Михајловић Милосав. Мале Хидроцентрале - Истраживање, пројектовање, изградња

Slika

184.

-

PopreEni presek obrtnih kola Banki-turbina

koji odreduje poloiaj

i

oblik lopatics

(mere u tabali

60)

-

Trapezni navoj TR 20 treba da je dovoljno

dug,

kako bi

bi-

lo zagarantovano pomeranje plote za

s

mrn (tabeIa

60),

iz zatvorenog

u otvoreni poloiaj

i

obrnuto.

-

U

potpuno otvorenom poloiaju zasuna iziazna ivica plot:

mora ,da leZi

u

taCki

A

(sl. 180)) a njena donja povrSina 1rioi.a biti po-

ravnata sa

unutraSnjim zidom rnlaznika, Sto se obe~beduje odgovara-

juCim naslonom noska zasuna.

Srednja cev

i

predturbinsici ventil

(Ing. Leopold Solc).

-

Pado-

wi vode na koje se postavljaju turbine mogu biti velike

i

do

100

m.

Zbog toga de se voda najteSde dovodilti u turbinu teliEnoxn cevi. Pre-

lazak sa okruglog preseka dovodnog cevovoda na pravougaoni ulazni

yresek mlaznice omogucava srednja cev. Ona se priCvrSduje za mlaz.

nicu preko prirubnice, kao Sto pokazuje sl. 185.

Slika

185,

-

Srednja

cev

Banki-turbine

Sllka

166.

-

Skica srednje

oevi

u uzduinclm preseiku:

11

-

sirina tilaznog presc-

ka mlazilice (mm);

i

-

visinca ulaznog preseka mlaznice (mln); d

-

preC11il-i

ulaz-

nog preseka srednje cevi

(inm);

L

-

duiina cevii (mm) bez

prirubnica

2SO

Srednja cev iina na ulraznom delu okrugli prcsek, a na izlazno~ll

pravougaoni. Zato ulazna prilmbnica

ima

oblik .kruinog prstena, a

iz-

lazila pravougaoni oblik. Skica uzdhog preseka sredlje cevi vidi se

na sl.

186.

U

gornjem delu prikazana je vertikalna a u donjcm delu

horizontalna projekcij

a

cevi.

Potrebne mere

srednjih cevi za pojedine vrste turbina caznak-

ne su u tab.

61.

Za dvojne turbine u poslednja dva reda tabele yotreb-

no je izraditi dve srednje cevi, po jehu za svaku turbinu.

Tab.

61.

-

Mere srednjih cevi za

pojedine

vrste turbina

Turbina

h

(mm)

d

(mm)

i

(mm)

L

(mm)

B

0,307131

X

37

200 100 500

B

0,307131

X

56

200 125 350

B

0,307131

X

86

200 150 300

B

0,307131

X

131

131 200 200 350

B

0,307131

X

200

200 200 250 250

Slika

187.

-

Neke rnogudnosti prikljuEka

turbine

na dovod vode:

1

-

dovodni

ce-

vovod;

2

-

turbina;

3

-

predturbimki ventill;

4

-

srednja cev;

5

-

pIosna brana

Nastavak tabele

61.

300 500

350

250

500 1000

GOO

700

700 1200

GOO

1200

700

7

00

Omot srednje cevi sastoji se od:

2

ravna trougla a, dva ravca

trougla b,

2

savijena segmenta

e

i

2

savijena segmenta

f.

Za izi-adu

cevi upotrebljava se CeliEni lim jednake ili vecc debljine od zida do-

vodne cevi.

Delovi omota mogu se iseCi iz kartona, saviti i zaicpiti.

Kada je dovodna cev dugaEka, potrebno je izmedu njc

1

dovod-

ne cevi postaviti ventil spoljnjeg pretnika d (tab.

61j.

romatu venti.

la se dovod vode na pogonski toCak zatvara i zaustavlja turbina.

U

slueaju nedovoljno precizile izrade mlaznica i klapili zn rtgulaciju, to

se

ne bi moglo uCiniti lsamo regulacionon~ klapnom.

PreCnik

d

dovodnog cevovoda naveden jc u tab.

61.

Medutim,

on moic biti i vedi, Sto ce dobro dodi za duie cevovode, da sc ne

bi

izgubila snaga pada. Prelazak sa veCeg precnika ventila na ma]-~ji mo-

ra se izvesti porstepeno, konusno ~blik~ovanjen~ cevi. lznenadan stepe-

nasti prelazak nije dozvoljen.

Francis-turbine.

-

Ova turbina je dobila ime

po

svom pronab-

zaCu Amerikancu Diemsu Frencisu. Osaovni

deo

ove turbine je obrt-

no kolo sas tavljeno od zakrivljenih lopat ica uCv~ sCeniIl izrnedu gIavEi-

ne i venca (sl.

188).

Glavcina je unutraSaji deo koji ima otvor za na-,

sadivanje na turbinsko vratilo, dok je venac na suproLl10j strani

i

slu-

ii za povezivanje Iopatica. Volda ulazi u obrtno kolo iznledu glavcine

i venca

i

izlazi iz njega kroz kruini presek. Voda

u

obi.tnorn kolu

me..

nja smer kretanja, a samirll tim i brzinu i na taj naein predaje raspo-

IoZivu vodnu energiju

i

protvara je u mehaniCku. hlehaiiiCka energi-

ja

se

prenosi na generator k0j.i ovu energiju pretvai-a u elektrienu.

U

SLik

188.

-

Obrtno

kolo

282

:.i~rbiria~na dolazi i do promene pritiska vode.

Da

bi se pritisak sav-

ladao, postoji

zaSLitni deo

-

oklop, koji istovremeno Stiii unutra5,rlji

deo od. prodora vazduha. Na mallim hidroclektranama Francis-turbine

se koriste i

ugrabuju:

-

u okno sa vertikalnim vratilom;

-

u okno sa horizontalnim w-atilom;

,

.-

sa spiralnim kudiStsm

i

horizcmtalninl vratilom.

U

poslednje vreme najCeSce se korj ste Francis-t~;rbine sa spira-

lorn.

Na ovu turbinu (sl. 19C)b) voda dotiCe kroz cevovod, prolazi kroz

predturbinski

zatvard, ulazi u objekat, prolazi kroz provodno

i

obrt-

no kolo, a zatim kroz sifon odlazi u recipijent. Meadiim, graile se i

male Francis-turbine u Sahtu

(sl.

190a).

Francis-turbine su prema specifiCnon1 bro ju obrtaja n, razvrs

la-

ne u Cetiri grupe

0

brtno

kol0

Turb;nsko

vrntilo

o

Slika

189.

-

Osmvni

deanenti

obrtn'og

bla

Francis-turbine:

1

-

obrtno kolo;

2

-

vodka

Iopatirza;

3

-

regudator cnbruta;

4

-

obrut sprovodnog

kola;

5

-

poklo-

pac;

6

-

turbinsk-o

vraitilo;

7

-

1eia.j;

8

-

sifon

-

sporohodne sa

n,

=

95-100

-

normalne. sa n,

=

100-250

-

brzohodne sa n,

=

200-300

-

ekspresne sa n,

=

25-00

I.

DRENAZNI

ZANARAE

Z.PRSTEN

ZA

NOSEHE

DIFUZORP.

3.

LIMENI

DEO

DIFUZDRA

I

NOSE~I

FRSTEN

TURBINE

5.SPROVODNO KOLO TURBINE 6.DIFUZOR 7.lZOLAC

OD

AKALTA B.CICLA

B

GEERATOR

1O.ZAMA.W

II.KLIZM

GNE

12.

KLINASTI

KAI~I

Slika

190.

-

Franois-twbina:

a)

sa vertikalnom osovi~nom;

5)

sa horizo.nta1no.m tur-

bin.0

m

Specifiem broj obrtaja Francis-turbi~ia zavis~

od

precnika

nil

ulazu

D.

Izratunavanje broja obrtaja

je

relativno kompllkovano.

Ta-

kode je prilieno komplikovano

i

odredivanje preenika ubrtnog

koln,

~\

Slika

191.

-

Francis-turbina: a)

u

Sahtu;

b)

u spirali

prcLnika ulaza u spiralu, same spirale, kao i prebika sprovodnog kola

Zato se, ovoga puta, izostavljaju sve

~te Eormule, a tiiaoci i svi zainte-

resovaiii upueuju na koriSCenje dijagraina TurboinBiituta

-

Ljubl

j

a-

na. Primena dijagramla je jednostavna i moie ih koristiti svaki polten-

cijalni graditelj

MI-IE.

Na horizontali je protok vode, a na vcrtikaii

raspoloiivi pad.

TaBo, na primer, za raspoloiivi protok od 0,25 m3jsec

i

pad od oko 25 m odgovara TF-250-1.500 ($1. 191). Prvi broj (250)

jc

precnik D, a &ugi broj (1.500) odredluje broj obrtaja turbinc. Ova tur-

Tab. 63.

-

Informati~nc mere o tipiziranim Francis-spiralnim turbinama (prenla

sl.

193) (InStituCa

za

turbinske stroje)

bina u sklopu postrojenja moie dati instalisanu snagd od yribliino

55

kW,

jer se zajednieka taCka

Q-H

parametara nalazi izilleiru linija

koje oznaeavaju 50 i

60

kW. Izabrana turbiila moie biti sa vertikal-

no~n osovinom (sl. 196), ili horiz~~ntalnoin osovinorn (sl. 107). Osnovne

mere izabrane TF2 turbine date su u Tab. 63, prema skici sa si. 194.

Posle

odredivanja D prema dijagramu na sl. 143, yomodu tab.

63

rnogu se za TF2 odrediti i ostali elementi

za

izradu turbine. Na pri.

mer, za dobijenu vrednost

D

=

250 mln, prema sl. 193, moZe se

od

rediti:

-

visina koja iznosi

A+B

=

560

+

450

=

1.010 inn1

-

duiina

C

+

E

=

1.510

mrn

-

visina sifona

H

=

3.000 mm

-

preenik spirale

J

=

1.000 mm

-

pretnik ulaza vode 0

=

280 mm

Ova tipizacija

de umnogome olakSati din~enzioilisanje MFIE sa

Francis-turbinama. Medutim, mora se ukazati velikonl br oj

u

amatem

da je ruena, smatcrska, izrada Francis-turbine vrlo kompiikovana.

Po-

sebilo je komplikovana izrada sprovodnog kola. Zato

se

poteilcijalnin~

graditeljima

MHE

sa Francis-turbinama preporuCuje

da

turbine, a

gc

Tab,

OSNOVNE

MEZE

T'URBIiL'E

A

(Sl.

190)

Slika 192.

-

Dijagram

u otrebe tipizirane Francis-turbine

(Litostroj

P

Omin

1300

1400

1500

1700

Turbina

A

1

A

2

"5

~

d

980

1100

1200

1250

a

500

650

e

674

706

780

864

1800

-__I-

-

150

A

6 850 950

995 2000

A

7 850

1050

150 1075 2100

.---

A

8

900

1150 150 1610

1180 2300

A

9 950

1300 150 1710

1310 2600

A

10

1050

1450

150 1860 1 440

2800

A

11

1150

1550

150 2010 1605

3200

b

700

91 7

A

4

c

100

150

700

,

900

A

5

900

700

150

dru

'd

WWO

a

Slili~t

101.

-

Osnovne

mere

tipizil-ane F1-sncis

turbine

(T~isb~ilGtitut

--

Ljubljan:~)

288

Михајловић Милосав. Мале Хидроцентрале - Истраживање, пројектовање, изградња

Подождите немного. Документ загружается.