata, kao i kombinacijoin jednog,

dva ili viSe agregata. Posebnu novost predstavlja reSenje agregata s cev-

nom turbinum, s namotajima u turbinskom rotoru kojein su lopatice

istovremeno i magnetni tokovi generatorskog rotora.

Posebnu painju

je izazvao referat o obnovi i automatizaciji ma-

lih hidroelektrana u

SR Nemaekoj, zatim izlaganja

o

teliliologiji mik-

roprocesora i njihovoj primeni

u

upravljackim niehaniznlima. Sve ovo

svedozi o tome da se u svetu inte~uivno radi na pobuljSanju i osavre-

menjavanju opreme za

hIEIE, a naSa bi nastojanja morala biti usredsre-

dena na pradenje svih ovih zbivanja u svetu, posebno u Evropi. Za sa-

da

su nam rezultati u izradi tlurbina, automatizaciji i modernizaciji go-

tovo jednaki, dok u primeni mikroprocesora u

upravljaCko~n sisltemu

izgradenih MHE, takode poznstoj, kasnimo.

Kratak prikaz

MHE

kod nas.

-

NaSa zemlja raspola%e, kao Sto

je veC reEeno, dobrim topograf,skim i hidroloSkiin uslovinla za izgrad-

nju malih hidroelektrana.

Meduti2r11,

do

sad-a i,in nije poklairjana odgo,.

varajuda painja.

Podaci o malim HE u na5oj zemlji datiraju od pre rata. Prema

toj evidenciji u SR Sloveniji je registrovano oko 200 MHE pojedinaP

ne instalisane snage od 10 do 1000 kW, a u celoj

zeinlji bilo je

365

MHE.

U SR Srbiji, kao i u

d.rugim republikama, takode su bile izgra-

dene hIHE, ali se ne zna pouzdano koliko ill taho inia i koliko ih je

u

radu. Sigurno bi bilo vrlo korisno da se izvrSi popis postojedih MHE,

a

posebno da se evidentiraju ubjekti lcoji su u pogonu. Posebno su in-

teresantni

planovi izgradnje MHE u narednoin periodu. Prenia ras-

poloiivim infomacijma, situacija u pogledu planiranja izgradnje

MHE

je slededa:

U

SR Sloveniji se grade male HE po posebnim progranlima, pre

svega za potrebe opStenarodne odbrane (oko 100 objekata).

SR Makedonija planira izgradnju oko 400

MHE pojediriaene sna-

ge od 50 do 500 kW sa ukupnom instalisanom snagom od oko 300 MW

i

proizvodnjom od ako 1,l milijardi kwh. Uraden je

i

katastar izgrad-

nje MHE.

U

SR Srbiji se, prema ocenama projektanata, planira izgradnja

izmedu 200

i 300

MHE silage do 500 kW, a manjih snaga (mini i mikro

HE)

znatno vedi broj. Ukupan hidroenergetski potencijal koji se moZe

dobiti iz MHE procenjuje se na oko 1,43 milijarde kwh godignje. Re-

pub1iEho izvrSno vede je 19.

X

1983.

godine razniotrilo

i

usvojilo Prog-

ram aktivnosti na rekonstrukciji postojedih

i

izgradnji novih

IIE

ma-

njih snaga.

U

toku je izrada katastra MHE.

SR Bosna

i

Hercegovina ocenjuju da je njen hidropotencijal ko-

ji se

nloie iskoristiti u MHE oko 2 milijarde kwh godiSnje

i

da se ra-

di

na njegovom is traiivanju.

U

SR Crnoj Gori u toku su pripreme za izradu katastra nlalih

vodotoka koji de koristiti za izgradnju malih hidroelektrana.

Mali

vodotoci

u

SR

Hrvatskoj nisu

do

sada

sisternatski obradi-

vanmi, te

se

ne

raspslage konkretnim podacima o

mogu6em

iskoristivom

hidswraergetskom ptencijalu

ek

malim

HE.

Uradena je n~etodologija

za

izrad4u katastra nlalikm hidroeiektrana

i

snsernica

za

odredhanje teh-

nizki iskoristivog energatskog potencijala malih vodotcska

i

ekorao~nskc

opravdancosti izgradnje

malik

HE.

Na kraju treba istadi

i

privatne inicij~~tive, jer

je

do sada

vet

iz-

,oratlens nekoliko desetisaa

MHE

naroCito u Sloveniji

i

Srbiji.

Kratak prikaz

MHE

u

svetu.

-

Danas se ne zna

takn

brroj

ma-

lih

HE

u svetu, ali se prema

R.

M.

Mingu

(Mini Developinents for Small

Areas)

smatra, da samo

u

Kini radi oko

68.000

malih

HE

pojedinaEne

snage 20-50 kW, a u Jaganu se planira izgradnja

oko

1930

malih

HE

pojedinacne instalisane snage do 80

MW.

Za realizaciju programa iz-

gradnje

MHE

u Kini

i

Japailu intenzivno se radi na standardizaciji i

tipizacij

i

malik turbina i njihovoj serijsksj proizvodnji.

Azlstrija.

-

Procenjuje se da se izgradnjoin

hfHE

nio2.e u nared.

nom periodu obezbedi:ti oko

4

n~i~ijarde

kwh,

pa je u toku izrada pro-

jekata za novih 200-300 objekata. Do sada je izgrazl'eno olio 1.200 ma-

lih HE pojedinatnih kapaciteta do

5

MW

i

one proizvode oko

2

mili-

jarde

kWh

godiSnje. Poseban akcenat se daje na ekoilomski znaCaj

MHE u okviru postojeCih objekata koji su izgradeni za visenaarnenske

potrebe (vodovodi, nevodnjavanje i sl.) a ne s.arno za proizvodnju elek-

t riene energije.

Franctrska.

-

ProuEavajlu se potencijali

MHE

za obezbedenje pro-

izvodnje elektrifnc energije

za

oko

7

m,ilijardi kwh godignje

i

to sa

postrojenjima

instalisane snage do 2 MW, a izvodljivi potencijal za

takve objekte je oko 5

milijardi

kwh. Polovina ovog potencijala se

ved. koristi.

SR

NemaZka.

-

Fostoji oko 3.000

MHE

pojedinatne snage do

10

IMW

Cija je ukupna g0diSnj.a proizvodnja oko

4,9

milijardi kwh.

NorveSka.

-

Inla veliki broj lokacija s obzisain na topograf-

ske i hidrologke uslove za izgradnju MHE iz kojih se mok obezbedi-

ti oko

9

milijardi kwh godiSnje elektritne energije, a sada :MHE

u

NorveSkoj proizvode oko

6

milijardi

kwh.

NorveSka daje nepovrat-

nu porno6 za izgradnju MHE u visini od

8O0/0

vrednosti ol~jekta. Ova-

ko velika subvencija ima ekonomski znazaj, jer se odnosi na objek-

te koji se grade van energets'ke mreie kaa autonurnni objckti za po-

tsebe malog broja potroSaCa.

Interesovanje za izgradnju MHE posebno je veliko u Pakista-

nu, Indiji, Indoneziji

i

Novom Zelandu, kao

i

u ilekim zen~ljaina

La-

tinske Amerike.

Nlale hidroelektrane su posebno interesantne za me zemlje ko-

je joS nisu formirale svoju osnovnu elektroenergetsku mi-ciu pa su

llpudene na izgradnju autonomnih izvora elektrifne energije. Meedu-

tim,

i

~lajrazvijenjje zemlje planiraju i grade hlIiE. Tako, na primer.

SAD

podstiEu razvoj malih hidroelektrana, a nacionnlna studija ko-

riSCenja hidroenergije, koja je radena za Kongres

SAD,

ukazala

je

da postojedih 5.400 brana i 4.500 novih lokacija pruBaju dobre uslo-

ve za izgradnju MHE ukupne snage oko 20.000

&IN-,

Cija bi ukupna

godiSnja proizvodnja iznosila

78

milijardi kwh

u

2000. gadini.

Prednosti

i

nedostaci

MHE.

-

Da bi se podstakla brZa izgrad-

nja MHE neophodno je istadi njihove prednosti,

i

nedostatke, kako

bi se

u&eni nedostaci bliagovremeno otklolnili i sveli na minimum.

Prednosti izgradnje MHE u odnosu na izgradnju drugill izvo-

ra energije su mnogobrojue:

1.

ReSavaju problem stalnog porasta cena goriva za rad TE

-

uglja i naftinih derivata.

2.

Smanjuju odlivanje deviza za nabavku goriva

za

TE

na ma-

zut.

3.

Smanjuju investiciona ulaganja za elektrilikaciju uGaljeni11

naselja

od

opSte elektritne mreie.

4. Elektrifikacijom takvih naselja doprinosi se ilnapredenju

njihovog druStveno-ekonomskog i kulturnog razvoja.

5.

Zahtevaju malo reprodukcionog materijala tokorn eksploa-

tacije. TaEnije, male hidrocentrale koris te

za

svoj rad jedino vodu,

odnosno sirovinu koja je obnovljiva. Uz to treba dodati da se radom

malih hidrocentrala ne zagaduje iivotna sredina, gto nije slutaj sa

drugirn elektrienim centralama.

6.

Eksploat~Su se uz vrlo male materijalne troikove. Ako se to-

me doda i Cinjenica da ovi objekti rade automatizovano, bez

ljudske

posade,

uz

povremeni obilazak od strane strucnjaka, onda se mo8e

tvrditi da su ukupni operativni troSkovi vrlo niski.

7.

Radni vek MHE je vrlo dug, praktieno neograniten. Prose-

Slika

6.

-

Male akumuliacije izg~adene za druge potrebe pl'u8a~u

~rlc-nlnt*

uslove

za potlizanje

MI-Il?

Михајловић Милосав. Мале Хидроцентрале - Истраживање, пројектовање, изградња

Подождите немного. Документ загружается.