Михајловић Милосав. Мале Хидроцентрале - Истраживање, пројектовање, изградња

je rianet na Y-osu i tako odredi tip Banki-turbine. Tkao, Iia primer, za

raspoloiivi pad

H

=

10 nl i protok vode od 100 litlscc olgovara

tur-

bina B 0,307131

x

305. Ovoj turbini odgovara instalisal~a silaga ocl

7,5 kFV, koja je prikazana na dijagramima kosim linija~na. Isto tako

se

poino6u priloienih tabela dobija za pad

H

=

5 m

1

pi.otok od 70

litlsec, instalisaila snaga

N

=

2,50 kW.

llcinorn

Izabrana turbina rnoie da radi i s nlanjoni ili vebom ho""

vode,

a

isto tako

i

s

mailjim ili veCiin padom. Normalno je Ja se

s

promenom pada i protoka menja i instalisana snaga, odlicisilo ukupna

kolikiila proizveclene enregije. Na osnovu priloEcnih dijagraiila

se

mo-

ie odrediti i promena pada ili protaka pri kojima izabraila turbina

moie ekonomiho da radi. Tako, na primer, izabrana turbina

maze

da

radi

s

minimalnim padom

H

=

6

m i rnhnimalnim prolokoirl

Q

=

66

litlsec ili maksiinalnim padolm

H

=

14 m

i

rriaksimalnim protoko111

O

=

130 litlsec.

Slika

178.

-

Mala

Banki-twtaina

i*mtgliaane

wnage

Ni

=

7

kW

sprernna z.a wan-

sport

i

rn.onba%u

Do

dams

je tipizirano 12 tipova Banki-turbina, i

to:

1)

B

0,307131

x

37 7) B 0,460146

x

314

2)

B

0,307131

x

56

8)

B

0,460146

x

479

3)

B

0,307131

x

86

9)

B

0,690169

x

487

4)

B

0,307131

x

131 10)

B

0,690169

x

742

5)

B

0,307131

x

200

3

1)

2

x

B

0,690169

x

565

6)

B

0,307131

x

305

12) 2

x

B 0,690/69

x

861

Tab.

59.

-

Osnovne mere

BT

prema

sl.

176(b)

i

l77(b)

Turbina

B

0,307/31

B

0,460/45 k+i20

R

O,ti90/69

k

4-

1.10

Slika

179.

-

P3rlrui.je

upoti-cbme

BT

(TurboinSli!ut, Ljubljana)

KONSTRUKTIVNI ELEMENTI'

Uputstvo za crtailje diska (prema sl.

184

sa podacima iz tabele

60,

inere u milin~etrim,a).'

1.

PovuEe se pod pravim uglom simetrala

1-1

i

2-2

koje se seku

u

tatk\i

0.

TaCka 0 predstavlja srediSte obrtnog kola

i

osovine turbi-

ne.

2. Crtaju se

krugovi iz ceritra 0 sa polupretnicinla

I

I,

1-2,

1-3

i

r,.

Krug polupreenika r, oznatava spoljni deo obrtnog kola, a na krugu

polupretnika r2 leZe unutraSnje ivice lopatica.

3.

Na krugu polupreenika r~ pomodu polupreihika rs odreduje

se onoliko

taCaka

K

koliko ima lopatica z. Rastojanja i~inedu rataka

K

(sl. 184) moraju biti jednaka, jer je to osnovni uslov za broj i p1.d-

vilan raspored lopatica.

4. Iz

tatke

K

se pomoCu Sestara otvora r~ odreduje

tacks

L

ko-

ja se nalazi u preseku

rs

i

rs.

5.

Sa duiinoin otvora Sestara

rs

a iz cenrta

L

ci-taju se kru2r.i

lukovi izmedu krugova rl i r*. Dobijeni kruzni lukovi oznai.av;lju po-

loiaj udubljenih stisana lopatica.

6. Iz

taeke

L

sa otvorom Sestara

1-6

+

s

crtaju se kruziii lukovl

izmedu krugova

rl

i r4. Dobijeni kruini lukovi oziiaZa\aju ispupeerie

strane lopatica.

7.

Lopatice su zaSiljme na oba kraja: na jednom izmcdu

!:T*~G-

va rl i 1-4, a na drugom izmedu

Q

i r3. Njihova obodila debljina

se

smb

njuje na s', odnosilo na s" (u milimetrima).

Lopatice su zakrivljene po kruinog lulru rs. Ovaj postupak

se

~-l

praksi obavlja kovanjem

na

okruglom nakovnju prccnika

2rb

ili se

rade

niaSinom

-

presonl za savijanje linla. Savijanje lopatica se vrSi

samo pri izradi obrtnog kola preenika 690 rnm. Za obrtna kola pret-

nika 307 mm lopatice se seku od telienih

cevi

preznika

100

rnrn,

koje

imaju spoljni

preCnik

D,

=

108 mm i debljinu zida s

=

4 ini11. Za

obrlno kolo preenika 460 mm potrebne su cevi pr&nika

150

lnln

sa

spoljnim preenikoin D,

=

159 mm, odnosno debljine zida s

=

4,5

mm. Ukoliko se ieli izrada lopatice za obrtno ltolo oc! 6% mln, onda

se

inoraju obezbediti cevi debljine

225

mm koje se sada vrlo teSko

naln~e na triibtu. Napominje se, da sarno cevi odgovarajudeg preeni-

ka obczbeduju pravilno obrtno kolo. Isto tako, pri savijanju lima u

lopatice mora se voditi raeuna o propisanom polupreeniku krivine.

Cevi za izradu lopatica se seku

na komade dwzine lopatica.

Tc

sv~kog komada se dobija

4

(tetiri) lopatice (sl. lS4b).

Lopatice se vare za oba b&na diska. Najjednostavllije

je

da se

eleLtriCno zavare sa unutraSnje strane, pri Eemu je dutina lo~atica

jednaka rastojanju

K

izmedu diskova (sl. 182, tabeia 60). Kod ove me8

iode varenje Lopatice su n~edusobno dovoljno razrna knu te da

sc

moZe

udi elektrodom izmedu dve llopatice

i

izvrSiti zavarivanje po izboEeno

j

strani lopatice. Pored ovog, moie se priineniti

i

dl-ugi nacin zavariva-

nja

-

autogeno.

U

torn slutaju se u diskovc uscde zarez Sil-inr jedna-

ke

debljipe lopatica. kroz koji

sc

lopatice provuku k~oz diskove i za

vare sa spoljne strane. Kod

autogenog zavarivanja, duiiila ~evi za

1q-

*

Leopold

Solc

dipl.

>ing.

272

.

-

Kerni

podaci

za

sl,

1.80,

:S:l-

i

182

SL.180 .-

Pogled

na

rnlaznik

BT

sa

strane obrtnog kola

Turbina

-

B0.337131

80.4601L6

130.690h9

A

a.

31

L6

a

1.0

15

2.0

RO

154.5

231.5

3L7

g

11 0

138

200

W

28.1

41.1

617

1

Y

k5.8

X129

Y'

73.1

68.6108.6

164.2

L'

575.2

834.7

1224.2

R'

1C1.0

211

316.5

b

70

100

140

e

340

502

700

s

-70

-107

-160

f

-8

-10

-15

2

54

dr

162

210

320

i

200

300

150

patice se sete duie za debljinu diskova za razIiku od elektritnog va-

renja.

lzrada pogonskog ioEka.

-

Kod izradc pogonskog tocha (sl

184)

mora se voditi raeuna o sledeCem:

1.

Oba ldiska

i

lopatice se seku duie (sa dodztkoill za struga-

nje) na krajnju meru rl.

2.

Pre zavarivanja lopatica, patrebno je unutrasnje rubove za-

Siljiti, poSto im se posle zavarivanja vise ne moie prici.

3.

U

toku zavarivanja, oba diska moraju biti

sa

pl-stenovin~a

nataknuti na osoviiiu.

4. Varenje se vrji uz malo dovoda toplotc: (sitnil11 clektrodama)

i to postepeno, lkako bi se izbegle Ideforn~acijc diska.

5. Kada su sve

lopatice lavarene, pogonski toeak sc obradujc

na strugu, i tek onda se dobija definitivni spoljni

preLnik

koji

izilosi

dva puta rl. Za vreme ob~ade, pogonski totak

je

nataknut na osovinu

i

uEvrSCen medu konuse struga.

6.

Posle obrade na strugu, izbnuse se spoljne ivice :opalice.

Na sl.

184

prikazal je obraden pogonski totiak sa lopaticaina.

Uputstva za crtanje plaSta mlaznika prema sl.

181

sa podaciil~a

iz tabele 59.

1.

Poeinje se sa horizmtalom

1-1

i vertikalom 2-2, koje se se-

ku u taeki

0,

sredijtu turbinske ose.

2.

Sa centrom u

0

nacnta se kmini luk polupreCiiilra

R,.

On jc.

jednak polupr&niku obrtliog kola rl, povedmorn za ?iininu zazora izme-

du obrtnog kola i mlaznika:

R,

=

r1

+

a.

3. Iznad horizontale

1-1

nacrta se paralela 3-3

nu

odstojailju

y.

SeciSte te paralele sa kruinim hzkom

R,

je taEka

A,

koja predstavlja

unutraSnju izlaznu ivicu mlaznigka.

4.

Ispod horizontale 1-1 nacrta se paralela 4-3 na i.astojai~ju

y'.

SeciSte te paralele sa kruinim lukom R, je taeka

D.

Ona predstavlja

spoljnu rzlaznu ivicu miaznika.

5.

Kontrola crtanja:

ako se crta pravilno, inoraju

pravc

A-0

i

D-0

kod taCke

0

zaklapati ugao od 45,s".

6.

Iz taCke

A

povuCe se paralela vertikali 2-2.

'7.

Na horizontali

3-3

nanosi se iz

A

na levu strariu rastojarlje

a,

Cime

je

odredena taCka

B.

8.

Kroz

B

se nacrta vertikala (paralelno sa 2-2).

9.

Na vertikali kroz

B

odmeri se iznad njenog scciSta

B

sa

ho-

rizontalom

1-1

odstojanje

w

i tako se odredi tatka BO.

10.

Kroz

B'

povuce se horizontala 5-5.

11.

Na horizontali 5-5 $odrneri se od

B'

na desno rastojanje

R'

i

tako odredi tatika

C.

12.

Sa duiinorn R' u Sestaru nacrta se kruini luk sa centrom

u C, koji povezuje taeke

B'

i

D.

13.

Na vertikali kroz

B

oznati se na odstojanju b i~nad

E

taCka

B".

Imedu tataka B' i B" je zid mlaznika ravan.

Slikal81.

-

Uzdufni

preaek mlaznika

Slika

182.

-

Pr0se.k

obrtnog kola

Banhi

turbine:

1

-

glavfina;

2

-

disk;

3

-

b&ni

zid;

4

-

lwatica;

5

-

vnatilo

Tab.

60.

-

Informativne mere

za

odredivanje broja

i

yoloZaja lopatica Banki-tur-

bina

Turbina

r,

r, r, r, r, r,

z

s s'

s"

dg dp

IP

f

k

B 0,307/31~37 87

-

B 0,307/31~56 106

-

B 0,307/31 x86 136

153,5101,3113 150

34,4 50 28 4 2,7 1.8 50

90 60

~8

--

B 0,307/31~131

a

181

-

B 0,307/31 x200 2 50

-

B 0,307/31~305 355

-

B 0,460/46~314 364

230

151,8169,3 225 35,2 75 41 4,5 3,O 2.0 60 110 70 N1O

B 0,460/46~479

1

-G-

B 0,690/69~487 537

70 130

85

-

B 0,690/69~742 792

345

227,7253,g 338 35 112,5 62 6 3.0 2,o -~15-

2x8 0,690/69~565 61 5

80 140 90

-

2xB 0,690/69~861 91 1

14.

Paralelno sa lukom izmedu

B'

i

D

i ravnom linijom

B'-B"

nacrta se na odstojanju

f

cdebljina lima) luk sa centronl u

C

i

ravrla

linija.

'Na taj naCin se nacrta krivina i poloiaj spoljnjeg zida mlazni-

ka

na onom delu koji je za rad turbine najosetljiviji. Dalje

crtanje

mlaznika se nastavlja ovako:

15.

Kroz

B"

se crta horizontala

6-6

i

levo od taCke

B"

odmeri

1-astojanje d,

+

P,

i dobije se taZka

F.

16.

TaCka

F

je srediSte kruinih lukova sa polrrprcCniciina d,

i

d,

+

f,

koji oznacuju zalrrivljenost spo1,jnjeg zida mlaznika. Oba luka

se povlaCe do vertikale

7-7.

1

7.

Sp01j~aBnj i

(donji) zid mlaznika produiu je se horizontalno,

koliko zahteva konstrukcijsko re6enje turbine.

18. Na odstojanju i, koje predstavlja

visinu ulaznog preseka

mlaznika, nacrta

se

horizontala

8-8

a na odstojallju

(k)

jos i paralela,

Cime je oznaeen horizontalmi deo unutrasnjeg (gornjeg) zida mlazni-

ka.

19. Na izlaznom

deli1 unutraSnjeg zida mlaznika oznatava

st:

debljirla lima (paralelno vertikali kroz

A

na odstojanju

E).

20. Izmedu vertikalnog dela unutraSn jeg zida mlaznika

i

njego-

vog horizontalnag dela je lim ugnut sa po111preCnikoin d,.

21. Oblik mlaznika

za

vertikalni plrikljudak dovod~iog cesovoda

je oznaeen isprekidanom linijom (sl. 18

1).

UnutraSnji zid nilaznika je

LI

ovonl slueaju vertikalan na celoj duiini, a spolja5ilji (iosi) zid se

tangencijalno

prikljueuje na k8ruEni luk

d,

sa ceiltroni u

F.

22. Kontrola:

na

sredini ulaznog preseka (i/2) ilaci-ta se hori-

zontalna simetrala (linijom crta-tatka). Ukoliko je crtanje bilo isprav-

no, rastojanje izmedu ove simetrale i horizontale 1-1 iznosi

e

mrn.

DosadaSnj im radoim je adreden luzdu2ni presek inlaznika, no

j

03

ukek bez organa za regulaciju. Ukoliko se izabere zasun, nastavlja

se

crtanjem prema sledeCein uputst vu:

23. Iznad

taeke A, na vertikali kroz nju, oznaeava se

na

odstcD.

janju z tacka A'.

24. Iznad

tacke 0 na vertikali 2-2, a na odstojanju

z'

o~nacava

se tacka

A".

25. Prava crta

-

tacka kroz

A'

i

A"

oznaeava simctl-aiu zasunil

Simetrala je crtaila za debljimi pl&e zasuna od 30 inm (sl. lbl). Si-

metralu treba pomaCi paralelno na gore, ako se odlucite za deblju plo-

h.

26. Vodede zidove ploce zasuna crtaju se paralelno

sa

simetra-

loin

A'-A"

na medusobnorn odsiojanju od 32 inm. Vodcci zidovi mo-

ra ju biti takve duiine, koliko to zahteva iconstru kcijsko re5elAj

Q

e

tur-

bine.

Pri izradi mlaznika treba uzeti u obzir iljegovu Sirinu

h

(sl.

180))

koju daje zadnja brojka u itip,skoj oznaci turbine. Tako, na primer,

turbina

B

0,460146

x

479 iiua mlaznik Sirine 479 mm.

Pl&u zasuna je najbolje izraditi od eelienog, ili, jog boJje, od

mesinganog lima debljine

30

mm. Za nekoliko desetine inilimetara

ona mora biti uia

ud

Sirine mlaznika

(h),

kako bi nlogla da klizi u

svojoj vodici (sl. 180). PloCa mora biti dovoljno dugaeka, tako da

i

u

zatvoreilom poloiaju jos uvek sigurno sltoji u vodici. Pri izradl meha-

nizma za ruCno pomeranje

place

treba pre svcga paziti iia siedcte

(sE.

183):

-

Iznad zaptivaCa treba predvideti dovoljno prostora, tako da

se

moie zameniti mekani zaptivaE (pamuella vrpca nanlotcna

u

loj).

Slika 183.

-

Konstrukcijska izrada

zasuna

\;\

Михајловић Милосав. Мале Хидроцентрале - Истраживање, пројектовање, изградња

Подождите немного. Документ загружается.