Михајловић Милосав. Мале Хидроцентрале - Истраживање, пројектовање, изградња

Slika

166.

-

Agreg.at

MHE

sa

Pe1ta.n

turb,inoin

PreEnik osnovnog kruga obrtnog kola moie se odrediti iz jed

nacine

39

(11

Co

30

Do

=

ili

Do

=

n

7t

n

P.rotok vode kroz ;turbinu odreduje se iz jednatine

.2

v

7t

Q

;=

do

=

m

(p&'

VL

I;

(p

=

0.97 do 0.985

4 4

Sllika

167.

-

Sherna

dovod~a

d

mlahka

n,a Pelton-turfhimi instdisane snage

5,5

MW

Broj mlaznika zavisi od specifi2Enog broja obrtaja

i

odreduje

se

uz

ove uslove, i .to za

n,

=

15-30: usvaja

se

turbi,na sa jednom mlaznicom;

n,

=

30-50: usvaja se turbina sa dve mlaznice.

Pelton-turbine sa veCim brojem mlaznica se dos~a retko koriste

za male hidrocentrale. Prilikcm izrade postrojenja za Pelton-iurbine

bitna su dva osnovna elementa:

-

obrtno kolo sa lopaticama rasporedenim

po

obc~du;

-

dovod sa mlaznicama u kojinla su snleStelli uredaji za regu-

Iaciju proticaja.

Regulator se sastoji

iz:

--

koplja koje se pomera napred-nazad i na taj natin rrguliic

protok vode;

-

skretafa inlaza Eiji je zadatak da skreue vodu liako viSe ne

bi

udarala na lopatice.

Preporufljivo je da se

reg~llaciji posveti posebna pain-ja, jer od

dobre regulacije u vedinl slutaljeva zavisi ne samo rad ilego i posto-

janost postrojenja. Joi

1878.

godine Amerikanac Pelton, 6oji

je

Bon-

struisao ovu turbinu, koristio je regulator psmocu ltoplja i na taj

na-

Cin oiiiogudio obimnu upotrebu na postl-ojenjiina sa relativno n:alirn

protocima i velikim padom.

Qi

~400.0

Ii

t/sx

n

=GO9

o/

min

SLika

168.

-

Agmgat

MHE

s,a Pelbon-turhinom

Ti~rboi~npulsno kolo.

-

Turbo-agregat predstavlja varijantu, i

to

moida poboljSanu, Peltonovog kola. Ovaj agregat proi~vodi isklju.

Civo Gilkes u Engleskoj. Tlurbo-rotor je liveno kolo koje po obliku

podseta na lepezastu lopaticu zatvorenu sa spoljne stranc. Mlaz vo~le

dolazi s jedne strane, ide preko lopatica i izlazi na drugoj strani. Tvr-

di se da su prednosti ovog (tipa u tome Sto se inanjirri kolom i veLon:

brzinom moie postidi energija jednaka Peltonovom kolu. Kao i kod

Peltona, mogude je na jedno kolo dovesti viie mlazova vode kada je

pad relativno mali, a proticaj relativno

veliki. Samo koIo se proizvo-

di

u reiativno malom broju veliCina, a razlieite velicine mlaznika ko-

risle se prema uslovima na terenu.

Turbina sa popre2nim tokotn (Crossflow).

-

Rotor za popreeni

dotok iina oblik doboSa i lopatice radijalno fiksirane

du2

spoljne ilfi-

ce. Ovaj deo, oltvoreil u sredini, liCi na duvalicu. Knda

se

gleda s kraja

liti na brojtanik sata; voda ulazi na

9

h,

prelazi preko centra

i

izlaz~

na

4

h;

otuda i ilaziv popretnog toka.

U

prodaji se najCeSce nalaze

turbine s

popretnini toitom Osbergera iz Zapadne Nematke ili nekog

drugog proizvodaea po iljegovoj licenci. Zbog svoje konstsukcije se

za

popretni tok kaie da

se

uglavnoill samoprctiSCava

i

da odgovara

za

upotrebu na lokacijama s malin-1 padovima. Osberger

ih

jc,

u stvari,

scL

uspehom insltalirao tamo gde su padovi svega

1

m.

Osbcrgerova tur-

bina ima zavojoiCno kolo sa ulazne strane i daje konstantno visok

uCinak pri razllititim protocima. PoSlto su rotor

i

kuciite dosta tesllo

uklopljeni, sa donje strane turbine se koristi produvrla ccv

koja

omo-

LguCava

'

izvesnu fl&sibilnost itnstalacije u zavisnosti od postavljanja

turbine i nivoa doilje vode. Ovaj tip turbine se opseino koristi

u

svetu,

rnada je u

SAD

manje uobiCajen.

Banki-turbina.

-

Banki-turbina je veoma dug0 poznata, jer po-

tite od vodnog kola.

U

naSoj se sredini do sada veoma malo kuristila.

Mcdutim, tokom usavrgavanja turbina dobij~n je jcdnos tavniji tip ma-

le

Banki-turbine Cija je pojava pozdravljena. Tome su doprincla

i

is-

kustva zapadno-nematikog proizvodata Osbergera koji je do sada pro-

dao na stotine ovakvih turbina girom sveta. Otada je

i

u naSoj zemlji

poraslo interesovanje za ovu turbinu. Pozn'avanje osnovnih prednosti

j

nedostataka ovih turbina presudno Ce uticati

ria

bududcg korisnika

prilikom

izbora tipa turbine. Osnovne prednosti Banki-iurbina su:

-

jednostavna konstdcija

u

celini,

i

to

kako hidrauiiekih de-

lova rotora i sapnice, tako i leiiSta i kuCiSta;

-

jednostavna izrada;

-

niska cena;

-

veoma dobra regulaciona svojstva;

-

veoma mali pobeg;

-

dozvoljc~la varijacija protoka je velika i iznosi mas

Q=5

Q,,,.

Sltka

170.

-

Merna

skica

Bankl-turhine

Osnovnu vrstu Banki-turbine predstavlja ju tri Sirine pokretata,

i to: 100,

200

i

400

mm, a na svaku Sirinu pokretaea nlogu<e je dog-

raditi sve Sirine

mIaznice.

Konstrukcija i izrada Banki-turbine se moie izvesti gotovo

u

svakoj bolje opremljenoj maSinskoj radionici, s tim bto

se

kod tur-

bine

rutne izrade moraju oeekivati ja& izraieni nedostaci koji prate

Banki-tuhinu. Ti nedostaci, koji su izrazitiji u vecinl ii~go

u

nlanjiin

jedinicama, jesu:

-Bankidturbina ima, po pravilu, oko 100/o niiu korisllost

od

dmgih tipova turbina koje se koriste za iste

Q-EI

paraillctre;

-

zbog svoje konstrukcije BT se rnora postaviii inlad nivca

najvi9e donje vodc, pa je ovaj deo pada nepovratno izgubljen, <to pr~

malim padovima predstavlja znatne gubitke, jer se kot'isnos~ bitno

smanjuje;

-

brzina obrtaja, po praviIu, manja je od potrebne, te veoma

festo

zahteva upotrebu remenica ili reduktora, Sto,

s

jedne strane,

smanjuje korisnost agregata, a,

s

druge, povedava njegovu cenu.

Tek sa ovim

saznanjima mogude je uCiniti pravilan izbor izmc-

du BT i nekog drugog tipa turbine i postaviti rieke geileralne gl-anice..

Za veoma male agregate, snage do 20, a rede do

50

kMr, korisdenje

BT

je

veoma eesto, jer

u

tiin granicama prednasti BT dolaze do punog

Slika 171.

-

Bsnki-turbina sa remenom

osnova, b) presek, c) turbina, d) mlaznica,

stepen korisnosti turbine sa dve 6elije

Slika

172.

-

Banki-hurbina:

a)

ulazni

d'eo;

b)

sh,ema tur.bine;

c)

agregat

sa

Ban-

ki-turbinm

izrsaja. Pri ekstremno niskim padovima, do 10 nl, osiin u sluCaju

zahtevane regulacije protaka,

BT

se retko upotrebljava.

Podrueje upotrebe Banki-turbina, prema Institutu za

tcu

binske

stroje, prikazano je na sl.

179, Ovaj institut

izraduje obrtno kolo

i

mlaznike

s

ru6nom regulacijm, a ostalo prepuSta kupcu da

ih

Sam

izradi ili nabavi. Sva obstna kola imak pi-eCnik od 307 min, ali

raz-

lieite duiine. OdgovarajuCi rnlazllici formirakc mlazove vode pravou

gaonog preseka debljine

38

mm i dluiine 40, 60, 90, 140 i 320 mm.

Oviln turbinama istog preenika obrtlnog kola pokriva

se

siroko polje

~rotoka

Q

(lit/sec) od

14

do

300

litlsec sa padom

H

(in) od

2-30

nl

instalisanom snagom

N,

od 1-50 kW.

Proizvodat malih Banki-turbina (Elektrokovinar

--

LaSko),

izr

a-

djo je dijagrame (sl. 175, 176 i 177 za izbor tipa Bauki-turbine. Na

di-

jagran~u su prikazana Lri tipa. Na sva tri dijagrama na X-osi

je

neto-

-raspoloiivi pad, a na Y-osi instalisani protok. Sva tri dijagi-ama sil

radena za pad do 100 ni i prot'ok do

1

m3isec.

KoriScenje dijagraina je jednostavno: na dijagrarnu za raspolo-

iivi

pad

H

podigne se vel-tikala do horizontalne linije

za

protok, koji

n

[

na

minut]

SLika

173.

-

Dijagram obrtne brzine

BT

d

=

307 rnrn

Mlaznlca sa

privremeno pritvrgie-

nim vratllima za

regulacione rutlce.

Slika 174.

-

Banki-twbina

B

0,307/31

x

305

B

-

Banki-turbina; 0,307

-

preCni;k

~obrtnog kola

u

metrimfa;

a,

.=

31

'-

8irina

rnlaznice; 305

-

Sidlna rnlaznika

266

Slika

175,

-

a) dijagram tipizirane

BT

(Lagko)

b)

Izrabena

BT

po prilo-

Zenoj tipizaciji

(Lagko)

a)

Slika 176.

-

a) Dijagram tipi-

zirane

BT

(LaSko)

b)

Merna skica mla

nice sa regulacij-

skim

zatvaraEem

Михајловић Милосав. Мале Хидроцентрале - Истраживање, пројектовање, изградња

Подождите немного. Документ загружается.